22:17 07 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 196
    Pratite nas

    Sjedinjene Američke Države i Kina razmenili su optužbe za podizanje tenzija u Južnom kineskom moru zbog vojnih aktivnosti. Prvo je Kina uprla prstom u SAD, pa su SAD uzvratile, nedugo pošto je objavljen plan za hladni rat Amerike i Kine, dokument Atlantskog saveta, lobi grupe koja se zalaže za NATO, čija je glavna teza dugoročni sukob dve sile.

    PAKOM (Američka indo-pacifička komanda), saopštila je da su kineske vojne aktivnosti „primer agresivnog i destabilizirajućeg ponašanja“, objavio je Rojters, prenosi RT.

    Američka komanda navela je, ipak, da letovi kineskih aviona „nisu predstavljali bilo kakvu pretnju američkim brodovima, mornarima ili letelicama“.

    Rojters je, pozivajući se na nezvanične izvore, objavio da kineski avioni nisu prišli bliže od 250 nautičkih milja (463 kilometra) američkoj grupaciji nosača aviona „Teodor Ruzvelt“ u Južnom kineskom moru.

    Prethodno je Kina navela da prisustvo američkih brodova u Južnom kineskom moru „ne koristi miru i stabilnosti u regionu“.

    Razmena udaraca dve sile stigla je u vreme objavljivanja dokumenta jedne od najvažnijih američkih tink-tenk grupacija, Atlantskog saveta, o odnosima dve države.

    U dokumentu pod nazivom „Duži telegram: Ka novoj strategiji Amerike prema Kini“, čiji autor neuobičajeno nije potpisan, Atlantski savet se zalaže za hladni rat Amerike i Kine, sa glavnim ciljem da se sačuva američka globalna hegemonija i „promeni režim“ u Pekingu.

    ​Dokument je u osnovi referenca na „Dugi telegram“ ili „članak iks“ iz 1946. godine, čiji je autor bio Džordž Kenan, nekadašnji ambasador SAD u Moskvi. Taj tekst, objavljen u časopisu „Forejn afers“, zalagao se za strategiju „zadržavanja“ Sovjetskog Saveza, što su SAD usvojile i tako otpočele originalni Hladni rat već sledeće godine.

    Slično govori i ovaj dokument Atlantskog saveta, koji navodi da bi do 2050. godine SAD i njene saveznice trebalo da „nastave da dominiraju u regionalnom i globalnom balansu sile“ i da preduprede Kinu u mogućnosti preuzimanja Tajvanu „u bilo kojoj formi vojne akcije kako bi ostvarila svoje regionalne ciljeve“.

    Atlantski savet se nada da će predsednik Kine Si Đinping biti „zamenjen umerenijim partijskim vođstvom“, te da će kineski narod „dovesti u piutanje vek dugu vladavinu Komunističke partije, koja je staru civilizaciju Kine usmerila ka autoritarnoj budućnosti“.

    Dokument je usledio posle godine obeležene pogoršanjem odnosa dve velike sile i međusobnim ekonomskim udarcima i rastom tenzija u vezi sa Tajvanom, za koji Kina tvrdi da je njena teritorija, dok Amerika podržava vladu u Tajpeju, naslednicu kineskih nacionalista koji su se povukli na to ostrvo 1949. Ni nova američka administracija Džoa Bajdena nije odustala od toga, budući da je odmah po stupanju da dužnost objavljena posvećenost savezništvu sa Tajvanom, dok je Bajden ranije rekao da namerava da „obnovi američko liderstvo u demokratiji protiv autoritarizma“.

    Pročitajte još:

     

    Tagovi:
    Tajvan, Južno kinesko more, Hladni rat, Kina, Sjedinjene Američke Države
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga