Najlakše je prikloniti se populizmu, ignorisati one najslabije i ostaviti ih na cedilu, ali tako se problemi ne rešavaju. Dužni smo da budemo solidarni, da stojimo rame uz rame s ljudima koji su u nevolji. Moramo rešiti probleme migranata, jer ćemo se u protivnom vratiti u kameno doba, upozorava austrijski reditelj Volfgang Fišer.

Rusija je za Srbiju uvek bila mnogo važna u duševnom smislu. Ali i u političkom, u onim relacijama u kojim jedan dlan božije zemlje može da stoji prema prostranstvu koje umom ne može da se shvati, kaže pisac Radovan Beli Marković.

Knjiga ruskog pisca Lava Tolstoja „Ana Karenjina“ zauzela je treće mesto na listi najboljih romana u istoriji po verziji britanskih medija.

Devedesetih, kada smo bili izolovani, posmatrali smo Zapad kao nešto što će nam doneti bolju budućnost. Ta ekonomska politika kod nas je počela privatizacijom kompletne javne sfere, svih institucija. Danas postoji velika šansa da propadne sve ono što smo gradili da bi nama, građanima, bio olakšan život, upozorava dramaturg i reditelj Maja Pelević.

Četiri godine provodimo pravdajući se i objašnjavajući da nismo krivi za Prvi svetski rat, umesto da objasnimo ko je bio Gavrilo, u šta je verovao i da li mi i danas ispovedamo njegove ideale, kaže istoričar Miloš Ković.

„Sve je počelo još pre 10 godina dok sam radio u Seulu, gde sam upoznao koreografa Dragana Jerinkića, koji mi je predložio da napravim muziku za libreto ’Pinokija‘“, počinje svoju priču Nodar Viktorovič Čanba, kompozitor i dirigent iz Abhazije, čije je delo uz neverovatne ovacije publike premijerno izvedeno u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Kad Marks upozorava na varvarstvo, ne misli on da će biti otkrivena atomska bomba, pa će nas vratiti u prvobitnu zajednicu, nego se pribojava razvijanja metoda, sredstava i načina da se ropstvo čoveka uveća a carstvo slobode ograniči i da se sve podredi toj varvarskoj pohlepi, kaže Ljubiša Ristić, povodom 200. godišnjice rođenja Karla Marksa.

U Ambasadi Republike Srbije u Moskvi otvorena je izložba akvarela ruskog akademskog slikara Sergeja Alduškina. Postavku slikara tananog senzibiliteta, zaljubljenika u svoj rodni kraj, kao i poznavaoca i ljubitelja Srbije otvorio je ambasador Slavenko Terzić.

Slika Paje Jovanovića „Dva bašibozuka ispred kapije“ pojaviće se u aprilu na aukciji ugledne međunarodne aukcijske kuće „Sadebi“ u Londonu. Procenjena vrednost ovog dela je između 100.000 i 150.000 funti (od 113.420 do 170.130 evra).

Ljudi često zaboravljaju uzroke nekih događaja i, kada se suoče s posledicama, govore o sudbini. U stvari, mi sami smo u nekom trenutku stvorili te posledice. Zato je važno da čovek prati ono što se događa upravo sada, jer svakog dana on stvara sopstvenu sudbinu, smatra mladi ruski reditelj Ivan Šahnazarov.

Evropska unija je danas prilično prazan pojam. Ona je sada neka vrsta ekonomske ideje, ali kada je osnovana, bila je i duhovna ideja, zasnovana na verovanju u zajedništvo, u jednakost, u snažnu Evropu. Ako ne povrati tu veru, Evropska unija bi mogla da bude razjedinjena, kaže reditelj Kornel Mundruco u razgovoru za „Orbitu kulture“.

„Ovde je puno zla i gorčine izašlo i nadam se da je sve to iza nas. Hteo bih da vidim mir, a ne vidim ga“, kaže veliki makedonski reditelj Milčo Mančevski.

Za svakog umetnika je zemlja u kojoj je rođen njegova muza, kakva god da je. Želi da se bavi baš njenim anomalijama i da radi baš u njoj. Na bilo kojem drugom mestu umetnik ne radi punim srcem. Veoma je teška odluka za umetnika da ode iz svoje zemlje sa svešću da se možda nikada više neće vratiti, smatra glumac Milan Marić.

Frida Kalo je slikala bolest, smrt, politiku, sećanja, ukućane, strahove, emocije... Na njenim platnima sve to pre liči na snove nego na život, kaže španska umetnica Marija Hese.

Februar u Rusiji protiče u znaku Miloša Bikovića. On se ovog meseca upisao u istoriju ruske kinematografije, ali i pozorišta, kao prvi srpski glumac koji je zaigrao na velikoj sceni Moskovskog umetničkog teatra (MHT) „Čehov“.

Malo kome se posrećilo da tako mlad i za života postane velikan kao što se dogodilo glumcu Nebojši Glogovcu: vest o njegovom preranom odlasku pala je kao kad pada sečivo — uz užas i nevericu.

Izložba fotografija i arhivskog materijala „Vruć sneg Staljingrada“ otvorena je u Ruskom domu u Beogradu. Postavka, koja odražava sukob dve zemlje, dve vojske, dve ideologije u epohalnoj bici Drugog svetskog rata i ulogu koju je pobeda Sovjetskog Saveza odigrala u svetskoj istoriji, trajaće do 11. februara.

„U najvećoj meri smatram da je svet samo jedan, ne verujem u podele po rasnoj i verskoj osnovi, verujem u slobodu mišljenja i izražavanja. Ne volim kada mi ’lepe‘ etikete, ali u osnovi mislim da sam neka vrsta levičara. Velika je šteta što se trenutno Rusija demonizuje. Zaista se preteruje s tim.“

Umetnici su u današnjem svetu veoma važni, jer je potrebno da pričaju priče — bile one dobre ili loše. Drugačije ne bismo znali šta se dešava oko nas. Priče nam pomažu da sačuvamo svoja društva, da podelimo mudrost ili da postignemo neku vrstu samoostvarenja, kaže u razgovoru za Sputnjik filipinski reditelj Paolo Viljaluna.

Industrija naoružanja ima snažan lobi i ima koristi od lansiranja ideje o sukobu Švedske i Evrope s Rusijom, jer u suprotnom ne bismo imali razlog da povećavamo svoju vojsku. Strašno je koliko se novinara „peca“ na priču o pretnji iz Rusije i širi je dalje, kaže u razgovoru za Sputnjik švedski reditelj Ruben Estlund.