15:02 01 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    1031
    Pratite nas

    Drugi najbogatiji čovek na svetu, Džef Bezos, ponovio je manevar svog prijatelja Bila Gejtsa. On planira da napusti upravu kompanije Amazon koja je specijalizovana za trgovinu na internetu, da bi mogao da se posveti - globalnim projektima.

    Ovo je prilično loša vest za sve. Krajem 2020. godine Bezos je dobio ogromnu i gotovo realnu vlast nad stotinama miliona Amerikanaca koji su zbog pandemije bili upućeni na kupovinu preko Amazona. Ostvario je rekordni prihod od lokdauna. U novembru je, između ostalog zahvaljujući zalaganju njegovih kolega iz Bigteha ali i njegovom, Džo Bajden izabran za predsednika Amerike. Sada postoji strah da će oligarh želeti da proširi svoju moć i na druge zemlje, iako Amerikanci kojima je rukovodio ne deluju baš previše srećno.

    Bezos napušta upravu „Amazona“

    Bezos je, naime, u pismu upućenom saradnicima prošle nedelje, kako je objavljeno na sajtu pred službe Amazona, obavestio da planira da napusti položaj generalnog direktora kompanije kojom je godinama uspešno rukovodio. „Imam zadovoljstvo da vas izvestim da ću u trećem kvartalu preći na dužnost izvršnog predsednika saveta direktora Amazona, a generalni direktor postaće Endi Džesi“ (rukovodilac veb službe Amazona), napisao je Bezos.

    Popularna verzija Bezosovog uspeha se svodi na to da je on komercijalni genije. Slobodno preduzetništvo, Atlas je raširio ramena, i sve u tom duhu.

    U suštini, sva dostignuća tvorca Amazona su posledica rupa u poreskim i radnim zakonima. Odnosno, činjenica je da se država očigledno distancirala od monitoringa aktivnosti oligarha, prepuštajući svoje građane njegovoj volji.

    Još za vreme devedesetih, tek što je smislio svoju onlajn knjižaru, Džef Bezos je energično počeo da traži načine kako da izbegne plaćanje poreza. U početku je hteo da registruje svoj biznis u rezervatu američkih starosedelaca, Indijanaca, ali državne vlasti Kalifornije to nisu dozvolile. Zbog toga je otvorio sedište u Sijetlu, u Vašingtonu. U poređenju sa Kalifornijom, ovo je mnogo manje naseljena američka država. Poreznici bi računali samo prodaje Amazona u Vašingtonu. Ostale prodaje širom sveta, zaobilazile su američku poresku upravu.

    Ali sporazum sa vojvodstvom Luksemburg 2003. godine se pokazao još uspešnijim. Bob Komfort, koji je bio na čelu poreskog odseka u Amazonu, kasnije je podsetio da je poziv stigao lično od premijera zemlje Žan Kloda Junkera: „Ako bude bilo kakvih problema… slobodno se javite. Pokušaću da pomognem.“

    Pod vođstvom Junkera, Luksemburg je sklopio ugovore o povlašćenom oporezivanju sa stotinama najvećih korporacija iz celog sveta, postavši time ofšor u centru Evrope. Svi ovi ugovori su bili tajni. Od 2003. godine prodaje Amazona su neprekidno rasle, a kompanija skoro i da nije plaćala porez u Evropi.

    Donald Tramp je pokušao nekako da nagovori Bezosa da plaća porez u Sjedinjenim Državama, ali ni od toga nije bilo ništa. Nije pomoglo čak ni smanjenje stope poreza na dobit preduzeća na 21 odsto. Samo 2018. godine Amazon je ostvario prihod od 11,2 milijarde dolara. Ali umesto da plati državni porez za to, kompanija je zahtevala povraćaj sredstava iz državne kase u iznosu od 129 miliona dolara.

    Testiranje izdržljivosti radnika Amazona

    Paralelno sa tim, tvorac Amazona je sproveo pravu revolucija tržišta rada. Izgledalo je kao da eksperimentiše sa kombinacijom bednih zarada i zastrašujućih uslova proizvodnje, testirajući izdržljivost savremene radne snage.

    Dvanaestočasovne radne smene sa toliko kratkim pauzama da trčeći morate do toaleta, norma pakovanja od 700 paketa na sat, konstantni video nadzor, zaposleni nemaju socijalne programe, biltene, bez povlastica za trudnice, bez plaćenih godišnjih odmora — ovako izgleda rad zaposlenih na skladištima Amazona.

    Protesti u Americi protiv Amazona
    © AP Photo / Cliff Owen
    Bezos plaća stotinama hiljada svojih zaposlenih tako malu platu da su prisiljeni da koriste kupone za besplatnu hranu i da žive u automobilu ili šatoru.

    Istovremeno, jedan od najbogatijih ljudi na svetu plaća stotinama hiljada svojih zaposlenih tako malu platu (na primer, u Britaniji minimalna zarada iznosi skoro devet funti na sat) da su prisiljeni da koriste kupone za besplatnu hranu i da žive u automobilu ili šatoru.

    Pandemija koronavirusa je podstakla pojavu novih eksperimenata nad zaposlenima. Aktivisti za ljudska prava iz nevladine organizacije „Institut otvorenih tržišta“ naveli su u svom izveštaju da u skladištima Amazona veštačka inteligencija neprestano nadgleda radnike, daje im zadatke, povećava ionako nezamislivi tempo rada: na primer, „1800 skeniranih paketa na sat“. Ona kažnjava i daje otkaze. Kompanija je nedavno patentirala posebne elektronske narukvice za zaposlene koji će se pobrinuti da radnici ne prave mikro pauze i da drže ruke strogo iznad transportne trake.

    Život zaposlenih u kompaniji je organizovan u stilu „svrsishodnog darvinizma“. To podrazumeva gotovo nestandardni radni dan, na mejlove nadređenih treba da se odgovara odmah, čak i kasno noću. Stalno međusobno špijuniranje i masovno izveštavanje. Atmosfera u duhu sekte, gde svako odstupanje od pravila povlači žestoke progone, kazne i otkaze. I potpuna tajnost — samo nekoliko top menadžera od velikog poverenja ima pravo da komunicira sa novinarima.

     „Skoro svi sa kojima sam tamo radio povremeno su plakali za svojim stolom“, požalio se bivši zaposleni Amozona novinarima „Njujork tajmsa“.

    Bezos se namerno borio protiv bilo kakvih pokušaja zaposlenih da se nekako organizuju i posebno je plaćao špijune koji je trebalo da prate potencijalne buntovnike u timu, tako da ne bi pomislili da oforme sindikat. Generalno, njegova kompanija je nešto između sekte i klasičnog dućana, što je tipičnije za zemlje trećeg sveta.

    Lobista lokdauna

    Zanimljivo je da, bez plaćanja poreza u Sjedinjenim Državama, ne mareći za svoje radnike Amerikance, tvorac Amazona u potpunosti koristi državnu strukturu. Američka poštanska služba vrši isporuke za njegovu kompaniju. Na neki nerazumljiv način, što se više Bezos bogati, to američka pošta više ima gubitaka. Gubici se, naravno, nadoknađuju iz državnog budžeta.

    U 2019. godini kapitalizacija Amazona se približila trilionu. Mnogi analitičari su to videli kao finansijski balon koji preti neizbežnim kolapsom. Međutim, tada se, na neko čudo, dogodila pandemija koronavirusa. „Vašington post“ Bezosa je postao glavni lobista lokdauna. Amerikanci su bili zaključani kod kuće i time prinuđeni da sve kupuju onlajn. Bezos je zaradio desetine milijardi dolara, kapitalizacija njegove kompanije je porasla na 1,8 triliona.

    Ali tradicionalne prodavnice maloprodaje nisu preživele lokdaun. Samo u SAD su bankrotirali poznati lanci i bezbroj privatnih prodavnica. Stotine hiljada prodavaca je ostalo bez posla. Privatni biznismeni su bankrotirali. Ministar finansija Stiv Mnučin je bio prinuđen da prizna da je Amazon „praktično uništio maloprodaju u Sjedinjenim Državama“. Sada se isti proces aktivno odvija u Evropi, gde se kupovina putem interneta aktivno nameće potrošačima.

    Na davoskom novogovoru ovo se naziva „destruktivni uticaj internet platformi na tradicionalni biznis“ i predstavlja se kao dostignuće naše epohe. Ali „destruktivni“ znači „remetilački“.

    Podrška demokratama

    Poput ostalih lidera američkog Bigteha, Bezos je aktivno podržavao Demokratsku stranku. Njegove novine su iz sve snage sputavale Donalda Trampa i promovisale Džoa Bajdena. Već u januaru ove godine Amazon je isključio sa svojih servera društvenu mrežu Parler, na kojoj su komunicirali „trampisti“, čime je oko deset miliona ljudi izbacio sa interneta.

    Za ovo kompanije dobija stotine vladinih zahteva. Njene servere i hosting koriste američke državne strukture i agencije, uključujući i Pentagon. Ako Bezos bude hteo, u bilo kom trenutku ih može isključiti baš kao i mrežu Parler koja mu se nije sviđala.

    Bezos toliko blisko sarađuje sa Demokratskom strankom, koja je došla na vlast, da više nije jasno ko kome komanduje: političari oligarsima ili oligarsi vlastima SAD-a.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    virus korona, Amazon, Džef Bezos
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga