Hašim Tači, takozvani predsednik Kosova, ne prestaje da iznenađuje novim porukama. Poslednja u nizu je da Zapad ne može i neće moći da ubedi Srbiju da prizna Kosovo... Da li je Tači priznao da je Srbija, u stvari, odnela diplomatsku pobedu ili se iza njegovih reči krije nešto drugo?

Posle poslednjih poruka iz Prištine, Vučiću ništa drugo nije preostalo nego da odbije razgovor sa Tačijem, smatra sagovornik Sputnjika.

Opozicija na Kosovu spremna je da izađe na ulice, ukoliko Skupština ne usvoji rezoluciju kojom se Hašimu Tačiju, predsedniku Kosova i glavnom akteru za finalne pregovora sa Beogradom, zabranjuje bilo kakav razgovor na temu promene kosovskih granica.

Mogućnost suštinskog prekrajanja granica na Balkanu niko uticajan ne bi podržao, ali ako dođe do korekcije administrativne linije između Srbije i Kosova, ona se neće direktno odraziti na balkanske susede. Da li je Nemačka na putu da omekša stav o nepromenjivosti granica pod uticajem EU i Amerike.

U ovom trenutku bez stvaranja neke klime za bolju budućnost, vizna liberalizacija za Kosovo je opasnost, a ne nagrada. Evropa ne može da bude spokojna.

Amerikanci pojačavaju aktivnosti i pritisak na zemlje koje nisu ušle u NATO, a nalaze se na području Balkana, da to učine.

Makedonija će morati da ispuni sve što je potpisala u sporazumu o imenu države, pa tek onda grčki parlament to odobrava. Ali u Grčkoj je moguća i politička kriza po tom pitanju, a ishod može biti i neprihvatanje sporazuma. Skoplje tada neće moći da povuče ništa što već bude sproveo tim dogovorom.

Sporazumom Cipras-Zaev i dogovorenim imenom „Republika Severna Makedonija“ samo se potvrđuje već izneta ocena: rešenja na kojima insistiraju SAD i EU relaksiraju međudržavne odnose, ali povećavaju unutrašnji konfliktni potencijal.

Vašington je Albancima obećao tu „Veliku Albaniju“ i oni je sada ubrzano sprovode. Veoma su nervozni, a to je dobar znak, jer shvataju da im ističe vreme i da su svakog dana sve slabiji, za razliku od naših prijatelja — Rusije i Kine, ocenio je sagovornik Sputnjika advokat Goran Petronijević.

Nemačka više ne želi Tačija kao pregovarača jer im je uhapsio nekoliko njihovih operativaca i tako im diskreditovao službu bezbednosti, a sve države su na te stvari osetljive, ocenjuje za Sputnjik analitičar Dušan Janjić.

Konačno rešenje za spor između Grčke i Makedonije u vezi sa imenom te bivše jugoslovenske republike nije pronađeno ni nakon dvodnevnih pregovora u Njujorku, ali su obe strane odlučne u tome da treba nastaviti pregovore dok rešenje ne bude pronađeno, izjavio je posrednik UN u tim pregovorima Metju Nimic.

Kosovski Albanci od Beograda traže Gazivode i Trepču u zamenu za ZSO. To je uobičajena provokacija, a cilj je da se natera Beograd da prvi ustane od pregovaračkog stola.

Groznica istorijskog revizionizma, koja godinama opsijeda aktuelne crnogorske vlasti, nakon decenija zaobilaženja stigla je i u Pljevlja. Tako je prvi čovjek Opštine Pljevlja Mirko Đačić objelodanio da bi uskoro „konačno“ na dnevni red mogla doći i inicijativa da glavna ulica u tom gradu koja nosi ime kralja Petra dobije drugi naziv.

NATO je od početka bio za to da ne dođe do transformacije kosovskih snaga bezbednosti. Do toga može da dođe samo promenom kosovskog Ustava, to je jedini način da se tako nešto sprovede. Ne postoji drugačije stanovište NATO-a, rekao nam je Čezare Marineli, šef kancelarije NATO-a za vezu u Srbiji.

Uprkos trijumfu Đukanovića na izborima, ponovna pobeda opozicije u Beranama pokazuje da je talas promene vlasti nezaustavljiv, od građana Berana moramo da učimo da se ipak može doći do zajedništva, uz sve političke, ideološke i programske različitosti, kaže pred lokalne izbore koji se održavaju u 12 gradova lider „Prave Crne Gore“ Marko Milačić.

Dudaković može da doživi ono što je doživeo i Naser Orić i da na kraju kroz kvazipravni proces bude amnestiran i opran od svega.

Kameron Manter i američki intervencionisti imaju želju da obnove uticaj SAD i EU na Zapadnom Balkanu, jer smatraju da taj uticaj nedostaje u poslednjih desetak godina.

Zamjenik premijera Kosova Enver Hodžaj tražio je od albanskih partija u Crnoj Gori da se angažuju na terenu kako bi predsjednički kandidat Milo Đukanović pobijedio u prvom krugu. Činjenica da su za nekog predsjedničkih kandidata agitovali zvaničnici iz okruženja predstavlja flagrantno miješanje u izborni proces, smatra novinar Matija Nikolić.

„Oni su svakako interesantni sa geopolitičke tačke gledišta, imajući u vidu da na neki način predstavljaju lakmus papir na kome se mogu videti odnosi između veliki sila“, kaže Miša Stojadinović, doktor socioloških nauka.

Progon ruskih diplomata je velika bruka koja je zadesila čitav svijet, kaže Boro Đukić, kome je Ministarstvo inostranih poslova Crne Gore nedavno povuklo odobrenje za funkciju počasnog konzula Ruske Federacije.