13:51 23 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    5198
    Pratite nas

    Posle Drugog svetskog rata nisu svi nacisti osuđeni za zločine protiv čovečnosti. Neki su dugo i mirno živeli pod drugim imenom i promenjenom biografijom. Mnogi su bili važan izvor informacija o Sovjetskom Savezu u vreme Hladnog rata zbog čega je CIA dugo skrivala njihovu prošlost od sopstvenih vlasti.

    Gestapo bez prekora

    Dokumenta, koja su otkrivena o sudbini nacističkog generala Franca Jozefa Hubera, načelnika Gestapoa u Beču, mediji su komentarisali uoči 60. godišnjice suđenja „arhitekti holokausta“, šefu tajne policije Adolfu Ejhmanu.

    Huber je bio jedan od esesovaca koji, za razliku od Ejmaha, nije morao da se krije. Ne samo da je uspeo da izbegne suđenje, već je i deo života proveo veoma komforno. Poslednje godine života je proveo kod kuće, u rodnom Minhenu sa porodicom i pod svojim imenom. U velikoj meri je razlog toga, što je tokom Hladnog rata pomogao zapadnim obaveštajnim službama.

    „Iako smo svesni opasnosti koja može nastati regrutovanjem generala Gestapoa, mi takođe verujemo da Huber može organizaciji doneti i korist“, navodi se u belešci CIA iz 1953. godine.

    Pre hapšenja 1945. godine uspeo je da uspostavi veze sa Istočnom Nemačkom, korisne za Vašington i postane cenjeni član BND i CIA protiv Rusije. Huber je pod istragom bio dve godine, posle čega su ga oslobodili i poslali u „Organizaciju Helena“ – grupu bivših nacističkih obaveštajaca, koji su radili pod nadzorom CIA.

    Nacistička prošlost tako cenjenog saradnika je posle 20 godina počela da opterećuje rukovodstvo. Nisu mogli da ga otpuste, jer bi onda morali da otkriju biografiju. Zato su ga poslali na plaćeno odsustvo. Penzionisao se 1967. godine i dobijao je državnu penziju još osam godina, sve do svoje smrti u 73. godini.

    Raj za naciste

    U medije je 1970-ih godina procurela informacija o tome da su se uz pomoć CIA u SAD preselili bivši esesovci na visokim položajima, koji su izdavali naloge za ubijanje stotine hiljada ljudi. U to vreme je stupio na snagu Zakon o slobodi informacija i ogorčena javnost je zatražila objašnjenje.

    Ministarstvo pravde je 1979. godine formiralo odsek za specijalne istrage – organizaciju „za hvatanje nacista“. Njeni zadaci su uključivali hvatanje i proterivanje onih koji su učestvovali u represijama, a zatim su potpali pod pokroviteljstvo CIA-e.

    Uprava specijalne službe je na svaki mogući način poricala sumnju i nije delila informacije, zato su istražitelji morali da obave veliki posao. Morali su da navedu sve promene u biografiji nacista, koji su decenijama živeli u Sjedinjenim Američkim Državama pod različitim imenima i na prvi pogled se nisu razlikovali od običnih Amerikanaca.

    Ministarstvo pravde je 2006. godine objavilo izveštaj na 600 strana u kome se navodi da je CIA organizovala nove živote esesovcima, odgovornim za ubijanje hiljade ljudi. Dokument koji su pripremali šest godina, a onda ga još četiri godine skrivali, otkrio je mnogo strašnije tajne američkih specijalnih službi nego što je ranije bilo poznato.
    „Amerika, koja je sebe pozicionirala kao utočište za begunce, postala je sigurno utočište i za dželate“, navodi se u izveštaju.

    Kao primer su navodili priče o desetinama visokih zvaničnika Trećeg rajha, koji su izbegli kaznu zahvaljujući CIA. Tek nakon mnogo godina su izvedeni pred lice pravde, lišeni lažnog državljanstva i izručeni sudovima drugih država.

    CIA je bila neophodna pomoć protiv Sovjetskog Saveza. Federalni istražni biro (FBI) je bio sklon vrbovanju bivših nacista. Po mišljenju rukovodilaca tog perioda korist od takvog kadra u obračunu sa Rusijom je prevazišla osećaj za moral.

    Nacisti su se bavili raznim poslovima: od pripreme za moguću rusku invaziju i konsultovanja Bele kuće o sovjetskoj politici do traženja skrivenih značenja na sovjetskim poštanskim markama.

    Jedan od „konsultanata“ je bio i Litvanac Aleksandras Lilejkis.

    Odeljenje je znalo za njegovu umešanost u streljanje 60.000 Jevreja, ali su ga 1952. godine regrutovali u Istočnoj Nemačkoj. Špijunirao je za 1.700 dolara godišnje i dva boksa cigareta mesečno. Pomogli su mu da se prebaci u Masačusets, gde je mirno živeo još 40 godina, dok Ministarstvo pravde nije otkrilo njegovu nacističku prošlost.

    CIA je pokušavala da se odupre istrazi, ali je Lilejkis osuđen, lišen državljanstva i 1996. godine prognan u Vilnjus. Litvanske vlasti nisu završile proces, jer je ratni zločinac umro 2000. godine. Napisao je memoare u kojima je negirao optužbe da je pomagao nacistima i ubijao Jevreje.

    Tajna biografija

    Jedan od visokih zvaničnika nacista u službi CIA bio je Oto fon Bolšving. On je bio aristokrata, govorio je nekoliko jezika, završio Londonsku školu ekonomije, postao član Nacionalističke nemačke radničke partije (NSDAP) 1932. godine, a zatim radio u Gestapou. Sarađivao je sa šefom „evropskog odeljenja“ Adolfom Emajhom i pomagao u pisanju programa za uništavanje Jevreja.  

    Kada je krajem rata osetio njegov ishod, otišao je u Austriju, gde se povezao sa podzemljem i komandom saveznika. O njemu su vrlo pozitivno govorili: „on je materijalno pomagao američke vojnike dok su napredovali kroz zapadnu Austriju“. Pored toga, Bolšving je „tokom okupacije lično uhvatio više od 20 visokih nacističkih i esesovskih činovnika i rukovodio patrolama koje su uhvatile još više“.

    „Organizacija Helena“ je 1946. godine informisala američku obaveštajnu službu o dešavanjima na istoku. Smatra se da tadašnja uprava nije sumnjala u njegovu „saradnju“ sa Ejhmanom.

    Kada je izraelski „Mosad“ objavio lov na naciste, Bolšving se obratio za pomoć Amerikancima. Organizovan mu je odlazak u SAD.

    Nacista je u Sjedinjenim Američkim Državama zauzimao visoke položaje u međunarodnim korporacijama. Međutim, sve se promenilo 25 godina kasnije. Pokrenut je postupak. Bolšving je opovrgao sve optužbe, ubeđivao medije da je tokom rata radio u Upravi za strateške službe, prethodnici CIA.

    Dok je Ministarstvo pravde pripremalo slučaj, bivši nacista se nalazio u domu za stare, imao je progresivnu amneziju i neurološka oboljenja. Namera da se osoba koja više nije mogla ništa da razume, liši državljanstva i deportuje, smatrana je preteranom. Od Bolšvinga su izvukli samo potvrdu – da, bio je nacista i služio je u SS trupama. Umro je u 72. godini u Kaliforniji.

    Koliko je esesovaca i pripadnika Gestapoa izbeglo kaznu i našlo utočište u Sjedinjenim Američkim Državama neće uskoro biti otkriveno. Prema podacima nekih istraživača, samo je u američkoj obaveštajnoj službi radilo je oko hiljadu nacista.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    CIA, američke obaveštajne službe, Gestapo, SS, Nacisti
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga