Nevjerovatna situacija da predsjednik Crne Gore u svega nekoliko dana građane koji slave pobjedu u Prvom svetskom ratu naziva „neprijateljima Crne Gore“, a onda sam ide u Pariz da slavi tu istu pobjedu sa svjetskim liderima rečito govori o razrokosti aktuelnih vlasti u Podgorici, kaže analitičar Vojin Grubač.

Podrškom Kosovu na putu do Interpola Zapad želi da pokaže da i dalje ima moć i da može da se odupre kineskoj i ruskoj podršci Srbiji, a sa druge strane da ohrabri Albance i pokaže im da su i dalje njihovi saveznici.

Zašto je na skupu Sulejmana Ugljanina bilo više albanskih nego bošnjačkih zastava? Može li Ugljaninov nacionalizam, uz podršku albanskih separatista, da izazove neku vrstu sukoba?

Albanci znaju da su mnoga priznanja nezavisnosti Kosova na vrlo labavim nogama i da bi svakog časa sve moglo se rasprši, zbog toga na sve načine pokušavaju da zaustave našu uspešnu akciju kod država koje su priznale Kosovo, smatra diplomata Vladislav Jovanović.

Prihvatajući mogućnost formiranja vojske Kosova, Kfor minimizira svoju ulogu i to se može smatrati kao priprema za postepeno izvlačenje sa Kosova, smatra Ljuban Karan, potpukovnik KOS-a u penziji.

Srbija ima sijaset argumenta da zatraži da se pregovori Prištine i Beograda vrate pod okrilje Ujedinjenih nacija, jer je sada svima jasno da je taj proces pod okriljem EU zapao u ćorsokak.

Znatan broj muslimanskih država ne priznaje Kosovo jer i same imaju političkih i teritorijalnih sporova, pa vrlo oprezno pristupaju tom pitanju. Mnoge države islamskog sveta shvataju da sukob na Kosovu nema nikakve veze sa religijom.

Prvi cilj je da do izbora u BiH i RS uopšte ne dođe ako se proceni da je Dodik previše jak. Rezervni plan je da se ne priznaju izborni rezultati ukoliko predsednik Srpske dobije većinu. Zajedničko u oba scenarija su — masovne demonstracije.

Ramuš Haradinaj, premijer takozvane države Kosovo, vrlo je jasno rekao da neće prihvatiti bilo kakva sporazum koji podstiče promene granice, a koji bi Hašim Tači, kao glavni pregovarač, prihvatio u okviru sporazuma sa Beogradom.

Ideja o ujedinjenju Kosova sa Albanijom više puta je javno plasirana, što od albanskog premijera Edija Rame, što od Hašima Tačija. Dosad niko iz međunarodne zajednice nije javno podržao ove planove, ali se niko protiv njih nije preterano bunio. Sada spekulacije o „velikoj Albaniji“ stižu iz Velike Britanije.

Hašim Tači, takozvani predsednik Kosova, ne prestaje da iznenađuje novim porukama. Poslednja u nizu je da Zapad ne može i neće moći da ubedi Srbiju da prizna Kosovo... Da li je Tači priznao da je Srbija, u stvari, odnela diplomatsku pobedu ili se iza njegovih reči krije nešto drugo?

Posle poslednjih poruka iz Prištine, Vučiću ništa drugo nije preostalo nego da odbije razgovor sa Tačijem, smatra sagovornik Sputnjika.

Opozicija na Kosovu spremna je da izađe na ulice, ukoliko Skupština ne usvoji rezoluciju kojom se Hašimu Tačiju, predsedniku Kosova i glavnom akteru za finalne pregovora sa Beogradom, zabranjuje bilo kakav razgovor na temu promene kosovskih granica.

Mogućnost suštinskog prekrajanja granica na Balkanu niko uticajan ne bi podržao, ali ako dođe do korekcije administrativne linije između Srbije i Kosova, ona se neće direktno odraziti na balkanske susede. Da li je Nemačka na putu da omekša stav o nepromenjivosti granica pod uticajem EU i Amerike.

U ovom trenutku bez stvaranja neke klime za bolju budućnost, vizna liberalizacija za Kosovo je opasnost, a ne nagrada. Evropa ne može da bude spokojna.

Amerikanci pojačavaju aktivnosti i pritisak na zemlje koje nisu ušle u NATO, a nalaze se na području Balkana, da to učine.

Makedonija će morati da ispuni sve što je potpisala u sporazumu o imenu države, pa tek onda grčki parlament to odobrava. Ali u Grčkoj je moguća i politička kriza po tom pitanju, a ishod može biti i neprihvatanje sporazuma. Skoplje tada neće moći da povuče ništa što već bude sproveo tim dogovorom.

Sporazumom Cipras-Zaev i dogovorenim imenom „Republika Severna Makedonija“ samo se potvrđuje već izneta ocena: rešenja na kojima insistiraju SAD i EU relaksiraju međudržavne odnose, ali povećavaju unutrašnji konfliktni potencijal.

Vašington je Albancima obećao tu „Veliku Albaniju“ i oni je sada ubrzano sprovode. Veoma su nervozni, a to je dobar znak, jer shvataju da im ističe vreme i da su svakog dana sve slabiji, za razliku od naših prijatelja — Rusije i Kine, ocenio je sagovornik Sputnjika advokat Goran Petronijević.

Nemačka više ne želi Tačija kao pregovarača jer im je uhapsio nekoliko njihovih operativaca i tako im diskreditovao službu bezbednosti, a sve države su na te stvari osetljive, ocenjuje za Sputnjik analitičar Dušan Janjić.