Poseta Vladimira Putina Srbiji izazvala je veliku pažnju u celom svetu, a kakav spoljnopolitički značaj ona ima, i koliko su značajne poruke ruskoga predsednika u vezi sa rešavanjem problema Kosova i Metohije, pitanja su kojima se bave i svet i region.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan u razgovoru sa hrvatskom koleginicom Kolindom Grabar Kitarović kritikovao je Dejtonski sporazum uz napomenu da on „nije doneo rešenje za budućnost Bosne i Hercegovine“ i da je zato potrebna da bude revidiran.

Novoformirani pregovarački tim Prištine za razgovore sa Beogradom, koji predvode Špen Ahmeti i Fatmir Ljimaj, priprema novu platformu na osnovu koje će se ubuduće voditi razgovori sa Srbijom.

Haški tribunal je sudio i Srbima koji su bilo optuženi za zločine na Kosovu, tako da je nemoguće za to tražiti formiranje Međunarodnog suda. S druge strane, Specijalizovano tužilaštvo Kosova može da se bavi samo zločinima koje je počinila OVK.

To što je zvaničnik NATO-a u obraćanju BIH uzeo kao primer saradnju Srbije sa NATO-om, samo je bacanje prašine u oči – Srbe bi da prevedu žedne preko vode, smatra vojno-politički analitičar iz Republike Srpske Gostimir Popović.

NATO direktno učestvuje i podržava stvaranje „Velike Albanije“, zato što računaju da je to država koja će se apsolutno povinovati ovom vojnom savezu. To će im biti platforma za neke buduće eventualne operacije prema Istoku, komentariše bivši oficir KOS-a Ljuban Karan povodom odluke Hašima Tačija da proglasi godinu Alijanse na Kosovu.

Otvorene granice između Srbije i Republike Srpske i Crne Gore nama Srbima nikad ne bi bile dozvoljene, a kada bismo to uradili na svoju ruku, imali bismo sigurno probleme, kaže Stevica Deđanski.

Brisanje granica između Albanije i Kosova i Metohije jesu koraci koji vode ka aneksiji dela naše teritorije, od strane Albanije i stavljanje pred svršen čin međunarodne zajednice, posebno onog dela koji podržava Srbiju, tvrdi Milovan Drecun.

Priča kojom je pokriveno ukidanje pogranične kontrole između Albanije i Kosova, koje startuje od 1. januara, idealna je jer Evropa nema granice, i ona bi mogla da „pije vodu“, ali samo ako bi i na drugoj strani — prema Srbiji — bila ista praksa.

Dogovor koji Srbija ima sa NATO-om o prisustvu kosovskih oružanih formacija na severu Kosova selektivno se primenjuje, što navodi na zaključak da postoji politička direktiva iz Alijanse da Kfor poštuje samo deo postignutog dogovora. Odnosno, da albanske duge cevi mogu na sever.

Da li je misija NATO-a na KiM potpuno suspendovala Briselski sporazum porukom da snage Rosu bez dozvole mogu da uđu na Sever KiM. Po dogovoru Beograda i Prištine, to mogu da učine samo uz dozvolu NATO-a i predstavnika lokalne samouprave na Severu.

Očekivano je da i EU i Priština pruže žestok otpor da se pregovorima sa Beogradom o konačnom rešenju sa Kosovom, pored Amerike, eventualno priključi i Rusija. U tom slučaju niko ne može da natera Beograd da pregovara ako to ne bude želeo.

Gradonačelnik Južne Mitrovice najavio je peticiju za objedinjavanje severne i južne opštine, uveren da će na taj način prisiliti Prištinu da promeni zakon i srpski deo stavi pod svoju upravu.

Cilj prištinskog rukovodstva je da se dočepa članstva u Severnoatlantskoj alijansi. Oni računaju da bi tako imali neke čvršće garancije za opstanak svoje nazovidržave, smatraju analitičari.

I pored upozorenja iz NATO-a Ramuš Haradinaj namerava da formira vojsku Kosova. Samo naivni mogu da veruju da je on samostalan u tome i da nema podršku Zapada.

Formiranjem paravojske Priština hoće da uvuče Srbiju u rat sa NATO-om, ali i da od nje ponovo stvori „agresora“ u zapadnim očima, provocirajući je da se lati oružja kako bi odbranila Srbe na Severu.

Na sednici Skupštine Južne Mitrovice poslanici su podržali predlog gradonačelnika Agima Bahtirija o izmeni zakona po kome bi se Severna i Južna Mitrovica sjedinile ponovo u jedan grad, kojim bi rukovodio Bahtiri. Da li je spajanje albanske i Južne i srpske Severne Mitrovice uopšte moguće?

Iako je Kosovska Mitrovica još po planu Martija Ahtisarija predviđena da bude podeljena na dve opštine, srpsku i albansku, Priština sada razmišlja da ujedini grad i stavi ga pod albansku upravu. Treba li onda Beograd da raspiše izbore po srpskim zakonima za sever?

Izlazak Srba iz institucija Albanci mogu da iskoriste na dva načina: da novim nasiljem zaoštre krizu ili da shvate upozorenje i da omoguće opstanak srpskog naroda.

Mađarska je, kako javljaju albanske agencije, dala azil Nikoli Gruevskom bivšem premijeru Makedonije, koji je trebalo da se pojavi na izdržavanju zatvorske kazne, jer je okrivljen za zloupotrebu službenog položaja za vreme svog mandata zbog kupovine „mercedesa“ za potrebe Vlade, koji se i danas koristi.