04:54 24 April 2019
Slušajte Sputnik
    Konferencija za novinare u Medija centru povodom godišnjice ubista Zorana Đinđića

    Đinđićev politički testament ostao je nepročitan

    © Foto : MC UNSA
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    0 113

    Đinđić je želeo suštinsku promenu Srbije, a ne samo promenu nosilaca vlasti, rekla je istoričarka Latinka Perović.

    Kakva bi Srbija danas bila da Zoran Đinđić nije ubijen 12. marta 2003. godine i šta je politički testament pokojonog srpskog premijera bile su teme okruglog stola održanog u Beogradu.

    O Đinđiću kao političaru, filozofu i o tome kakvu je Srbiju želeo, govorili su ljudi koji su bili njegovi ili neposredni saradnici, ili oni koji su proučavali njegov rad.

    Istoričarka Latinka Perović ocenila je da je Đinđić uveo etiku odgovornosti u srpsku politiku.

    „Postoje dve vrste političara – oni koji žive od politike i oni koji žive za politku. Zoran Đinđić je spadao u ovu drugu grupu. On je političku etiku ispoljio onog trenutka kada je stao na čelo reformske vlade. Njegov zahtev je bio suštinska promena Srbije, a ne samo promena nosilaca vlasti. Hteo je da se promene ciljevi, da se od Srbije napravi moderna država. On se na to koncetrisao, verujući da od vladavine prava u Srbiji zavisi sve i da od toga treba početi. U tome je brutalno zaustavljen. Njegovom ubistvom zaustavljene su i promene, što Srbiju i danas drži u mestu“, rekla je Latinka Perović, dodajući da je malo poznato da je Đinđić bio odličan poznavalac srpske istorije i da mu je jedan od uzora bio Miloš Obrenović.

    Žarko Korać, koji je bio jedan od potpredsednika u Đinđićevoj vladi, podsetio se da se Đinđić kao premijer našao na čelu koalicije od 18 stranaka, koje su opet unutar sebe imale svoje „stranke“.

    „Svaka od tih stranaka je imala svoj ucenjivački kapital. On je u koaliciji imao političke protivnike. U svom kratkom mandatu pred sobom je imao drušvo koje je bilo skeptično prema njegovoj politici. U jednom momentu on je bio označen kao najveći neprijatelj Srbije, što je čudno, jer su ljudi sa velikim optimizmom doživeli promene. Upozoravao je na dve stvari. U tom trenutku je govorio da nas Evropa podržava jer nema drugu politiku i da je vreme na našoj strani i upozoravao da smo mi ti koji treba to vreme da iskoristimo. Danas imamo sasvim drugačiju situaciju. Đinđić je još tada govorio da će doći neko drugo vreme i da će biti mnogo teže menjati Srbiju. Evropa 2001. godine nije ista kao 2015. Danas se takođe može reći da kao što smo izgubili 10 godina pod Miloševićem, sad smo od ubistva Đinđića, izgubili još deset godina“, rekao je Korać.

    On je dodao i da smo posle ubistva Đinđića doneli političku odluku, „da je potpuno svejedno koja je ideja na vlasti, sve dok imamo vlast“.

    „To je političko pitanje koje je Srbiju vratilo u period pre devedesete. Smrt Zorana Đinđića bila je i prilika da Srbija još jednom vidi razliku između onih koji ubijaju i onih koji žele reformisanu Srbiju. On je fizički zasutavljen samo zato što je bio odlučan da menja Srbiju. Stoga smatram da je njegov testament vrlo jednostavan: postoje dve Srbije. Vi morate računati pre svega na tu jednu sa kojom su promene moguće, a pružiti šansu onoj drugoj da se promeni. Ljudi u Srbiji žale za njim, ali su odbili njegovu političku poruku — da Srbija sem korenitih promena ne može da ide napred. Srbija će napredovati tek kada se bude vratila tom nepročitanom testamenut. Testament Zorana Đinđića nije pročitan,“ zaključio je Korać.

    Profesor Novica Milić, koji priprema knjigu o Zoranu Đinđiću, podsetio je na razvojni put pokojnog premijera od njegovih studentskih dana, pa do trenutka kada je postao premijer, a profesor prava Vesna Rakić Vodinelić ukazala je na Đinđićev pokušaj da napravi temelj za pravnu državu.

    Na skupu su govorili Gordana Matković, ministarka za socijalnu politiku u Đinđićevoj Vladi i Zoran Živković, zamenik predsednika DS-a u vreme dok je na čelu stranke bio Zoran Đinđić.

    Tagovi:
    testament, promene, Vesna Rakić Vodinelić, Novica Milić, Latinka Perović, Žarko korać, Zoran Đinđić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga