18:46 25 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    OVK

    Vojska Kosova - produžena ruka Pentagona

    © AFP 2019 /
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    0 35

    „Amerika hoće da kontroliše svaku pušku i svaki metak na Kosovu, jer nema poverenja u snage Kosova, iako su kosovske snage, na neki način – američko dete“, kaže Aleksandar Radić, vojni analitičar.

    Priština još jednom ostaje gluva na poruke iz Beograda. Ovoga puta reč je o formiranju vojske, za šta su srpski zvaničnici viša puta upozorili da će loše uticati na odnose i bezbednost u regionu.

    Prema najavama prištinskog ministra za bezbednosne snage Hakija Demolija, Nacrt zakona o transformaciji Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage Kosova trebalo bi iduće nedelje da bude prosleđen kosovskoj Vladi. Stručnjaci za pitanja bezbednosti u razgovoru za Sputnjik različito ocenjuju najnoviji potez Prištine.

    Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da je to očekivan korak, dok Pavle Dimitrijević, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), kaže da nije siguran da će Nacrt tog zakona lako proći. Ono u čemu se obojica slažu jeste da, same po sebi, ovakve snage, bar za sad, ne mogu da ugroze bezbednost Srbije, kao i da bi one na neki način bile „produžena ruka Pentagona“.

    Američko dete

    Aleksandar Radić naglašava da je previše zemalja do sada priznalo Kosovo i da je preimenovanje kosovskih snaga bezbednosti u vojnu formaciju u jednom trenutku postala neminovnost.

    „Kosovo ima američku podršku. I koliko god to nama, gledano sa srpske strane, ne prija, ne možemo ništa da učinimo. Ipak, ne bih kosovske snage bezbednosti tumačio kao produženu ruku NATO-a. Mada, u jedan mah se čini da je kosovska vojska mezimče ove organizacije, činjenica je da oni žele da imaju pod čvrstom kontrolom bivše pripadnike OVK. Ne treba zaboraviti da u sastavu NATO trupa ima i onih država koje nisu priznale Kosovo. Naravno, kako u političkom, tako i u ovom aspektu, presudan je američki uticaj. Amerika hoće da kontroliše svaku pušku, i svaki metak na Kosovu, jer nemaju poverenja u njih, ali vam to neće niko priznati, pogotovu ne Amerikanci. Na neki način, kosovske snage su američko dete. Pitanje je u isto vreme, koliko je to dete baš omiljeno, jer je i po njihovom ukusu malo problematično. Americi je potrebno da legalizuje OVK i u dosadašnjim, da ih nazovem, vojnim formacijama Kosova, nalaze se i ljudi koje oni (Amerikanci) nikada ne bi hteli da vide sa oružjem u ruci“, objašnjava Radić.

    U isto vreme, on podseća da su SAD imale direktan uticaj na razvoj albanskih snaga u doba kada su se borile protiv jugoslovenskih snaga. On smatra da će članice NATO-a na sebe preuzeti odgovornost za školovanje i obuku kadrova uz američku podršku.

    Priština
    © Sputnik / Ilja Pitaljev

    „NATO kontroliše te snage. Uostalom, u našem je interesu, a i zvaničan stav Srbije je da NATO ne smanjuje svoje prisustvo na Kosovu“, mišljenja je Radić.

    Pavle Dimitrijević, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja, ističe, međutim, da nije tako siguran da će samo osnivanje vojske Kosova lagano proći.

    „Slična situacija je bila i pre godinu dana, a sam zakon nije ni stigao pred poslanike. Ključno pitanje je kako će izgledati komandni lanac i samo ustrojstvo te vojske i gde će tu biti manjine, odnosno Srbi. To je za sada nepoznanica. Kakva će stav imati Srpska lista koja se još uvek nije vratila u Parlament? Ostaje i da se vidi koliki će biti legalitet samog tog čina i kako god da prođe glasanje u Skupštini, ostaje da se vidi na koji način će to operativno moći da se sprovede. Nisam toliko siguran da će osnivanje ići tako glatko i da je reč o gotovoj stvari. Naprotiv, mislim da je to još jedan politički momenat koji se sada potencira ne bi li se nekako prevazišla aktuelna politička kriza gde dominira konflikt među albanskim partijama u Vladi i opoziciji“, kaže Dimitrijević.

    Uznemirujuća vest

    Za razliku od analitičara, šef poslaničke grupe Demokratske stranke Borislav Stefanović ocenio je da je stvaranje Vojske Kosova štetna stvar i da može izazvati potrese u regionu.

    „To je uznemirujuća vest koja se ponavlja ciklično i imam utisak da neko stalno podgreva tu temu, kada to odgovara Vladi u Prištini želeći da podigne svoj kvazipatriotski profil i nacionalnu svest na Kosovu“, rekao je Stefanović, dodajući da treba sačekati i videti da li će taj zakon uopšte doći na dnevni red kosovskog Parlamenta, ali kaže i da Srbija, osim apela i ukazivanjem na problem, malo toga može da učini.

    Prema pisanju prištinske štampe, Vojska Kosova bi trebalo da broji oko 5.000 ljudi, a nije isključeno da ima i tenkovsku jedinicu. Kosovske bezbednosne snage su formirane 2009. godine, i tada su imale u svom sastavu oko 2.500 pripadnika. Od 2010. godine njihov rezervni sastav brojao je oko 800 ljudi. Njihov osnovni zadatak bio je pomaganje stanovništvu u slučaju elementarnih nepogoda, drugim rečima, imali su ulogu civilne zaštite. I u tom periodu oni su bili opremljeni lakim pešadijskim oružjem NATO proizvodnje i oklopnim automobilima, koje im je poklonila Turska.

    Obuku kosovskih bezbednosnih snaga od formiranja vodi NATO.

    Sadašnje Ministarstvo za bezbednosne snage bi trebalo da bude preimenovano u Ministarsvo odbrane, i zbog toga će morati da bude promenjen Ustav Kosova. U nacrtu zakona o formiranju vojske, osim ministarstva, planirano je i formiranje generalštaba, ali i vojne kontraobaveštajne službe. Ako Priština uspe u svojim namerama, vojska Kosova bi, kako su svojevremeno pisali kosovski mediji, od NATO država dobila i artiljerijsko i PVO naoružanje.  

    Tagovi:
    vojska, Pentagon, NATO, Borislav Stefanović, Aleksandar Radić, Kosovo i Metohija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga