02:44 07 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 1092
    Pratite nas

    Prvi događaj u godini na polju međunarodne diplomatije bilo je putovanje ministra spoljnih poslova Kine Vang Jia u Afriku i neposredno nakon toga u Jugoistočnu Aziju. Ovaj događaj je važan jer pokazuje određene tačke u svetu gde će se nešto dobro dogoditi u narednoj godini, poput rasta i oporavka.

    Reč „tačke“ je ipak diskutabilna jer se radi o čitavom afričkom kontinentu i regionu južno od Kine i istočno od Indije. Inače, već krajem prošle godine bilo je primetno da ako negde postoje zone u kojima nema previše loših događaja, onda to sigurno nisu SAD ili Evropa, već zemlje koje su na neki način povezane sa Kinom ili njenim partnerima. 

    Afričke zemlje profitirale od saradnje sa Kinom

    I evo nekoliko činjenica koje su se pojavile tokom afričkog putovanja Vang Jia. Tokom proteklih 20 godina trgovinski promet robe između Kine i Afrike i obim direktnih investicija Pekinga porasli su za 20, odnosno 100 puta. Kina je izgradila u Africi više od 6000 kilometara železničkih pruga, 6000 kilometara autoputeva, gotovo 20 luka, preko 80 velikih elektroenergetskih objekata, a takođe je pružila pomoć u izgradnji više od 130 medicinskih ustanova. Pored toga, poslala je 21 hiljadu medicinskih timova u 48 afričkih zemalja, koji su se brinuli o oko 220 miliona pacijenata. 

    Nijedna saradnja nije jednostrana. Na koji način Kina osim što je jedina velika ekonomija na svetu koja je rasla u protekloj 2020. godini, treba da obezbedi više od jedne trećine svetskog ekonomskog rasta ove godine? Ne zahvaljujući Sjedinjenim Državama, koje već tri godine pokušavaju da se „razvedu“ od Pekinga u svakom smislu. Uspeh se očekuje zbog odavno uspostavljenog sistema partnerstva sa desetinama zemalja, uključujući Rusiju i mnoge druge. Da bi se nešto proizvodilo, a posebno izvozilo, potrebne su adrese na koje će ti proizvodi ići. Shodno tome, izvoz bez uvoza takođe izgleda klimavo, što znači da je rezultat upravo partnerstvo koje je korisno za sve. 

    Kineske vakcine stižu u Indoneziju

    Sa zemljama Jugoistočne Azije odnosi Kine deluju komplikovanije nego sa Afrikom, jer uostalom to su susedi, pa postoje teritorijalni i drugi problemi. Iako je Kina odavno postala prvi ekonomski partner Jugoistočne Azije. I sada Indonezija (jedna od tačaka na Vangovoj ruti) kupuje od Pekinga 143 miliona doza kineske vakcine protiv virusa korona, a Filipini (relativno novi partner i takođe deo ministrovog putovanja) organizovali su prošle godine čitav medicinski vazdušni most sa svojim velikim susedom. Sada uporedite situaciju u ove dve države sa, na primer, ukrajinskom — u ovoj zemlji koja teži Zapadu već su shvatili da su sledeći na redu posle tog istog Zapada, pa vakcine neće biti nekoliko meseci. Jedino ako se uvozi privatno i za nekoliko hiljada evra za jednog vakcinisanog čoveka. 

    Ili uporedite relativno mirne sanitarne okolnosti u desetinama azijskih i afričkih zemalja (sa nekoliko izuzetaka) sa ludilom koje hvata Evropljane ili Amerikance kroz beskrajne lokdaune. Reč je i o neočekivano moćnom pokretu protiv vakcina, i usput — želite li koncentracioni logor za zaražene? Postoji takav nacrt zakona u Njujorku. Dakle, i partneri vrlo totalitarne Kine, i sam Peking, definitivno nemaju planove za koncentracione logore, jer jednostavno nema potrebe za tim. 

    Projekat „Pojas i put“ funkcioniše uprkos pandemiji

    Ali šta će biti sada i u svetloj budućnosti sa projektom koji, iako u čisto propagandnom smislu, povezuje Peking i više od polovine sveta? Reč je o konceptu „Pojas i put“.

    Neki zaključci po pitanju toga se već mogu izvesti. Ispostavilo se da tokom „zaražene“ 2020. godine, ako su u našem svetu bar neki projekti saradnje nekako uopšte funkcionisali, onda je to upravo „Pojas i put“. Za devet meseci u godini zemlje učesnice su dobile direktne kineske investicije u razne građevinske projekte do 13 milijardi dolara, odnosno 30 odsto više nego pre godinu dana. Što se tiče novčane pomoći (grantovi, beskamatni i gotovo beskamatni krediti), Peking je dao na 41,4 milijarde u periodu od 2013. do 2018. godine.  

    Kad se sve sabere i oduzme, mnogi pekinški partneri pristupili su neprijatnoj 2020. godini nešto bogatiji nego što bi bio slučaj da takvog partnerstva nije bilo. Zbog toga je Kina, naravno, od svojih strateških konkurenata dobila nadimak „finansijski predator“. 

    Generalno, svetska ekonomija je prošle godine pretrpela, ako ne katastrofu, onda ogromni pad, koja se sada izračunava. Bilo bi optimistično očekivati da će se nakon takvog udara „Pojas i put“ i dalje razvijati istim tempom. Zapravo, jedan od ciljeva putovanja Vang Jia je upravo revizija čitavog niza infrastrukturnih projekata sa Afrikom i delom Azije, kroz koje prolazi „Pojas i put“. 

    I ovo je sjajna tema. Dok su pristalice Trampa bile na putu prema Kapitolu, a Vang Ji je još uvek putovao Afrikom, američki i saveznički ideolozi su usavršavali formulaciju o tome da je virus ubio „Pojas i put“. I budite sigurni, samo jedan zamrznuti projekat u bilo kojoj zemlji biće dovoljan da se u određenim medijima čuje - „eto, vidite“. 
    Strateška konkurencija Moskve i Pekinga izazov za Zapad

    Ovaj stav se iskristalisao u čuvenoj izjavi britanske ambasadorke u Sjedinjenim Državama Karen Pirs, koja je pre nekoliko dana izjavila da Rusija i Kina ne bi trebalo da izađu kao pobednici iz pandemije izazvane virusom korona. Nekome se moglo učiniti da se radi o ljudskim gubicima zbog bolesti, odnosno da Egleskinja pravi tabelu od tih podataka. Ali ne, ona je govorila o nečemu drugom. Konkretno: „Ne želimo da se jednog dana probudimo i otkrijemo kineske standarde u  oblastima kao što su veštačka inteligencija i kibernetika“. Ali i generalno: „Drugi veliki izazov je strateška konkurencija od strane Moskve i Pekinga.“

    Strateška konkurencija u ovom slučaju znači sledeće: dok se Britanci ili Amerikanci bore sa medicinsko-ekonomsko- političkom katastrofom koja je na njih pala, ni Rusi ni Kinezi ne bi trebalo da se osećaju dobro. U idealnom slučaju, oni bi trebalo da zaostaju u razvoju čak i više od Zapada, ili barem da pretrpe jednako teške gubitke. Ovo je sada strateški sadržaj trenutka. I sa sličnim osećanjima sada mnogi ljudi sa Zapada posmatraju čak i uobičajena međunarodna diplomatska dešavanja, poput dva putovanja kineskog ministra.  

    Pročitajte i:

    Tagovi:
    Peking, Moskva, Pojas i put, diplomatski odnosi, ekonomija, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga