Kulturni kutak

U Ruskom domu u Beogradu otvorena je izložba fotografija iz Arhivskog fonda Moskve, posvećena Danu pobede u Drugom svetskom ratu.

Šesnaesti Beogradski festival igre održava se od 22. marta do 12. aprila. Pred publikom u Beogradu, Novom Sadu i Vršcu ove godine će nastupiti 16 kompanija baleta i savremene igre iz 11 zemalja, s 20 koreografskih komada, 25 sola i dueta. Šesnaesto izdanje festivala biće, kako su najavili organizatori manifestacije, „obojeno emocijama“.

Sa velikim optimizmom i velikim očekivanjem posmatram razgovor između dva predsednika, našeg i ruskog, gde tema povratka lista „Miroslavljevog jevanđelja“ treba da dobije i svoj konačni imprimatur, kaže za Sputnjik ministar kulture Vladan Vukosavljević.

Proteste u Parizu vidim kao osetljiv momenat, veoma opasan po demokratiju, a u isto vreme može biti vrlo dobra prilika da pričamo onome što mi želimo, kaže u intervjuu za Sputnjik francuski reditelj David Oelhofen.

Pretpostavljam da svako ko ima interes da se na drugačiji način obrati književnosti ima i kapacitet da tom književnošću ovlada — kaže novi laureat Ninove nagrade.

U muzeju „Novi Jerusalim“ otvorena je izložba pod nazivom „Faberžeov stil. Vanvremenska umetnost“. Predstavljeno je više od 400 eksponata, a mnogi od njih nikada pre nisu prikazani široj javnosti.

Izdavačka kuća „Samokat“ izdala je roman u stihovima „Zar je to ona Tatjana?“, koji je napisala Francuskinja Klementina Bove.

Kada je Boris Pasternak ratne 1941. godine poklonio konopac Marini Cvetajevoj, koja se pakovala za odlazak u evakuaciju, bio je srećan što joj pomaže, jer je u tadašnjoj Moskvi vladala nestašica svega.

Svečanim koncertom u Velikoj dvorani Zadužbine Ilije M. Kolarca, akademsko kulturno umetničko društvo „Španac“ večeras obeležava 64 godine postojanja.

Veliki rat bio je tragičan sukob epskih razmera koji je ostavio neizbrisiv trag u kolektivnom sećanju zemalja koje su u njemu izgubile čitavu jednu mladu generaciju. O tom velikom stradanju govori i nedavno objavljeni „Ilustrovani vodič kroz prvi svetski rat“.

Čuveni češki režiser Jirži Strah, autor popularnog filma „Anđeo Gospodnji“, posetio je Moskvu i učestvovao na festivalu posvećenom Austro-ugarskoj. U razgovoru sa novinarom Sputnjika, umetnik iz Češke govori o svom pogledu na savremeno društvo i mogućnosti da se ujedine različite kulture.

„Za vreme bombardovanja i neposredno nakon njega, kadgod je narod kupovao kartu, pitali su da li je komedija ili drama. Ako je drama, onda su odustajali, a ako je komedija, onda je u redu. To se baš i nije mnogo promenilo“, kaže u razgovoru za Sputnjik glumica Ljiljana Dragutinović.

Kako izgleda biti svedok vremena u trenucima kada rat razara poslednje komade ljudskosti i razumnosti — nije pitanje koje je fotograf Imre Sabo postavljao sebi početkom devedesetih, kada je kretao u pravcu Hrvatske, Bosne, Kosova...

Ruska književnica Marija Semjonova boravila je prvi put u Srbiji i kaže da su joj se ljudi ovde veoma svideli.

Nasilje fascinira sve osobe, pogotovo pisce. Stalno se pitam odakle potiče ta potreba da se naudi drugom čoveku, kaže Santjago Ronkaljolo, jedan od najnagrađivanijih peruanskih pisaca.

„Sve su to ljudi koje sam beskrajno voleo i koje nikada nisam prežalio. Oduvek sam se družio sa starijim od sebe, ali nisam tu uračunao da bi oni mogli otići pre mene i da mogu ostati sam. To druženje nastavio sam ovim sećanjima i portretima.“

Roman Alekseja Varlamova „Tamna strana duše“, koji je objavila beogradska „Rusika“ govori o jednom vrlo burnom period ruske prestonice pred samu revoluciju, koji nije dovoljno poznat srpskom čitaocu. Gostovanje autora romana na ovogodišnjem sajmu knjiga iskoristili smo da zamolimo autora da nam objasni o kakvom se periodu radi.

Rusija i ove godine na svom nacionalnom štandu na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu predstavlja reprezentativna izdanja klasične i savremene beletristike, kao i raznovrstan izbor naučnih edicija i monografija, među kojima se izdvajaju publikacije iz oblasti istorije, namenjene širokom krugu čitalaca.

Savremena vojna tehnologija ne dopušta velikim državama pravo na grešku. To znači da političari danas moraju da budu hiljadu puta mudriji i oprezniji nego ranije. Ranije je bilo moguće ispraviti grešku, a sada nije, kaže u intervjuu za Sputnjik ministar kulture Rusije Vladimir Medinski.

„Živimo u neverovatnom vremenu kada očevi koji su na vlasti svojoj deci seku budućnost. To je tragična protivrečnost našeg doba, ali se nadam da neće dugo trajati, da će nešto krenuti, jer nešto mora da se dogodi“, kaže umetnik Ilija Šoškić.