Na svetu ima mnogo dobra, ali rat se ne vodi samo na nivou naroda, nego na nivou dobra i zla, nebeskih i paklenih sila. Paklene sile guraju političare u sve veće sukobe preko vojne industrije, i preko medija, kaže u razgovoru za Sputnjik slikar i književnik Miro Glavurtić.

Šezdesetih godina prošlog veka činilo se da je za sva vremena izgrađen jedan tolerantni, humani svet, bez smrtnih kazni i ratova. Taj svet je uništila malograđanština. Ona nam je donela desničarski preokret koji je danas zahvatio ceo zapadni svet, kaže u intervjuu za Sputnjikovu „Orbitu kulture“ ruska pozorišna rediteljka Marina Davidova.

Promene u svetu su mnogo veće nego što smo mi spremni da priznamo, kao i globalna menjanja kojima moramo da se prilagodimo u godinama koje dolaze, kaže za Sputnjik reditelj Tit Ojaso.

Među gostima 52. Bitefa bila je Irina Sokolova, nekadašnja instruktorka za kosmonaute u Zvezdanom gradu u Rusiji. Sokolova pripada svetu nauke, kosmičkih istraživanja i tehnoloških dostignuća, ali je pre dvadesetak godina dobila priliku da uplovi u svet umetnosti, odnosno u jedan neuobičajeni pozorišni projekat, koji bi trebalo da traje pola veka.

Ima mnogo imitatora, ima mnogo falsifikatora, ima svega, ali KPGT je u tom smislu arogantno neranjiv i ide svojim putem, šta god da se okolo događa. Od nastanka pre 40 godina do danas.

Kako izgleda svet bez ljudi, viđen očima pozorišnih stvaralaca — otkrivaće od večeras gledaoci 52. Bitefa.

Kako izgleda rodno mesto jedne književnosti za koju je kritika odavno kazala da predstavlja jedan od najautentičnijih vrhova srpske literature? Kako je mali Lajkovac postao književna metropola, nemoguće je doznati ako za sagovornika nemate Radovana Belog Markovića.

Šta o Srbiji treba da zna prosečni Italijan koji želi da dođe i poseti je? Ako znamo da je reč o ljudima koji vole dobru hranu i dobra vina, o stanovnicima zemlje bogate kulturom, ustuknućemo pred ovom probirljivom publikom koja očekuje lepotu i iznenađenja.

Među brojnim Rusima koji su zadužili srpsku kulturu i predali se čitavim bićem negovanju prijateljstva i naučnih i kulturnih veza dva naroda izdvaja se ime Nikite Tolstoja, uglednog ruskog slaviste, osnivača etnolingvistike, sina ruskog emigranta, grofa Ilje Iljiča i praunuka književnog velikana Lava Nikolajeviča.

Razdvajanje srpskog, hrvatskog, crnogorskog i bosanskog govora na posebne jezike nije lingvističko nego političko pitanje. Apsolutizacija razlika u tim govorima iz ugla nauke nipošto nije ispravna i prihvatljiva. Mudri ljudi kažu da treba biti strpljiv i da će vreme sve postaviti na svoje mesto, smatra ugledni ruski lingvista Vladimir Plungjan.

Najlakše je prikloniti se populizmu, ignorisati one najslabije i ostaviti ih na cedilu, ali tako se problemi ne rešavaju. Dužni smo da budemo solidarni, da stojimo rame uz rame s ljudima koji su u nevolji. Moramo rešiti probleme migranata, jer ćemo se u protivnom vratiti u kameno doba, upozorava austrijski reditelj Volfgang Fišer.

Kada gledalac iz Srbije pogleda film koji svedoči o devedesetim godinama u Belorusiji, neposredno nakon raspada Sovjetskog Saveza, gotovo je neizbežno da se poistoveti s nekim od njegovih junaka, jer su mu njihove nade i snovi, problemi s besparicom i haotičnim sistemom, nadigravanje s birokratijom i žeđ za normalnim životom dobro poznati.

Donald Tramp je simbol ovog dekadentnog vremena. Postoji velika disproporcija u bogatstvu i ljudi zbog toga imaju osećaj da niko ne vodi računa o njima, pitajući se zbog čega bi se onda oni borili za bilo šta. Nikada ranije nismo živeli u takvim vremenima, kaže škotski glumac Brajan Koks, zvezda jubilarnog, 25. Festivala evropskog filma Palić.

„Evropski film je u poslednjih desetak godina mnogo ozbiljniji od američkog, koji je sam sebe pojeo. Monopol televizije je najveća opasnost za filmsku umetnost, niko više ne vodi devojku u kino, nego odmah u sobu s televizorom. Zato su festivali jedina mesta na kojima se filmovi i dalje gledaju s dignitetom“, kaže glumac Rade Šerbedžija.

Violinista Nemanja Radulović, jedan od prvih gostiju koji je danas stigao na Mećavnik, odmah po dolasku potvrdio je status svetske muzičke zvezde, našavši se u centru pažnje prisutnih novinara.

Da sudbina slikara i vajara Nedeljka Goge liči na uzbudljiv filmski scenario, potvrdio je svojevremeno i Stiven Spilberg: slavni oskarovac je jedan deo Gogine životne priče smestio u dokumentarac i potom mu izrazio zahvalnost. Na ćirilici!

Rusija je za Srbiju uvek bila mnogo važna u duševnom smislu. Ali i u političkom, u onim relacijama u kojim jedan dlan božije zemlje može da stoji prema prostranstvu koje umom ne može da se shvati, kaže pisac Radovan Beli Marković.

Kada izađe na scenu, bilo gde u svetu, Ansambl „Aleksandrov“ zaustavlja dah publici vrhunskim spojem umetnosti, emocija, discipline i kolektivnog duha. Brojnim muzičkim zvezdama, poput Marej Matje, Tota Kutunja ili „Lenjingradskih kauboja“ bila je čast da nastupaju s njima. Oni su sinonim za rusku dušu, neizmerno snažnu i osećajnu.

Knjiga ruskog pisca Lava Tolstoja „Ana Karenjina“ zauzela je treće mesto na listi najboljih romana u istoriji po verziji britanskih medija.

Beograd je nedavno dobio novu muzejsku atrakciju, koja privlači sve generacije, a posebno najmlađe. Reč je o Muzeju iluzija, smeštenom u centru prestonice, u kojem posetioci mogu da istražuju domete i ograničenja sopstvene percepcije.