03:29 19 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    0 775
    Pratite nas

    Prinudno sletanje u Minsk aviona irske avio-kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine u Vilnjus, diglo je „veliku prašinu“ u svetu. Međutim, daleko od toga da je to jedini takav incident. Avioni sa određenim putnicima bili su prinuđeni da se prizemlje i u Evropi i Americi.

    Prisetimo se nekoliko najupečatljivijih slučajeva sa prinudnim sletanjem aviona

    • Situacija sa beloruskim avio-prevoznikom „Belavia“.

    Avion ove avio-kompanije je 21. oktobra 2016. godine leteo na relaciji Kijev — Minsk. Do granice je bilo ostalo otprilike 50 kilometara kada je ukrajinski kontrolor leta naredio pilotima da se vrate u Žuljani, odakle su poleteli - postojala je pretnja će avion presresti borbena avijacija ukoliko se ne vrate.

    Avion sa 136 putnika se vratio, a Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) privela je i pretresla jermenskog državljanina Armena Martirosjana. Prema njegovim rečima, s obzirom da ništa nije pronađeno tokom pretresa, pušten je i uhvatio je sledeći let.

    SBU je demantovao da je pretio presretanjem civilnog aviona i objasnio da je Martirosjan navodno organizovao proteste u cilju destabilizacije situacije u zemlji. Tadašnji predsednik Ukrajine Petro Porošenko izvinio se beloruskom kolegi Aleksandru Lukašenku.

    • Spuštanje Moralesovog aviona — bez Snoudena

    Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona tadašnjeg bolivijskog predsednika Eva Moralesa da se prizemlji u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa Moralesom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.

    Austrijske vlasti su proverile putnička dokumenta i uverile da Snouden nije bio u avionu, što je potvrdio tadašnji predsednik Hajnc Fišer koji je došao da se sastane sa bolivijskim kolegom. Na kraju su Francuska, Portugal, Italija i Španija, koje su prethodno odbile da obezbede vazdušni prostor za Moralesov avion, ipak pristale da to učine.

    Taj incident izazvao je velika negodovanja u Latinskoj Americi. Bolivija je ocenila da se Evropa „ponaša kao kolonija jedne sile“, kriveći za sve Vašington. Kuba i Ekvador incident su smatrali napadom na zemlje regiona.
    • Zaustavljanje ruskog zvaničnika iznad Amerike

    Privatni avion bivšeg ruskog zamenika ministra finansija Andreja Vavilova leteo je 2004. godine iz Moskve za Aspen. Iznad Floride je kontrolor leta saopštio pilotu aviona „Gulfstream-V“ da odmah sleti na zahtev saveznog tužioca okruga Severne Kalifornije. Dva lovca su ispratila avion do aerodroma Palm Bič.

    Saslušanje bivšeg zvaničnika i njegove supruge trajalo je više od četiri sata. Vavilov je svedočio u vezi sa slučajem bivšeg ukrajinskog premijera Pavla Lazarenka, koji je 2006. godine osuđen na devet godina zatvora zbog krađe 700 miliona dolara i pokušaj pranja novca u SAD, koji je navodno ukrao od ruskog „Gasproma“.

    Vavilovi su nakon saslušanja pušteni, a tri nedelje kasnije vratili su se u Rusiju.

    • Neuspela specijalna operacija Ukrajine

    Ukrajinski mediji su prošle godine tvrdili da je vojna obaveštajna služba Ukrajine želela da izvede scenario sa prinudnim sletanjem aviona u slučaju sa privođenjem ruskih državljana.

    Konkretno, u pitanju su bili zaposleni u kompaniji koja vrši privatno obezbeđenje pre izbora u Belorusiji. Trebalo je da otputuju iz Minska za Istanbul, a u vazdušnom prostoru Ukrajine, prema jednoj verziji, stiglo bi saopštenje o miniranju, a prema drugoj — da se nekome u avionu slošilo.

    „Za isti let kupljena je karta za još jednog agenta Službe bezbednosti Ukrajine (SBU), koji je tokom leta iznad ukrajinske teritorije trebalo da doživi epileptični napad ili nešto gore, što bi zahtevalo hitno sletanje u Kijev radi pružanja hitne medicinske pomoći pacijentu“, otkrio je agent Nacionalnog antikorupcijskog biroa Ukrajine Evgenije Ševčenko detalje neuspele specijalne operacije.

    Prema mišljenju ukrajinskih novinara, do operacije nije došlo, jer je šef kabineta predsednika Ukrajine Andrej Jermak nagovorio Vladimira Zelenskog da odloži datum.
    • Slučaj sa Rogozinom

    I avion kojim je u julu 2017. godine leteo Dmitrij Rogozin, koji je tada bio na poziciji ruskog vicepremijera i specijalnog predstavnika ruskog predsednika za Pridnjestorovlje, bio je primoran da se prizemlji u Minsku.

    On je planirao da prisustvuje manifestaciji povodom 25. godišnjnice mirovne operacije u Pridnjestorovlju, ali su rumunske vlasti odlučile da ne puste delegaciju. Avion je ipak odleteo u Moldaviju, ali bez Rogozina.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Amerika, Evropa, incident, Rajaner, prinudno sletanje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga