Konačno rešenje za spor između Grčke i Makedonije u vezi sa imenom te bivše jugoslovenske republike nije pronađeno ni nakon dvodnevnih pregovora u Njujorku, ali su obe strane odlučne u tome da treba nastaviti pregovore dok rešenje ne bude pronađeno, izjavio je posrednik UN u tim pregovorima Metju Nimic.

Kosovski Albanci od Beograda traže Gazivode i Trepču u zamenu za ZSO. To je uobičajena provokacija, a cilj je da se natera Beograd da prvi ustane od pregovaračkog stola.

Groznica istorijskog revizionizma, koja godinama opsijeda aktuelne crnogorske vlasti, nakon decenija zaobilaženja stigla je i u Pljevlja. Tako je prvi čovjek Opštine Pljevlja Mirko Đačić objelodanio da bi uskoro „konačno“ na dnevni red mogla doći i inicijativa da glavna ulica u tom gradu koja nosi ime kralja Petra dobije drugi naziv.

NATO je od početka bio za to da ne dođe do transformacije kosovskih snaga bezbednosti. Do toga može da dođe samo promenom kosovskog Ustava, to je jedini način da se tako nešto sprovede. Ne postoji drugačije stanovište NATO-a, rekao nam je Čezare Marineli, šef kancelarije NATO-a za vezu u Srbiji.

Uprkos trijumfu Đukanovića na izborima, ponovna pobeda opozicije u Beranama pokazuje da je talas promene vlasti nezaustavljiv, od građana Berana moramo da učimo da se ipak može doći do zajedništva, uz sve političke, ideološke i programske različitosti, kaže pred lokalne izbore koji se održavaju u 12 gradova lider „Prave Crne Gore“ Marko Milačić.

Kameron Manter i američki intervencionisti imaju želju da obnove uticaj SAD i EU na Zapadnom Balkanu, jer smatraju da taj uticaj nedostaje u poslednjih desetak godina.

Zamjenik premijera Kosova Enver Hodžaj tražio je od albanskih partija u Crnoj Gori da se angažuju na terenu kako bi predsjednički kandidat Milo Đukanović pobijedio u prvom krugu. Činjenica da su za nekog predsjedničkih kandidata agitovali zvaničnici iz okruženja predstavlja flagrantno miješanje u izborni proces, smatra novinar Matija Nikolić.

„Oni su svakako interesantni sa geopolitičke tačke gledišta, imajući u vidu da na neki način predstavljaju lakmus papir na kome se mogu videti odnosi između veliki sila“, kaže Miša Stojadinović, doktor socioloških nauka.

Progon ruskih diplomata je velika bruka koja je zadesila čitav svijet, kaže Boro Đukić, kome je Ministarstvo inostranih poslova Crne Gore nedavno povuklo odobrenje za funkciju počasnog konzula Ruske Federacije.

Prištini nije jedini cilj da zaokruži državnost Kosova, već da stvori „Veliku Albaniju“, zato ne želi ništa da čuje o bilo kakvim podelama teritorije i ne pristaje ni na kakve kompromise.

U biografiji Danijela Servera ističe se da se bavio građenjem mira na mestima kao što su Irak, Avganistan, Sudan, i svugde mu je bilans bio poražavajući. Gde god se bavio uspostavljanjem mira, tamo je samo bivao rat, pa su mu i najnovije izjave u funkciji toga.

Albanski premijer pokušava da političku krizu na Kosovu pretvori u svoju korist, pokušavajući da očuva i poziciju Hašima Tačija kao pregovarača u Briselu i vladu Ramuša Haradinaja.

EU nije država i ne može da prizna državu, pa bi predstavljanje Kosova u Sofiji kao države na neki način predstavljalo otklon od dosadašnje politike, što bi moglo da bude turbulentno i za samu EU.

Severnoatlantski vojni savez ne odustaje od namere da nedaleko od Banjaluke održi vojne vežbe sa korišćenjem osiromašenog uranijama i pored odluke vlasti u RS da to ne dozvoli.

Nepristajanje Španije, Rumunije i Kipra da Kosovo tretiraju kao državu šansa su za Srbiju u razgovorima koje ima sa Briselom i Albancima, ali i ohrabrenje da zauzme izuzetno čvrst stav prema pitanju učešća na bilo kom forumu na kom se pojavljuju i kosovski Albanci.

Skoro 75.000 Srba koji žive na severu Kosova više su nego dovoljan razlog da Priština poželi da po svaku cenu razbije ovu najveću srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji.

Ako Srbi sami formiraju ZSO, ona bi faktički trebalo da bude entitet koji bi imao nedvosmisleno direktnu vezu sa Beogradom, što bi značilo vraćanje srpskih institucija na Kosmet.

Jučerašnjim incidentom stavljena je tačka na takozvani pravno-obavezujući sporazum između Prištine i Beograda. Briselski dijalog bi trebalo da bude nastavljen, ali sa otvorenim kartama, kaže za Sputnjik Milivoje Mihajlović.

Zapad od Srbije očekuje da se kroz sporazum o normalizaciji odnosa otkloni svaki vid nesporazuma između Beograda i Prištine i da tako dobije sporazum koji će u njegovim rukama biti argument da ubedi države koje do sada nisu priznale nezavisnost Kosova da to urade.

Etničko čišćenja Srba traje još od devedesetih, samo je sadašnji način suptilniji i manje bode oči. Zato se Srbi povratnici hapse, a zločinci iz „žute kuće“ oslobađaju.