04:52 06 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 223
    Pratite nas

    U Srbiji se danas obeležava Dan državnosti, u znak sećanja na 15. januar 1804. kada je u Orašcu počeo Prvi srpski ustanak za oslobođenje od Turaka, ali i na isti dan 1835. godine, kada je proglašen prvi srpski Ustav, koji je označio i početak savremene državnosti.

    Srbija obeležava Dan državnosti u znak sećanja na dan kada je u Orašcu 1804. podignut  Prvi srpski ustanak (1804-1813) i na dan kada je 1835. donet  Sretenjski ustav u Kragujevcu.

    Tomislav Nikolić položio je venac na Spomenik neznanom junaku na Avali. „Kada bi svako od nas i svoju i tuđu decu vaspitavao u skladu sa vašim amanetom, otvorili bismo Srbiju na ponos svojih predaka. Naprednu Srbiju, čiji bi se svaki građanin gradio i branio", upisao je predsednik Srbije u spomen-knjigu.

    Predsednik Nikolić je povodom Dana državnosti Srbije danas dodelio i odlikovanja velikom broju ličnosti i institucija. Pre toga je predsednik Srbije na zgradi Doma Vojske Srbije u centru Beograda otkrio i spomen-obeležje „Oko sokolovo — na braniku otadžbine 1914-2014", koje je posvećeno srpskom ratniku-izviđaču Dragutinu Matiću.

    Premijer Aleksandar Vučić položio je venac Vlade Srbije na spomenik Dimitriju Davidoviću, tvorcu Sretenjskog ustava. „Uveren sam da na dan kad smo uspostavljali temelje svoje državnosti ali i svoje modernosti, danas mogu da kažem da ne postoji veća i važnija vrednost i veća radost od borbe za modernu i uspešnu Srbiju", naglasio je premijer.

    Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković položiće venac na sarkofag vožda Karađorđa u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu.

    Srpska revolucija

    Na Sretenje 1804. na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović. Podizanju ustanka prethodila je seča knezova, koje su dahije pobile zbog navodne nelojalnosti. Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje, dok je Beogradski pašaluk potpuno oslobođen tri godine kasnije.

    Srpska revolucija, kako ju je nazvao nemački istoričar Leopold Ranke, započeta je Karađorđevom bunom a završena je decenijama kasnije, zahvaljujući mudrosti knjaza Miloša Obrenovića.

    Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog, ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

    Prvi Ustav Kneževine Srbije

    Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je proglašen Ustav Knjaževstva Srpskog kojim je Srbija uređena kao zemlja slobodnih građana, jednakih pred zakonom. Ustav Kneževine Srbije, nazvan Sretenjskim, rađen je prema uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski Ustav od 1831. godine. Sretenjski ustav je takođe jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi, a njegov tvorac je Dimitrije Davidović, učeni Srbin i knjažev sekretar.

    Ovim ustavom proglašeno je načelo podele vlasti na „zakonodateljnu, zakonoizvršiteljnu i sudsku", a centralni organi vlasti su: knez, Državni sovjet i Narodna skupština. Pravo zakonodavne inicijative i izvršnu vlast dele knez i Državni sovjet. Proklamovana je neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja, a zabranjen kuluk, zagrađivanje seoskih šuma, te se proglašava sloboda raspolaganja zemljom.

    Imajući u vidu da je ustav najviši pravni akt jedne zemlje, a da je Srbija tada bila vazalna kneževina Osmanskog carstva, Porta se protivila njegovom donošenju. Austrija i Rusija su takođe bile protiv. Knez Miloš je jedva dočekao ovo odbijanje velikih sila, pa je Ustav ukinut već 17. marta 1835. godine, samo mesec dana od donošenja.

    Izdat u formi turskih fermana, Srbiji je 1838. nametnut takozvani Turski ustav. Kneževina i Kraljevina Srbija imale su potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.

    Pozivam obe strane u Ukrajini da ispolje suzdržanost, kako bi se izbeglo nepotrebno krvoproliće
    © Sputnik / Aleksej Družinin

    Dan državnosti Srbije slavio se do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, posle čega je ukinut.

    Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt.

    Aktuelni Ustav Republike Srbije usvojen je 30. oktobra 2006. godine.

    Praznik Dana državnosti određen je odlukom Skupštine Srbije 2001. godine, a od 2002. taj dan se praznuje 15. i 16. februara.

    Danas i Srpska pravoslavna crkva slavi Sretenje Gospodnje (2. februara po crkvenom, julijanskom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru), kao uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu. Sretenje je praznik od suštinske važnosti za hrišćanstvo i njegovo značenje ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima.

    Povodom Dana državnosti Srbije, u Beogradu će, na Trgu Nikole Pašića posetioci imati priliku da vide postavku „Srbija 1914" i njenu tematsku ekstenziju, izložbu „Žensko lice Velikog rata", podsećaju iz Istorijskog muzeja Srbije.

    Sretenje, Dan državnosti Srbije, ove godine će se praznovati tri dana, s obzirom na to da 15. februar pada u nedelju, pa će neradni dani biti ponedeljak i utorak.

    Tagovi:
    Dan državnosti, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga