23:50 27 Februar 2021
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 1011
    Pratite nas

    Povodom smrti Larija Kinga, Sputnjik podseća na deo čuvenog intervjua ruskog predsednika Vladimira Putina koji je dao ovom poznatom američkom novinaru 2000. godine dok se nalazio na samitu u Njujorku. Glavna tema razgovora bila je situacija u Čečeniji.

    Da li problem Čečenije može da se reši? Da li će tamo ostati vojska? Znam, kada ste Vi započinjali tu kampanju imali ste podršku većine stanovništva. Danas stanovnici Rusije imaju svoja pitanja na temu Čečenije. Kakva je situacija danas?

    - Dozvolićete mi da ukratko podsetim, kako su se odvijali i kako su počeli poslednji događaji u leto prošle godine, jer je Rusija od 1996. godine potpuno napustila Čečeniju. Rusija nije pravno priznavala nezavisnost Čečenije, ali je u praksi Čečenija dobila potpunu državnu nezavisnost. Svi organi vlasti i uprave su bili demontirani. Policija, vojska, tužilaštvo, sudstvo, svi organi vlasti i uprave su nestali. U Čečeniji je izabran predsednik po zakonima koji nisu bili u skladu sa Ustavom Ruske Federacije.

    Šta je onda tamo počelo i vi i ja dobro znamo. Faktički, Čečenija nije dobila nikakvu nezavisnost, a njena teritorija je u praksi bila okupirana stranim plaćenicima, religioznim fanaticima i fundamentalistima iz Avganistana i nekih krugova iz država Bliskog istoka. To su činjenice. Počela su pogubljenja na trgovima, počelo je odsecanje glava ljudima, masovne otmice iz obližnjih regiona Ruske Federacije i unutar same Čečenije. Za to vreme je bilo ubijeno više od 2.000 ljudi. Čečenija se pretvorila u ogromno tržište robova – i to u naše vreme!

    Rusija se nalazila u sličnom položaju u kome se nalazila Amerika posle rata u Vijetnamu, nije reagovala na sve što se tamo događalo. I to je, naravno, ohrabrilo bandite, ohrabrilo one međunarodne teroriste, koji su tamo svili svoje gnezdo. Završilo se time da su u leto prošle godine napali susednu Republiku Dagestan. U stvari, to je bio direktan oružani napad, praćen uništavanjem imovine i pogibijom ljudi. Rusija je morala nekako na to da reaguje da bi zaštitila svoje ljude i teritoriju.

    Pogled na grad Grozni 1997. godine, Čečenija
    © Sputnik / Said Guciev
    Pogled na grad Grozni 1997. godine, Čečenija

    I ta se reakcija i dalje nastavlja?

    - Ne, kvalitet reakcije se promenio. Kada je naša vojska ušla u Čečeniju za nas je reakcija lokalnog stanovništva bila potpuno neočekivana. Ispostavilo se da je tokom godina, kada smo sa strane posmatrali događaje u Čečeniji, bilo nekih stvari koje su nam promakle. Ispostavilo se da su se pojavili strani plaćenici, koji su, zapravo, preuzeli određene sfere uprave i teritorije Čečenije. Tamo nije bilo jedinstvenog rukovodstva, cela Čečenija je bila podeljena na rejone, na čelu kojih su bili takozvani komandanti. Ispostavilo se da je spolja ubačena ideološka platforma nova za Čečeniju , religiozna, koja je došla sa Bliskog Istoka. Lokalnom stanovništvu su počeli da nameću sunitsko tumačenje islama, a naši stanovnici na Kavkazu su u osnovi šiiti. To je izazvalo određeni otpor lokalnog stanovništva prema tim plaćenicima koji su napali Dagestan. I to je pomoglo uspostavljanju kontakta sa lokalnim stanovništvom. Naime, kada su federalne snage uspele da slome otpor organizovanih terorističkih grupa, započeli smo, u početku manje aktivno, a zatim sve aktivnije i aktivnije, politički proces i dijalog sa lokalnim stanovništvom. I danas tamo nema nikakvih vojnih operacija velikih razmera.

    Nema više samoubica, spremnih da po cenu svog života ubijaju ruske vojnike? Da li Vas Rusi podržavaju?

    - Apsolutno podržavaju. Ali tamo se nije sve završilo onim što sam rekao. Pored toga što smo započeli da tražimo politička rešenja sa lokalnim stanovništvom, na čelo Čečenije je postavljen bivši muftija Čečenije, odnosno, religiozni lider republike, koji je u ovom svojstvu bio izabran i pre početka vojnih operacija 1996. godine. To je prvo. Drugo, nedavno smo sproveli, na celokupnoj teritoriji Čečenije, izbore za poslanika u parlamentu Rusije. Moram reći da su me i rezultati, i aktivnost iznenadili. Više od 62 procenta lokalnog stanovništva je izašlo na izbore, uzeli su aktivno učešće u izbornoj kampanji i izabrali su svog poslanika u ruskom parlamentu.

    Podsetimo se, 23. januara je legendarni voditelj Lari King umro u 87. godini života. Umro je u Los Anđelesu u bolnici u koju je smešten početkom januara zbog infekcije virusom korona.

    Tagovi:
    Lari King, Si-En-En, Čečenija, Vladimir Putin
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga