Jedan od najvećih jugoslovenskih umetnika Ivan Meštrović izvajao je u periodu od 1908. do 1910. godine na desetine skulptura nadahnutih kosovskim mitom, koje su bile zamišljene kao sastavni deo nerealizovane monumentalne arhitektonsko-vajarske celine — Vidovdanskog hrama. Kosovski boj je video kao najfatalniji događaj Južnih Slovena.

Volim život u Moskvi, jer sam se u tom gradu rodio, tu se govori mojim jezikom. Život u Evropi je udoban i komforan, ali ima i jedan ogroman problem — omladina mnogo koristi narkotike. Ko ne uzima narkotike, nije deo društva. Iskreno, ne znam kako će taj problem biti rešen, kaže ruski pijanista Boris Berezovski u razgovoru za Sputnjik.

Teorija Milutina Milankovića o klimatskim promenama zasnovana je na univerzalnim zakonima i predviđa pojavu sledećeg ledenog doba. Najveći protivnici te teorije bili su Amerikanci, ali je nisu oborili.

U Ruskom domu u Beogradu otvorena je izložba fotografija iz Arhivskog fonda Moskve, posvećena Danu pobede u Drugom svetskom ratu.

Šesnaesti Beogradski festival igre održava se od 22. marta do 12. aprila. Pred publikom u Beogradu, Novom Sadu i Vršcu ove godine će nastupiti 16 kompanija baleta i savremene igre iz 11 zemalja, s 20 koreografskih komada, 25 sola i dueta. Šesnaesto izdanje festivala biće, kako su najavili organizatori manifestacije, „obojeno emocijama“.

Sa velikim optimizmom i velikim očekivanjem posmatram razgovor između dva predsednika, našeg i ruskog, gde tema povratka lista „Miroslavljevog jevanđelja“ treba da dobije i svoj konačni imprimatur, kaže za Sputnjik ministar kulture Vladan Vukosavljević.

Proteste u Parizu vidim kao osetljiv momenat, veoma opasan po demokratiju, a u isto vreme može biti vrlo dobra prilika da pričamo onome što mi želimo, kaže u intervjuu za Sputnjik francuski reditelj David Oelhofen.

Pretpostavljam da svako ko ima interes da se na drugačiji način obrati književnosti ima i kapacitet da tom književnošću ovlada — kaže novi laureat Ninove nagrade.

U muzeju „Novi Jerusalim“ otvorena je izložba pod nazivom „Faberžeov stil. Vanvremenska umetnost“. Predstavljeno je više od 400 eksponata, a mnogi od njih nikada pre nisu prikazani široj javnosti.

Izdavačka kuća „Samokat“ izdala je roman u stihovima „Zar je to ona Tatjana?“, koji je napisala Francuskinja Klementina Bove.

Kada je Boris Pasternak ratne 1941. godine poklonio konopac Marini Cvetajevoj, koja se pakovala za odlazak u evakuaciju, bio je srećan što joj pomaže, jer je u tadašnjoj Moskvi vladala nestašica svega.

Svečanim koncertom u Velikoj dvorani Zadužbine Ilije M. Kolarca, akademsko kulturno umetničko društvo „Španac“ večeras obeležava 64 godine postojanja.

Veliki rat bio je tragičan sukob epskih razmera koji je ostavio neizbrisiv trag u kolektivnom sećanju zemalja koje su u njemu izgubile čitavu jednu mladu generaciju. O tom velikom stradanju govori i nedavno objavljeni „Ilustrovani vodič kroz prvi svetski rat“.

Čuveni češki režiser Jirži Strah, autor popularnog filma „Anđeo Gospodnji“, posetio je Moskvu i učestvovao na festivalu posvećenom Austro-ugarskoj. U razgovoru sa novinarom Sputnjika, umetnik iz Češke govori o svom pogledu na savremeno društvo i mogućnosti da se ujedine različite kulture.

„Za vreme bombardovanja i neposredno nakon njega, kadgod je narod kupovao kartu, pitali su da li je komedija ili drama. Ako je drama, onda su odustajali, a ako je komedija, onda je u redu. To se baš i nije mnogo promenilo“, kaže u razgovoru za Sputnjik glumica Ljiljana Dragutinović.

Kako izgleda biti svedok vremena u trenucima kada rat razara poslednje komade ljudskosti i razumnosti — nije pitanje koje je fotograf Imre Sabo postavljao sebi početkom devedesetih, kada je kretao u pravcu Hrvatske, Bosne, Kosova...

Ruska književnica Marija Semjonova boravila je prvi put u Srbiji i kaže da su joj se ljudi ovde veoma svideli.

Nasilje fascinira sve osobe, pogotovo pisce. Stalno se pitam odakle potiče ta potreba da se naudi drugom čoveku, kaže Santjago Ronkaljolo, jedan od najnagrađivanijih peruanskih pisaca.

„Sve su to ljudi koje sam beskrajno voleo i koje nikada nisam prežalio. Oduvek sam se družio sa starijim od sebe, ali nisam tu uračunao da bi oni mogli otići pre mene i da mogu ostati sam. To druženje nastavio sam ovim sećanjima i portretima.“

Roman Alekseja Varlamova „Tamna strana duše“, koji je objavila beogradska „Rusika“ govori o jednom vrlo burnom period ruske prestonice pred samu revoluciju, koji nije dovoljno poznat srpskom čitaocu. Gostovanje autora romana na ovogodišnjem sajmu knjiga iskoristili smo da zamolimo autora da nam objasni o kakvom se periodu radi.