02:37 17 April 2021
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    1297
    Pratite nas

    Jermenski premijer počeo je da govori o vraćanju na polupredsednički oblik vladavine koji je ranije kritikovao. Izrazio je spremnost da izađe na vanredne izbore, a pre toga tražio ostavku načelnika Generalštaba. Promenio je i retoriku prema ruskim sistemima „Iskander“. Zbog čega se Nikol Pašinjan odrekao ranijih stavova i kakva sudbina čeka zemlju?

    Na mitingu u krugu pristalica u Jerevanu Pašinjan je izjavio da „treba raditi na tome da se opštenarodnim referendumom usvoji novi ili reformisani Ustav“. On je dozvolio mogućnosti prelaska sa parlamentarnog na polupredsednički oblik vladavine.

    Premijer je naglasio da su on i njegove pristalice spremni za vanredne izbore.

    „Sigurni smo u stav naroda, samo narod me je doveo do položaja premijera i samo on može da me smeni. Želim da on dobije tu mogućnost putem glasanja, želim da budem siguran da mi je oprostio greške. Izazivam parlamentarnu opoziciju – idite na vanredne parlamentarne izbore“, govorio je šef jermenske vlade.

    To je bilo neočekivano, jer je mesec dana ranije Pašinjan iznosio sasvim suprotne stavove. U januaru je tvrdio da je polupredsednički oblik vladavine najneefikasniji za vreme nezavisnosti. Predomislio se pod uticajem aktuelne političke krize zemlji.

    Pašinjan je branio sopstvena gledišta i napadao protivnike. Tvrdio je da je do njegovog dolaska na vlast u Jermeniji funkcionisala jedna institucija – „institucija korupcije“, koja je, kako je rekao, sada uspešno srušena. Tada se dotakao i teme vanrednih izbora. Jermenski premijer je insistirao na tome da se opozicija usprotivila vanrednom glasanju i da je zato odluka odložena do leta.

    „Neke snage nameravaju da iskoriste parlamentarne izbore kao platformu za radikalne akcije što bi moglo da ugrozi unutrašnju stabilnost, kao i da poveća spoljne izazove“, istakao je ranije Pašinjan.

    Međutim, premijerove izjave nisu prošle nezapaženo. Zamenik načelnika Generalštaba Tiran Hačatrjan ga je kritikovao, pa je to (ili još nešto) Hačatrjana koštalo položaja – šef vlade ga je smenio. Kao odgovor na taj postupak, Generalštab je zahtevao Pašinjanovu ostavku, rekavši da političari vode zemlju u opasnom pravcu.

    Podrška Vašingtona i Ankare

    Zatim su događaji dobijali sve veći značaj – premijer je dešavanja u zemlji nazivao pokušajem vojnog puča i pozvao pristalice da izađu na protest u Jerevanu. Ispostavilo se da je Pašinjan imao podršku i u inostranstvu – u Vašingtonu i Ankari.

    S tim u vezi, portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs je nedosmisleno istakao da se SAD čvrsto zalažu za demokratiju i suverenitet Jermenije i da oružane snage zemalja ne bi trebalo da se mešaju u unutrašnju politiku.

    Reči podrške Ankare mogle bi da se dožive kao otvoreno ruganje, jer jermensko javno mnjenje ima negativan stav prema Turskoj, posmatrajući je i kao saveznika Azerbejdžana. Turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu osudio je pokušaje nasilnog preuzimanja vlasti u bilo kojoj zemlji. Kako je rekao, to se odnosi i na događaje u Jermeniji.

    Pašinjanov naredni korak je bio zahtev predsedniku Jermenije Armenu Sarkisjanu u kojem traži ostavku načelnika Generalštaba Onika Gasparjana, što je jermenski lider odbio. Premijer je insistirao, vratio dokument predsedniku i ponovo je odbijen. Sada bi zahtev za ostavku načelnika Generalštaba trebalo da stupi na snagu automatski u roku od tri dana.

    Obraćajući se svojim pristalicama, Pašinjan je iznosio reči koje su u nekoj meri ličile na kajanje. On je narodnu ljubav nazvao razlogom grešaka kabineta ministara.

    „Pokušavajući da opravdamo tu ljubav, želeli smo da postupamo ispravno i idealno. A u mnogim slučajevima traganje za savršenstvom je dovodilo do pasivnosti“, rekao je on.

    Nova retorika oko „Iskandera“

    U međuvremenu, Pašinjan je promenio stav o još jednom pitanju. Nakon razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, jermenski premijer je priznao je da bio pogrešno informisan u pogledu stanja ruskih raketnih kompleksa „Iskander-M“ isporučenih Jermeniji.

    Situacija u vezi sa ruskim „Iskanderima“ je inače povezana sa novom političkom krizom koja se rasplamsala u Jerevanu posle Pašinjanovih neopreznih reči o tim sistemima. Tom prilikom, on je prokomentarisao izjavu svog prethodnika Serža Sargsjana o neblagovremenoj upotrebi ruskih „Iskandera“ tokom borbi u Nagorno-Karabahu. S tim u vezi, Pašinjan je izneo tvrdnju da je uspešno dejstvovalo svega 10 odsto tih raketa.

    „Premijerova izjava nema nikakve veze sa sadržajem i kvalitetom jermensko-ruskih savezničkih odnosa u oblasti vojne i vojno-industrijske saradnje. Nema sumnje da je rusko oružje jedno od najboljih na svetu“, izjavila je portparolka premijera Mane Gevorgjan.

    Politički manevri

    Stručnjaci u Jermeniji i regionu smatraju da su promenjeni stavovi premijera samo manevri.

    „I ranije je bilo govora o tome da moramo da se vratimo na polupredsednički oblik vladavine. Mnogi smatraju da će to povećati efikasnost državnog sistema“, smatra politikolog Ajk Halatjan.

    Prema njegovim rečima, cilj Pašinjana je zapravo da unese razdor među protivnicima, od kojih će mnogi podržati reformu.

    „On se nada da će diskusija o ustavnim promenama odvratiti društvo od aktuelne politike, stoga koristi konjunkturu u sopstvene interese i veliča ideju koju je ranije sam kritikovao“, zaključuje ekspert.

    Sa svoje strane, ekspert za regionalne probleme Sergej Šakarjanc vidi izvor krize u događajima koji su prethodili dolasku Pašinjana na vlast. On smatra odgovornim i bivšeg predsednika Serža Sargsjana koji je pokrenuo radikalno restrukturiranje državne mašine u korist određenih evropskih vrednosti.

    Parlamentarna republika mnoge zasmejava, a predsednička podstiče želju za nominovanjem sopstvenog kandidata koji će uzeti u ruke sva ovlašćenja“, smatra ekspert.

    Istovremeno, stručnjak za Kavkaz Stanislav Tarasov smatra da se napravila bezizlazna situacija, kada opozicija nije u stanju da smeni lidera zemlje, a lider nije u stanju da podeli opoziciju. Kako kaže, zbog dugotrajne krize slabi sama država.

    Prema rečima Tarasova, iznenadna promena Pašinjanove retorike je trik kako bi „kupio vreme“.

    „Premijer je govorio da su ga pogrešno informisali o 'Iskanderima'. Ali sve su to taktički manevri“, zaključuje on.

    S tim u vezi, dodao je da će svejedno doći do raspleta političke krize, odnosno da će se situacija razrešiti do kraja godine.

    Tagovi:
    najbolje, rusko oružje, retorika, promena, Nikol Pašinjan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga