Svi bilateralni sporovi koje Srbija ima sa Hrvatskom, među kojima su ključni „pitanje nestalih i vraćanje otetih kulturnih dobara za vreme domovinskog rata“, treba da se rešavaju u sklopu procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Ovo je izjavila hrvatska poslanica u Evropskom parlamentu Ruža Tomašić, poznata po neoustaškim i antisrpskim stavovima.

Posle donošenja platforme o pregovorima koja faktički zaustavlja briselski dijalog, Priština je rešila da krene korak dalje i da o sporazumu Beograda i Prištine održi referendum. Drugim rečima, odluku će prepustiti građanima.

Posle češke intelektualne elite i inicijativa iz Slovenije, i Italijani su spremni da od svoje vlade zatraže da preispita odluku o priznanju Kosova kao države. Akcija u Rimu bila je povod za održavanje međunarodne konferencije u Beogradu „Kosovo i Metohija u novoj Evropi“ u organizaciji pokreta „Zavetnici“.

Priština je kombinatu „Trepča“ uplatila finansijsku pomoć od pet miliona evra, izjavio je takozvani kosovski ministar za ekonomski razvoj Valjdrin Luka.

Godišnji izveštaj koji je u Stejt departmentu predstavio američki državni sekretar Majk Pompeo o ljudskim pravima Srba na Kosovu iznenadio je mnoge, a najviše Prištinu.

Utisak je da sveukupna situacija u Evropi dozvoljava da Hrvatska i neke od pribaltičkih država poprilično koketiraju sa fašizmom, posebno u državama koje su isturene ka Istoku, jer je to neka vrsta udara na onoga ko je u potpunosti doneo slobodu u tim krajevima. Na Rusiju.

Dokument koji je usvojen u Gornjem domu Parlamenta Rusije uoči 20. godišnjice od napada NATO-a na SRJ, bivši diplomata Zoran Milivojević vidi i kao najavu Ruske Federacije da će se u narednom periodu založiti za ponovno uspostavljanje onog međunarodnog poretka i onih normi i standarda koji su važili do pada Berlinskog zida i pojave unipolarnog sveta.

Šefica evropske diplomatije EU Federika Mogerini pred Svetom bezbednosti Ujedinjenih nacija poručila je da rešenje kosovskog pitanja treba da bude verifikovano u SB UN, što, prema procenama koji dolaze iz Srbije, ukazuje na novi pravac u rešavanju tog problema.

Zahtev srpske strane da se iz Poglavlja 35 izbaci deo koji dalje integracije veže za Briselski dijalog je logičan jer je Priština blokirala pregovore.

Ako osim Srbije niko nije reagovao na platformu koju je Priština izbacila kao „spasonosno“ rešenje za rešavanje kosovskog pitanja, da li to znači da taj dokument ima blagoslov Amerike, Evropske unije i NATO, jer se nameće pitanje da li bi Albanci smeli da je usvoje bez podrške mentora.

Kosovo, i pored stava iz Evropske unije da neće komentarisati prištinsku platformu za nastavak pregovora sa Beogradom, sada koristi moguću suspenziju taksi kao razlog da Beograd ipak dovede za pregovarački sto i tako na perfidan način pokuša da uvuče i Beograd i EU u drugačiju fazu pregovora.

Moguće je da su, uz skandaloznu platformu Prištine, neki od zapadnih mentora Albancima obećali da će „ubediti Srbiju“ da ne lobira protiv članstva Kosova u Interpolu, a da oni zauzvrat suspenduju takse kako bi se pregovori sa Beogradom odblokirali.

Čini se da je skraćenica UČK prevazišla svoju namenu i postala simbol ne samo Kosova, već uopšte Albanaca, kao poziv za jedinstvo. Nebitno je da li se svađaju međusobno, kao što je to slučaj sa kosovskim liderima Hašimom Tačijem i Ramušem Haradinajem, ili što međusobno politički ratuju usred Tirane, OVK je nešto oko čega su svi Albanci — okupljeni.

Cilj Izetbegovića i Džaferovića je da se ne formira novi Savet ministara, već da aktuelni nastavi da radi u tehničkom mandatu. Zato ucenjuju Srbe.

Amerika sigurno neće napuštati najbitniju centralnu geostratešku tačku na jugoistoku Evrope, a to je Kosovo i Metohija, zaključuje general-major Vojske Srbije u penziji profesor dr Mitar Kovač.

Srbi sa Kosova i Metohije zatražili su od predsednika Srbije Aleksandra Vučića da izađu iz svih institucija na Kosovu i Metohiji, ali ih je on zamolio da sačekaju odgovor države još 45 dana. Šta Beograd novo može da sazna u tom periodu i šta bi moglo ključno da opredeli novu odluku?

Protesti u Albaniji poprimaju pravac koji može da dovede do destabilizacije, koja miriše na onu iz 1997. (državni udar). Lako sve može da pređe u sukob koji ima šanse da se delimično prelije i na Kosovo.

Nemačka želi dominaciju na Balkanu, a SAD brzo kosovsko rešenje. Čini da te dve države imaju različite ciljeve što se tiče Kosova. Tvrd stav Berlina jeste nemački princip, ali je i deo pokazivanja mišića Vašingtonu.

Makedonija će za nepuna tri meseca imati redovne predsedničke izbore, a naveliko se spekuliše da je tajming za održavanje glasanja tempiran kako bi se omogućilo da predsednik Sobranja Taljat Džaferi u ulozi v. d. predsednika Makedonije potpiše sve sporazume koje je sadašnji predsednik Đorđe Ivanov odbio.

Ramuš Haradinaj neće odustati od svog stava po cenu da padne vlada kojom rukovodi, ili da ga nova parlamentarna većina smeni sa mesta premijera. Suprotstavljanje međunarodnoj zajednici, ali i Americi po pitanju taksi njemu jača rejting, koji i bez toga raste.