Veliki rat bio je tragičan sukob epskih razmera koji je ostavio neizbrisiv trag u kolektivnom sećanju zemalja koje su u njemu izgubile čitavu jednu mladu generaciju. O tom velikom stradanju govori i nedavno objavljeni „Ilustrovani vodič kroz prvi svetski rat“.

Čuveni češki režiser Jirži Strah, autor popularnog filma „Anđeo Gospodnji“, posetio je Moskvu i učestvovao na festivalu posvećenom Austro-ugarskoj. U razgovoru sa novinarom Sputnjika, umetnik iz Češke govori o svom pogledu na savremeno društvo i mogućnosti da se ujedine različite kulture.

„Za vreme bombardovanja i neposredno nakon njega, kadgod je narod kupovao kartu, pitali su da li je komedija ili drama. Ako je drama, onda su odustajali, a ako je komedija, onda je u redu. To se baš i nije mnogo promenilo“, kaže u razgovoru za Sputnjik glumica Ljiljana Dragutinović.

Kako izgleda biti svedok vremena u trenucima kada rat razara poslednje komade ljudskosti i razumnosti — nije pitanje koje je fotograf Imre Sabo postavljao sebi početkom devedesetih, kada je kretao u pravcu Hrvatske, Bosne, Kosova...

Ruska književnica Marija Semjonova boravila je prvi put u Srbiji i kaže da su joj se ljudi ovde veoma svideli.

Nasilje fascinira sve osobe, pogotovo pisce. Stalno se pitam odakle potiče ta potreba da se naudi drugom čoveku, kaže Santjago Ronkaljolo, jedan od najnagrađivanijih peruanskih pisaca.

„Sve su to ljudi koje sam beskrajno voleo i koje nikada nisam prežalio. Oduvek sam se družio sa starijim od sebe, ali nisam tu uračunao da bi oni mogli otići pre mene i da mogu ostati sam. To druženje nastavio sam ovim sećanjima i portretima.“

Roman Alekseja Varlamova „Tamna strana duše“, koji je objavila beogradska „Rusika“ govori o jednom vrlo burnom period ruske prestonice pred samu revoluciju, koji nije dovoljno poznat srpskom čitaocu. Gostovanje autora romana na ovogodišnjem sajmu knjiga iskoristili smo da zamolimo autora da nam objasni o kakvom se periodu radi.

Rusija i ove godine na svom nacionalnom štandu na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu predstavlja reprezentativna izdanja klasične i savremene beletristike, kao i raznovrstan izbor naučnih edicija i monografija, među kojima se izdvajaju publikacije iz oblasti istorije, namenjene širokom krugu čitalaca.

Savremena vojna tehnologija ne dopušta velikim državama pravo na grešku. To znači da političari danas moraju da budu hiljadu puta mudriji i oprezniji nego ranije. Ranije je bilo moguće ispraviti grešku, a sada nije, kaže u intervjuu za Sputnjik ministar kulture Rusije Vladimir Medinski.

„Živimo u neverovatnom vremenu kada očevi koji su na vlasti svojoj deci seku budućnost. To je tragična protivrečnost našeg doba, ali se nadam da neće dugo trajati, da će nešto krenuti, jer nešto mora da se dogodi“, kaže umetnik Ilija Šoškić.

Ako imaš svest o kolonijalizmu i pišeš u skladu s njom, onda za tebe ima nade. Ako zabijaš glavu u pesak i praviš se da ne vidiš kako jeste, onda pišeš ispraznu književnost koja nema gotovo nikakvog smisla, kaže za Sputnjik pisac Vladimir Kecmanović.

Miljenik beogradske publike, virtuoz na violini Najdžel Kenedi, doputovao je sinoć u srpsku prestonicu, da bi u Sava centru otvorio jubilarni, 50. Bemus.

Najstarija profesionalna kulturna institucija Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, jedinstvena po snazi kojom je odolela svim istorijskim i društvenim previranjima koja su se obrušavala na nju, Narodno pozorište u Prištini sa sedištem u Gračanici – obeležava veliki jubilej: sedam decenija postojanja.

Kada u vremenu muzičke hiperprodukcije stigne vest da je svet napustio jedan vremešni muzičar, pri tome Jermenin, oni za koje dobar zvuk počinje tek sa repom ili ar-en-bijem može biti da neće ni obratiti pažnju na ime umetnika koji nas je napustio. A trebalo bi.

Na svetu ima mnogo dobra, ali rat se ne vodi samo na nivou naroda, nego na nivou dobra i zla, nebeskih i paklenih sila. Paklene sile guraju političare u sve veće sukobe preko vojne industrije, i preko medija, kaže u razgovoru za Sputnjik slikar i književnik Miro Glavurtić.

Šezdesetih godina prošlog veka činilo se da je za sva vremena izgrađen jedan tolerantni, humani svet, bez smrtnih kazni i ratova. Taj svet je uništila malograđanština. Ona nam je donela desničarski preokret koji je danas zahvatio ceo zapadni svet, kaže u intervjuu za Sputnjikovu „Orbitu kulture“ ruska pozorišna rediteljka Marina Davidova.

Promene u svetu su mnogo veće nego što smo mi spremni da priznamo, kao i globalna menjanja kojima moramo da se prilagodimo u godinama koje dolaze, kaže za Sputnjik reditelj Tit Ojaso.

Među gostima 52. Bitefa bila je Irina Sokolova, nekadašnja instruktorka za kosmonaute u Zvezdanom gradu u Rusiji. Sokolova pripada svetu nauke, kosmičkih istraživanja i tehnoloških dostignuća, ali je pre dvadesetak godina dobila priliku da uplovi u svet umetnosti, odnosno u jedan neuobičajeni pozorišni projekat, koji bi trebalo da traje pola veka.

Ima mnogo imitatora, ima mnogo falsifikatora, ima svega, ali KPGT je u tom smislu arogantno neranjiv i ide svojim putem, šta god da se okolo događa. Od nastanka pre 40 godina do danas.