20:29 25 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    1769
    Pratite nas

    Kada su pristalice Donalda Trampa probile zaštitnu ogradu i upali u zgradu Kongresa očigledno je bilo da su kongresmeni i potpredsednik Majk Pens evakuisani iz zgrade i odvedeni na sigurno kroz podzemne prolaze. Ovi događaji probudili su pažnju javnosti na mrežu tunela koja se nalazi ispod Kapitol Hila, kao i širom američke prestonice.

    Tek posle mučnih prizora iz zgrade američkog Kongresa koji su obišli svet, mnogi su saznali da su sve vladine zgrade u Vašingtonu povezane mrežom podzemnih tunela koji se u stvari svakodnevno koriste, a ne samo u vanrednim situacijama.

    Kongresmenima je već par dana uoči upada u Kapitol savetovano da koriste ove podzemne prolaze kako se ne bi sretali sa Trampovim pristalicama koje su danima opsedale Vašington.

    Tokom događaja u Kapitolu 6. januara, potpredsednik Majk Pens i još neki članovi Kongresa izvedeni su iz zgrade podzemnim prolazima. „Bili smo u podrumu i vodili su nas kroz tunele, ali je bilo zabune oko toga kuda treba da idemo“, naveo je predstavnik kalifornijskih demokrata, Pit Aguljar. „Nas nekoliko je otišla u restoran koji je bio zatvoren, ali su nas pustili unutra“.

    Najverovatnije, po izlasku su bar neke osobe odmah prebačene u vojnu bazu „Maknair“ u Vašingtonu koja je zadužena da osigura da vlada SAD nastavi da funkcioniše tokom različitih nepredviđenih događaja.

    Mreža tunela

    Tuneli koji povezuju staru zgradu „Kenon“ i spomen-zgradu biblioteke sa Kapitolom i drugim obližnjim zgradama, kao i mnoge podzemne garaže, deo su lavirinta od najmanje 19 podzemnih prolaza na Kapitol Hilu kroz koje ljudi i vozila mogu da se kreću. Tuneli koji su vodili iz same zgrade Kapitola koja je završena 1800. godine, mada je u značajnoj meri obnovljena pošto su je britanske snage zapalile tokom rata za nezavisnost 1812. godine, datiraju iz druge polovine 19. veka.

    Prvi je prokopan posle Građanskog rata, 1898. godine, i služio je za ventilaciju i transport knjiga od tada nove zgrade Kongresne biblioteke. Taj sistem za transport knjiga na električni pogon nažalost, više nije u funkciji.

    Prvi tuneli iz Kapitola namenjeni za kretanje ljudi bili su oni koji su ga povezivali sa starim zdanjem „Kenon“, kao i zgradom Senata „Rasel“ ka severu. To su bile i ostale pomoćne kancelarijske zgrade u kojima u stvari i sedi većina američkih zakonodavaca.

    Zgrada „Kenon“ je otvorena 1908. a „Rasel“ je završena naredne godine i odmah je bila povezana podzemnim tunelima kojima su mogla da se kreću i vozila. U početku su to bili automobili na električni pogon koji su ovom rutom prevozili senatore i ostalo osoblje do i iz Kapitola.

    Kako se kompleks zgrada Kongresa na Kapitol Hilu širio tokom sledećeg veka, tako se povećavao i broj tunela, a i oni su bivali sve veći i savršeniji. Danas, na primer, podzemni prolaz između starog zdanja „Kenon“ i Kapitola više liči na tržni centar, u kome ima prodavnica, zanatskih radnji, pošta, banke i kafeterije. Takođe, prolazi su ukrašeni velikom kolekcijom umetničkih dela koje su poklanjali studenti širom Sjedinjenih Država.

    Sistem podzemne železnice Kapitol takođe je u više navrata dograđivan i poboljšavan. Počev od 1960. godine dodate su dodatne linije podzemne železnice koje saobraćaju i do ostalih kancelarija Kongresa izvan zgrade „Rasel“. Danas je povezana i sa zgradom senata „Dirksen i Hart“, kao i sa zgradom „Rejbarn haus“ u kojoj se nalazi teretana za kongresmene i strelište za policijske jedinice.

    Tuneli služe i kao skloništa u vanrednim situacijama

    Pored svih pogodnosti koje pružaju ovi podzemni prolazi celoj vašingtonskoj administraciji, očigledno je da su oni dragoceni i u slučajevima raznih kriza kako bi se osoblje sklonilo.

    Američka vlada je 1958. godine odredila da tunel između Kapitola i zgrade „Rasel“ bude namenjen za sklonište u slučaju elementarnih nepogoda. Posle incidenta koji se dogodio 1998. godine kada je čovek sa psihičkim poremećajem otvorio vatru na dva policajca, odlučeno je da većina podzemnih prolaza bude zatvorena za širu javnost.

    Poslednji veliki radovi na podzemnim prolazima oko Kapitol Hila, bar oni za koje se zna, obavljani su tokom 2000-tih. Troetažni podzemni dodatak od 54.000 kvadratnih metara iskopan je na istoku i povezan sa raznim poslovnim zgradama u okruženju.

    Tokom ove izgradnje napravljen je i tunel dug oko 300 metara ka severozapadu koji je navodno namenjen za kamione za odvoz smeća, koji će omogućiti da osoblje zaduženo za bezbednost imali bolju kontrolu u slučaju nekih eventualnih diverzija, kao i da budu na bezbednoj udaljenosti od glavnih administrativnih zgrada.

    Kako se evakuiše iz Bele kuće

    Bela kuća ima svoj lavirint podzemnih prolaza. Kao i kod Kapitola, ovo uključuje i onaj koji se redovno koristi za prolaz do kancelarija u susednoj Izvršnoj poslovnoj zgradi „Ajzenhauer“, poznatoj i kao Stara izvršna zgrada.

    Bela kuća takođe ima podzemni tunel koji omogućava diskretan ulazak i izlazak vozila ka zadnjem delu zgrade Ministarstva finansija, dva bloka dalje. Ovaj prolaz je igrađen neposredno posle japanskog napada na Perl Harbor 7. decembra 1941. godine za slučaj iznenadnog vazdušnog napada na Vašington.

    U isto vreme su započeti radovi na izgradnji bunkera ispod Bele kuće, koji je od tog vremena prerastao u Predsednički operativni centar za hitne slučajeve. I za vreme Obamine administracije ispod travnjaka Bele kuće je izgrađen još jedan ogroman bunker.

    Kemp Dejvid takođe ima veliki podzemni bunker, a šezdesetih godina Pentagon je aktivno pripremao izgradnju ogromnog super-bunkera ispod Vašingtona koji bi bio direktno povezan sa njim, prenosi RTS.

    Tagovi:
    Kongres SAD, Bela kuća, tuneli, Vašington
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga