Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je nove arhivske materijale o Drugom svetskom ratu, posvećene njegovim prvim danima. Poseban deo sadrži operativne i izviđačke sadržaje, šifrovane telegrame, kao i uspomene onih koji su učestvovali u borbama i njihove beleške u dnevnicima.

Povlačeći se posle poraza u Bici za Staljingrad, nacisti su ostavili veliki broj eksplozivnih naprava „prerušenih“ u svakodnevne kućne predmete. Šolja koja krije jednu od tih nemačkih mina, čuva se u Muzeju savremene istorije Rusije.

„Jednom je oficir koji je proveravao da li je sve u redu na brodu, pitao za moje prezime“, prisetio se Vilijam Patrik. „Hitler“, odgovorio sam mirno. „Drago mi je što Vas vidim Hitler“, rekao je oficir uz osmeh. „Moje prezime je Hes“.

Iako zbog pandemije svet prolazi kroz neviđeno teška vremena, ako se to uporedi sa činjenicom da je upotreba biološkog oružja za masovno uništenje mogla da uništi svet pre 75 godina, šteta od trenutne pandemije prelazi u kategoriju „manjih neprijatnosti. 

Period između dva svetska rata bio je veoma turbulentan za mnoge kompanije, ali bilo je i onih koje su iskoristile situaciju i sarađivale sa nacistima - među njima i dobro poznate američke kompanije. Ovo je priča o američkim biznismenima koji su napredovali zahvaljujući poslovanju sa Hitlerovim režimom.

Tokom Drugog svetskog rata, mnoge sovjetske fabrike su evakuisane i preseljene na bezbedno, a i one koje se nisu bavile namenskom industrijom preorijentisane su za potrebe vojske. Konditorska fabrika „Crveni oktobar“, koja se nalazila u Moskvi, prošla je i evakuaciju i prenamenu, ali za sve vreme rata nije prestala da proizvodi — čokoladu.

Tokom Drugog svetskog rata žene su morale da obuku uniforme i da se bore rame uz rame s muškarcima. Kažu da rat nema žensko lice, ali su se na frontovima sovjetske ratnice isticale ne samo lepotom, nego i veštinama na kojima su im zavideli mnogi vojnici.

Tokom Drugog svetskog rata nemački i finski okupatori su počinili neviđene zločine nad stanovništvom u Lenjingradskoj oblasti – ljude sa psihičkim problemima su ubijali ubrizgavajući im otrov, dok su decu usmrćivali igračkama punjenim eksplozivom koje su bacali iz aviona.

Pored ruskih kolekcionara i obnovitelja ima još onih koji su oduševljeni ratnom istorijom, oblače vojne bluze i pantalone, obnavljaju epizode grandioznih bitaka i kopaju po arhivima. Ponekad entuzijasti iz inostranstva svojim sunarodnicima otvaraju oči i pokazuju ko je pobedio u Drugom svetskom ratu.

„Boljšoj teatar“ Rusije je jedna od najstarijih muzičkih institucija na svetu, star je koliko i američki ustav. Postoji još od 1776. godine. U svakom trenutku, „Boljšoj“ je bio simbol Rusije. Njegova sudbina je odražavala sudbinu zemlje. I u vreme Drugog svetskog rata (1941―1945) teatar se takođe borio zajedno sa narodom. 

Masovna streljanja, spaljivanja sela, maltretiranje civila i zarobljenih vojnika Crvene armije — Drugi svetski rat je završen pre 75 godina, a još uvek se traga za odgovornima za ove zločine, kako bi bili predati sudu.

Jugosloveni su zgromili Hitlerove esesovce i saveznike u bitki kod Poljane, poslednjoj evropskoj bitki u Drugom svetskom ratu, uz aktivno učešće sovjetskih oficira, rekao je ekspert ruskog vojno-istorijskog društva Nikita Buranov.

Ni sedam i po decenija od završetka Drugog svetskog rata ne prestaju pokušaji umanjenja značaja uloge Sovjeta u pobedi nad nacizmom. Istoričar Goran Miloradović nema dileme da je onog trenutka kada je nestao zajednički neprijatelj nestalo i savezništvo.

Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je jedinstvene fotografije sovjetskih vojnih komandanata, koje su nastale krajem Drugog svetskog rata.

Porodica četvorogodišnjeg Uvea Trostela je u aprilu 1945. godine od sovjetskih vojnika očekivala samo surovost. Međutim, prvi susret s njima protekao je sasvim drugačije. U intervjuu za Sputnjik, sada 79-godišnji muškarac, oslanjajući se delimično na priče svoje majke, ispričao je o mirnom suživotu s Rusima sve do samog 9. maja u češkom gradiću.

Nacistički obaveštajci ovladali su veštinom širenja dezinformacija među saveznicima putem radio-talasa nakon okupacije Francuske i kampanje za Atlantik. Međutim, tokom 1944. godine, NKVD i SMERŠ (kontraobaveštajna služba Crvene armije) pokrenuli su slične operacije i remetili prikupljanje obaveštajnih podataka Vermahta do samog kraja rata.

Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je tajna arhivska dokumenta o oslobođenju Praga od nacističkih osvajača. Uoči Dana pobede, Ministarstvo je otvorilo na sajtu novi odeljak pod nazivom „Poslednji dan pre Pobede“, prenosi televizija „Zvezda“.

„Stigao sam na front 1944. godine. Imao sam 19 godina. Bio sam pripadnik raketnih jedinica i upravljao sam „kaćušom“. Dospeo sam na Prvi Beloruski front, pred sami kraj oslobođenja Belorusije. Bio sam u Brestu“, kaže Anatolij Nikolajevič Kondirev, koji je bio među onima koji su zauzeli Berlin. Danas živi u Kišenjevu.

Drugi svetski rat počeo je 1939. godine invazijom Nemačke i SSSR na Poljsku, najveći deo ratnih teškoća podnela je Francuska, dok su za pobedu nad nacizmom zaslužni saveznici i SAD, piše u prezentaciji koju je objavilo Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Američkih Država uoči obeležavanja 75. godišnjice pobede nad nacističkom Nemačkom.

U Nemačkoj će se 8. maja održati ceremonija povodom 75. godišnjice oslobođenja Evrope od nacizma. Kako se danas u Nemačkoj čuva sećanje na rat, da li se treba bojati revizije istorije i zašto se pobeda ne sme politizovati, razgovarali smo sa nemačkim diplomatom Brunom Malovim.