Sve što je potrebno za razumevanje onoga što se danas dešava na Kosovu i Srbima uopšte nalazi se u našem usmenom i pisanom predanju. Ali, pogrešno se gleda na priču o Kosovskom boju u ovom vremenu u kome se Srbima spočitava da su mitomanski narod. Kosovski boj nije mit, bitka se odigrala.

Uvek kažem, ako treba da stradam, makar da stradam tu, gde je moje. Ne tražim ničije, ali ovo nebo je moje. Samo sedimo i svoje ne damo.

Apsolutno smo protiv podele Kosova i Metohije, jer bi se većina Srba našla ispod te linije i tu ne bi više bilo Srba. Podela i priznanje Kosova uzajamno su uslovljeni. Ne vidim skoro rešenje, sistematski se zatiru tragovi srpskog postojanja, ali razgovori između Beograda i Prištine o svemu važnom za normalan život ljudi — treba da se nastave.

Srpska svetinja na Kosovu i Metohiji — Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu uskoro će dobiti plan kompletne obnove na kojem se radi u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika, saznaje Sputnjik u Ministarstvu kulture. I pored opstrukcija Prištine i Uneska, Beograd će učiniti sve da hram važan za celo čovečanstvo ponovo zasvetli.

U nastavku serijala „Sputnjik na srpskom Kosovu“ otišli smo u Kosovsku Mitrovicu da bismo vam ispričali priču o ljubavi. O ljubavi prema jednom muškarcu, prema porodici, prema jednom gradu, ljubavi prema Bogu, jeziku i ljubavi prema dve zemlje — Srbiji i Rusiji. To je priča koja budi nadu u opstanak Srba na KiM.

Pogođeni potresnom reportažom Sputnjika o Manastiru Devič, koju je videlo na desetine hiljada gledalaca, Srbi iz Kanade 11. januara organizuju dobrotvornu akciju kako bi pomogli tom vaskrslom manastiru na Kosovu i Metohiji, da hrabre monahinje u njemu ostanu, pored svih iskušenja i straha.

Bogorodica Ljeviška, prizrenski hram zaštićen kao svetska kulturna baština, teško oštećen u pogromu 2004, još nije obnovljena. U gradu koji svetli kao Las Vegas, Bogorodica je bez struje već deceniju i po. Od toga i Beograd okreće glavu. Ali, dok čeka pomoć, srpska svetinja sija i bez struje. Uverili su se u to i reporteri Sputnjika.

„Onaj ko napada Kosovo, ko želi oteti tuđe, ako ne uspe, ništa nije izgubio. Ali onaj koji brani, ako ne uspe — on je izgubio“, opominje nas mati Anastasija, igumanija manastira Devič na Kosovu i Metohiji, dok gledamo tu nepobedivu svetinju.

Na kauču, u sobici čiji prozor gleda na vinovu lozu, u Velikoj Hoči, na srpskom Kosovu i Metohiji — tu najviše voli da spava Peter Handke. Sputnjik je otišao u ovo mesto da vidi zašto ga veliki pisac smatra svojim zavičajem.

Kako žive, o čemu razmišljaju, u šta veruju Srbi sa Kosova i Metohije koji danas, da bi se spasli, pokušavaju da ostanu nevidljivi, koji žive iza zidova, crvene linije koja razdvaja Srbe i Albance.