02:50 17 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Svet
    Preuzmite kraći link
    48810
    Pratite nas

    Mnoge zemlje vode aktivne pripreme za potencijalni vojni sukob na Arktiku, među njima su i Sjedinjene Države koje su u poslednje vreme više puta revidirale svoju strategiju za taj region, piše američki list „Nešenel interest“.

    Autor članka Kris Ozborn piše da „niko ne želi da otvara vatru pored belih medveda i pingvina“, ali Pentagon je zabrinut zbog stvaranja novih strateških mogućnosti za mnoge zemlje zbog topljenja leda.

    U članku se podseća da su američki marinci nedavno imali vežbe zajedno sa norveškim vojnicima s ciljem uvežbavanja delovanja u surovim vremenskim uslovima.

    Vojni savez Vašingtona i Osla na Arktiku je od velikog značaja za Pentagon koji nastoji da se suprotstavi delovanju Rusije koje ne samo da ima najviše ledolomaca nego radi i na Severnom morskom putu.

    „Rusija je podigla vojne baze na Arktiku a imala je i veliki broj vojnih vežbi u regionu, seriju manevara koji su isprovocirali Ameriku da pojača aktivnosti u toj oblasti kako bi se uspostavila ravnoteža strateškog uticaja“, navodi se u članku.

    Stvaranje novih vodenih puteva zbog ubrzanog topljenja leda prinudili su Vašington da ubrza napore.

    Konkretno, američka mornarica je zatražila od stručnjaka da proizvedu sisteme naoružanja koji mogu da funkcionišu u surovim klimatskim uslovima.

    Pribeglo se i izučavanjima gustine vode podvodim dronovima kako bi se bolje razumela temperaturna kolebanja i njihov uticaj na vojne operacije.

    Ima li Rusija „previše Arktika“

    Danas pravo na Arktik imaju zemlje koje izlaze na Severni ledeni okean — Rusija, Norveška, Kanada, Danska jer vlada Grenlandom, i SAD — preko Aljaske koju je svojevremeno kupila od Rusije. One su 1920. godine potpisale sporazum o korišćenju Arktika, svoju granicu je odredila Kanada, koja je odmah počela i eksploataciju nafte.

    Ostale granice pokušale su da reše Ujedinjene nacije 1982. godine donevši Konvenciju o morskom pravu, koju nisu potpisale SAD. Po Konvenciji, odluka se donosi, između ostalog, i na osnovu sastava zemljišta morskog dna, koji bi trebalo da bude isti kao kopno određene zemlje.

    Ruski naučnik Anton Čilingarov jedini je uspeo da se spusti na dno okeana i donese dokaze da sporni greben Lomonosova pripada Rusiji. Komisija Ujedinjenih nacija potvrdila je taj nalaz i očekuje se da se na sledećem zasedanju donese konačna odluka kojom će Rusiji pripasti 1,2 miliona kvadratnih kilometara, što čini najveći deo teritorije, sa svim prirodnim bogatstvima na njoj.

    Zato na pitanje — na koga je predsednik Vladimir Putin mislio u svojoj već čuvenoj izjavi da će Rusija izbiti zube svakome ko pokuša da joj nešto odgrize, prvo pada na pamet odgovor da su to oni koji smatraju da Rusiji pripada previše Arktika. Tim pre što je 1991. godine Rusija koja ima čitavu flotu ledolomaca, otvorila Severni morski put za međunarodnu plovidbu. To je više nego dvostruko kraći put između Evrope i Azije nego što je Suecki kanal.

    A koliko je važan, može se zaključiti ako se samo setimo nedavnog incidenta koji je doveo do blokade kanala i naneo ogromnu ekonomsku štetu zemljama koje su slale svoje brodove na put. Ako se večiti led bude i dalje topio, da bi se prešao put između Evrope i Kine, neće više biti potrebni ledolomci, a to je već ozbiljan izazov za susedne zemlje koje za sada ne mogu da konkurišu Rusiji na tom planu.


    O temi geopolitičke borbe za Arktik u svojoj emisiji „Moj pogled na Rusiju“ govorila je glavna urednica Sputnjika Srbija Ljubinka Milinčić

    Pročitajte još:

     

     

     

     

    Tagovi:
    rat, Arktik, Rusija, Amerika
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga