23:20 09 April 2020
Slušajte Sputnik
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 31
    Pratite nas

    Kao i većina ljudi koja voli i pošteno radi svoj posao, tako i rok muzičari koji stvaraju u Srbiji ne žive od toga, jer država nije uredila oblast intelektualne svojine i autorstva, kaže Dejan Mrkalj, frontmen „Sivih“.

    Autentičnost benda „Sivi“ ogleda se u lirskim, poetski obojenim tekstovima, kao i u muzici koja svoju bazu nalazi u alternativnom rokenrolu. Specifična energija bunta i kvalitet izvođenja nastupe benda čine izuzetnim i nesvakidašnjim iskustvom.

    „Sivi“ postoje dugo, a u poslednje vreme nižu uspehe. Video za pesmu „Jedno“ bio je tri nedelje prvi na listi kultne emisije „Gruvanje“ na Radio-televiziji Vojvodine, a sedam nedelja u prvih deset mesta.

    U finalu „Belgrade Demo Festival Live 2013“ osvojili su treće mesto po izboru stručnog žirija, a potom gostovali i na „Lake — Fest“ u Nikšiću.

    Kvalitet „Sivih“, sredinom 2014, prepoznala je renomirana muzička kuća „Multimedija mjuzik“ i potpisala s bendom ugovor za digitalno izdanje. Album-prvenac „Sedam“ nalazi se na svim vodećim svetskim portalima za prodaju muzike — „Amazon", „Deezer“, „Itunes“, „Spotify“…

    Bend trenutno radi na materijalu za drugi album, koji će uključivati i pesme s prvenca „Sedam“. Pored najnovijeg video-singla za pesmu „U naručju usnulih“, bend priprema još jedan muzički spot sa aktuelnog albuma. Tim povodom, razgovarali smo sa Dejanom Mrkaljem, frontmenom „Sivih“.

    Kako biste opisali muziku kojom se bavite?

    Ja volim da je zovem „Romantic grunge“, to je neka moja tvorevina, jer se u našem muzičkom izrazu mešaju dva najznačajnija pravca: melodičnost novog romantizma '80-ih i sirovost grandž muzike '90-ih.

    Koji su muzičari imali najveći uticaj na Vas?

    Dok sam muzički stasavao, najveći inicijalni uticaj su imali „Blek sabat“ i „Led cepelin“, a tokom godina i mog muzičkog sazrevanja i vidici su mi se širili i postao sam otvoreniji za muziku, posebno u periodu kada sam počeo da komponujem. Prošao sam sve faze, od hard roka, preko nju vejva '80-ih, pa do grandža. Ne bih mogao baš da izdvojim nekog pevačkog idola čiji je uticaj bio presudan, ali su mnogi frontmeni imali uticaj u tinejdžerskim danima, kada se najviše upija muzika i harizmatičnost. Ipak bih izdvojio pevače koji su bili i autori i svirali gitaru. Odmah mi na pamet padaju Rodžer Voters i Dejvid Gilmor (Pink flojd), Robert Smit (Kjur), Kris Kornel (Saundgarden), Trent Reznor (Najn inč nejls), Milan Mladenović (EKV)…

    Kako Vam izgleda domaća rokenrol scena?

    Domaća scena je prilično živa sa mnogo novih bendova, ali zapostavljena u svakom smislu, jer predstavlja vid umetnosti koji se već godinama potiskuje u andergraund. To može prouzrokovati da se ta potisnuta energija akumulira i da živi paralelno, a onda će u jednom momentu klatno promeniti pravac i isplivaće kvalitet najposvećenijih i najupornijih. Očekujem u nekom trenutku, a stvari se u životu na taj način i sinhronizuju, pojavljivanje ljudi koji će u institucijama kulture prepoznati umetnički duh i u muzičkom stvaralaštvu.

    Regionalna scena. Gde se rok više sluša u Srbiji, Bosni ili Hrvatskoj?

    Definitivno u Hrvatskoj, jer se Hrvatska kao država ozbiljno bavi zaštitom prava autora i vodi računa da i stvaraoci i slušaoci budu motivisani. Velika je šteta što u Srbiji nije tako i što su sve inicijative koje su pokrenute pre par godina zaustavljene. Mislim da ni u Bosni nije bolja situacija u odnosu na Srbiju.

    Kakve su šanse da se regionalna rok scena objedini?

    Za početak trebalo bi da se pozabavimo razvojem i negom naše sopstvene scene, pa tek onda da mislimo o eventualnoj objedinjenosti i to u vidu saradnje među državama na razmeni bendova i gostovanjima. Najveći proboj bi bio gostovanje manje poznatih srpskih bendova u Hrvatskoj, jer je obrnut slučaj veoma čest.

    Postoji li u Beogradu interesovanje za ono što se dešava u Zagrebu ili Sarajevu?

    Postoji interesovanje, internet pomaže da ljudi nađu ono što im se sviđa, a dobra pesma uvek nađe put do slušaoca.

    Može li u Srbiji ili u regionu uspeh doživeti zvuk koji u sebi nema primesa etna?

    Problem je što je kod nas mejnstrim scena uvek koketirala sa etnom, čast izuzecima. Činjenica je da etno zvuk bolje prolazi, a da pravi rok bendovi, koji imaju angažovane tekstove i ozbiljne poruke u svojoj muzici, teže prolaze, jer ne plasiraju zvuk za široke narodne mase i narodna veselja.

    Kako se u Srbiji živi od rokendrola? Sa kojim problemima se suočavaju rokeri koji stvaraju u Srbiji?

    Kao i većina ljudi koja voli i pošteno radi svoj posao, tako i rok muzičari koji stvaraju u Srbiji ne žive od nje, jer država, kao što sam već rekao, nije uredila oblast intelektualne svojine i autorstva. To ide valjda u skladu sa ovom iskrivljenom ideologijom. Njih interesuje samo zabava i podilaženje glasačima, a samim tim i publici. Stranke i klanovi uništavaju sve što ugrožava njihove interese. Puna su im usta patriotizma, a ne podnose individualnost i umetnost, a na taj način gaze stvaraoce. Stvaraoci stvaraju, a licemeri uništavaju! Zdrava država i njene institucije za početak treba da se nose sa kritikom umetnika i treba da postoji sistem koji će umetnike i stvaraoce staviti kao pokretače promena. To bi u početku popravilo, a na duže staze izgradilo, ili makar dalo ljudima izbor da odaberu ono što im se sviđa.

    Bend  Sivi
    © Foto : Bend " Sivi "
    Bend " Sivi "

    Gde nastupate u poslednje vreme? Koliko često svirate i možete li da živite samo od muzike?

    Nastupamo u proseku jednom mesečno i to su nastupi koncertnog tipa, jer se bavimo autorskom muzikom. Često se udružujemo sa bendovima sličnog žanra i nastupamo zajedno. Živeti od muzike u Srbiji je danas misaona imenica. Ni neki mnogo poznatiji bendovi ne mogu da žive samo od svog stvaralaštva i koncerata, a sve to opet zbog iste priče sa neregulisanim autorskim pravima i interesima određenih ljudi, koji drže konce u svojim rukama, i nezainteresovanosti države da se ta sfera reguliše.

    Kako Vam izgleda beogradski noćni život?

    Pratim samo rok svirke i koncerte. S obzirom na to šta se danas smatra pod noćnim životom i provodom u Srbiji, ne bih dalje kometarisao, jer nemam ništa lepo da kažem.

    Da li radite na novim pesmama? Kada ćemo imati prilike da ih čujemo?

    Bend je izdao prvi album „Sedam“ za muzičku kuću „Multimedija mjuzik“ i urađena su tri spota, koji su uglavnom plasirani preko interneta, a sada radimo na novom albumu koji je u završnoj fazi. Kada novi album bude završen, planiramo da ga promovišemo novim spotovima i na svirkama, zajedno sa pesmama sa prvog koje nisu dovljno promovisane. Sve je to deo jedne zaokružene priče koju bi smo voleli da izdamo i na kompakt disku, a ne samo u digitalnoj formi.

    Koliko ti znače kanali promocije poput Jutjuba ili Fejsbuka? Koliko je to značajno za skrajnutu srpsku rok scenu?

    S obzirom na celokupnu situaciju i nepostojanje dovoljno muzičkih emisija i medijskog prostora za emitovanje spotova ili živu svirku, Jutjub i Fejsbuk, kao i neki drugi muzički portali, jedini su kanali komunikacije sa slušaocima.

    Imaju li izvođači iz Srbije i regiona mogućnost da se probiju na svetsku scenu? Šta misliš o prevođenju pesama na engleski i da li je to način za proboj?

    Engleski jezik je lakši za pevanje, ali samo na maternjem jeziku se može izraziti i poetski  preneti dublja poruka. Proboj na strano tržište je moguć, ako uradite album na engleskom jeziku i ako očekujete neku skromnu turneju i neka gostovanja na festivalima i slično.  Postavlja se pitanje: da li bi pre ubedio publiku pesmom na maternjem jeziku ili na primer engleskom jeziku? Mislim da jezički kod koji nam je utisnut od rođenja ipak daje veću ubedljivost pri saopštavanju neke poruke, bilo da je pevamo ili recitujemo. Dakle, ipak je ključna reč u umetnosti istina. Ona ima moć! Ona može da vas poveže sa sopstvenim izvorom kada stvarate, a sa publikom kada je interpretirate.

    Tagovi:
    rokenrol, muzika, Sivi, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga