Ruski pesnik Sergej Jesenjin ostao je upamćen kao večiti dečak, skitnica, boem, veliki zaljubljenik u selo, prirodu, Rusiju, kao čovek koji je verovao da je ljubav najveća sreća, ali prolazna kao i sam život. Neprolazna je, međutim, njegova poezija, kao i priča o njegovom kratkom i burnom putovanju kroz ovaj svet, na koji je došao pre tačno 125 godina.

„Zar mi nismo za Amere zoološki vrt?“, pita se junakinja novog romana Marija Vargasa Ljose, misleći na Gvatemalu sredinom prošlog veka. To je, međutim, pitanje koje važi i za sve druge zemlje koje su se, preprečivši put finansijskim, političkim i ideološkim interesima moćnika, potpuno izobličile u moćnom krivom ogledalu propagande.

Pre šest decenija u američkim bioskopima pojavio se film koji je do te mere šokirao publiku da je i sam reditelj bio zatečen efektom koji je postigao. Najveće iznenađenje za gledaoce bio je preokret koji se dogodio na sredini filma – glavna junakinja ubijena je pod tušem, na vrlo brutalan način, a njen ubica je preuzeo dalji tok filmske priče.

Kontinuirani globalni strah i panika, u čijem su središtu opasnosti - čas od terorizma, čas od nuklearnog rata, čas od pandemije - blokiraju svakog od nas pojedinačno, ali i čitavu civilizaciju. Kako da se odupremo toj blokadi, kako da osećanja uskladimo s razumom? Da li nam u tome može pomoći razvijanje emocionalne inteligencije?

Svaka kompozicija Enija Morikonea miriše na njega, ali je svaka drugačija, i to je ono što najviše volim u njegovom radu. Nisam imao priliku da ga upoznam, ali sam imao zadovoljstvo da 2003. Godine, u Monte Karlu, učestvujem s njim u konkurenciji za nagradu za najbolju filmsku muziku i da ga „pobedim“, kaže ugledni srpski kompozitor Zoran Simjanović.

Poboljšanje položaja umetnika u Srbiji je „večita tema“, problem koji je u ovom vremenu dobio nove dimenzije, ali je, zapravo, rezultat ne samo aktuelne globalne krize, nego i hronične marginalizacije kulture i umetnosti, nedostatka sistemskih rešenja, propusta u definisanju nadležnosti i sveopšte apatije društva u kojem živimo.

Čovek je jedina vrsta na planeti koja je samostalno poremetila globalni ekosistem. Posledica takvog ponašanja je i pandemija korone. To je ozbiljan udar na čovečanstvo koje, ako želi da opstane, mora iz njega izvući pouke. Uostalom, za planetu možda i nije dobro da čovek opstane, kaže u razgovoru za Sputnjik umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica.

Žao mi je što kuburimo s kulturom, koja je sinonim za identitet naroda. Dok je trajala izolacija, šta bismo radili da nije bilo filmova, muzike, knjiga? Verovatno bismo poludeli. Ozbiljne nacije ozbiljno ulažu u svoju kulturu, jer nije važno samo preživetim nego i ostati „čitav u glavi“, kaže reditelj Stefan Arsenijević u razgovoru za Sputnjik.

Neko će za koju deceniju pisati o tome kako su u vreme pandemije korone najmoćniji ljudi na planeti verovali da deterdžent može biti lek protiv virusa. Budući čitaoci će se smejati u neverici, kao što se i mi smejemo brojnim zabludama svojih predaka. Istorija ljudskog roda mogla bi se predstaviti kao „katalog ljudske gluposti“.

Jedan od najvećih jugoslovenskih umetnika Ivan Meštrović izvajao je u periodu od 1908. do 1910. godine na desetine skulptura nadahnutih kosovskim mitom, koje su bile zamišljene kao sastavni deo nerealizovane monumentalne arhitektonsko-vajarske celine — Vidovdanskog hrama. Kosovski boj je video kao najfatalniji događaj Južnih Slovena.

Volim život u Moskvi, jer sam se u tom gradu rodio, tu se govori mojim jezikom. Život u Evropi je udoban i komforan, ali ima i jedan ogroman problem — omladina mnogo koristi narkotike. Ko ne uzima narkotike, nije deo društva. Iskreno, ne znam kako će taj problem biti rešen, kaže ruski pijanista Boris Berezovski u razgovoru za Sputnjik.

Teorija Milutina Milankovića o klimatskim promenama zasnovana je na univerzalnim zakonima i predviđa pojavu sledećeg ledenog doba. Najveći protivnici te teorije bili su Amerikanci, ali je nisu oborili.

U Ruskom domu u Beogradu otvorena je izložba fotografija iz Arhivskog fonda Moskve, posvećena Danu pobede u Drugom svetskom ratu.

Šesnaesti Beogradski festival igre održava se od 22. marta do 12. aprila. Pred publikom u Beogradu, Novom Sadu i Vršcu ove godine će nastupiti 16 kompanija baleta i savremene igre iz 11 zemalja, s 20 koreografskih komada, 25 sola i dueta. Šesnaesto izdanje festivala biće, kako su najavili organizatori manifestacije, „obojeno emocijama“.

Sa velikim optimizmom i velikim očekivanjem posmatram razgovor između dva predsednika, našeg i ruskog, gde tema povratka lista „Miroslavljevog jevanđelja“ treba da dobije i svoj konačni imprimatur, kaže za Sputnjik ministar kulture Vladan Vukosavljević.

Proteste u Parizu vidim kao osetljiv momenat, veoma opasan po demokratiju, a u isto vreme može biti vrlo dobra prilika da pričamo onome što mi želimo, kaže u intervjuu za Sputnjik francuski reditelj David Oelhofen.

Pretpostavljam da svako ko ima interes da se na drugačiji način obrati književnosti ima i kapacitet da tom književnošću ovlada — kaže novi laureat Ninove nagrade.

U muzeju „Novi Jerusalim“ otvorena je izložba pod nazivom „Faberžeov stil. Vanvremenska umetnost“. Predstavljeno je više od 400 eksponata, a mnogi od njih nikada pre nisu prikazani široj javnosti.

Izdavačka kuća „Samokat“ izdala je roman u stihovima „Zar je to ona Tatjana?“, koji je napisala Francuskinja Klementina Bove.

Kada je Boris Pasternak ratne 1941. godine poklonio konopac Marini Cvetajevoj, koja se pakovala za odlazak u evakuaciju, bio je srećan što joj pomaže, jer je u tadašnjoj Moskvi vladala nestašica svega.