12:57 25 April 2019
Slušajte Sputnik
    Migranti

    Oko 60 miliona ljudi nasilno raseljeno

    © sKizzoNauta
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    Nenad Zorić
    0 120

    Oko 60 miliona ljudi nasilno je raseljeno tokom prošle godine, procena je Visokog komesarijata za izbeglice UN. Samo iz Sirije četiri miliona. Do juna ove godine 22.182 osobe su tražile azil u Srbiji. Ovi nesrećni ljudi moraju da spasavaju živu glavu, ali je pitanje: gde je uzrok problema i ko je kriv što je on izazvan?

    Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava „Amnesti internešenel“ procenjuje da je oko 50 miliona ljudi nasilno raseljeno iz svojih domova tokom 2013. godine. Samo iz Sirije je, prema podacima ove organizacije, izbeglo oko četiri miliona ljudi, dok je najmanje polovina populacije te zemlje raseljena. „Amnesti internešenel“ upozorava da oko 95 odsto izbeglica živi na ivici egzistencije u Turskoj, Libanu, Jordanu, Iraku i Egiptu, dok se te zemlje bore s prilivom novih izbeglica.

    „Izbeglička kriza je jedan od najvećih izazova u 21. veku, ali je odgovor međunarodne zajednice sramni neuspeh“, rekao je Salil Šeti, generalni sekretar ove međunarodne organizacije.

    Više od 44 hiljade azilanata prošlo Srbijom

    Tranzitnu rutu Turska — Grčka — Makedonija — Srbija Mađarska — pa dalje u Evropsku uniju, koristi 40 odsto izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana, ali i Sudana, Somalije i ostalih ratom zahvaćenih zemalja ili onih zemalja iz kojih ljudi odlaze zbog nemaštine. Ostalih 60 odsto koristi tranzitnu rutu ka Italiji (na primer iz Libije brodovima).

    „To su dve najzastupljenije rute kada govorimo o Evropi, a zaista veliki broj ljudi prolazi kroz Srbiju“, kaže za Sputnjik Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava.

    On kaže da su u prvih pet meseci 22.182 osobe tražile azil u Srbiji. Iz Sirije je došlo 10.037 ljudi, što je gotovo polovina ukupnog broja. Kovačević dalje kaže da je druga zemlja po broju ljudi koji su zatražili azil Avganistan, odakle je došlo 7.000 ljudi, a treća po redu je Irak sa skoro 1.600 ljudi. 

    „To su ljudi registrovani kao tražioci azila. Tačan broj osoba koje su došle u neki kontakt sa srpskim vlastima ali nisu prepoznate kao tražioci azila možemo samo da pretpostavimo, ali se radi o još barem ovoliko koliko ih je registrovano kao tražioci azila“, dodaje Kovačević za Sputnjik.

    Prema njegovom mišljenju, 95 odsto ljudi od pomenutih 22.182 čoveka je u tranzitu, odnosno svi ti ljudi koji su tražili azil su registrovani kao tražioci azila, ali će većina njih napustiti Srbiju, ako već i nije. 

    Ovi nesrećni ljudi moraju da spasavaju živu glavu, ali se postavlja pitanje gde je uzrok problema i ko je kriv što je on izazvan ili barem zašto nije predupređen.

    Odgovornost na najrazvijenijim zemljama

    Prema Draganu Popoviću iz beogradskog Centra za praktičnu politiku odgovornost za ovoliki broj izbeglica je, pre svega, na najrazvijenijim zemljama.

    „Staro je pravilo da se azil, i uopšte problem izbeglištva, rešava tamo gde je nastao. Znači ne u zemlji gde ti ljudi dođu nego u zemlji odakle odlaze. Cela međunarodna zajednica bi trebalo da uloži mnogo više napora da rešava krize i da ih smiruje tamo gde nastaju, nego da pokušava da se ogradi ili da spreči da ti ljudi koji spasavaju živu glavu dođu kod njih“, tvrdi Popović za Sputnjik.

    Imigranti u Sredozemnom moru
    © AFP 2019 / MV PINAR E CREW / UNHCR

    On kaže da je odgovorna cela međunarodna zajednica, ali da je najveća odgovornost najrazvijenijih i najdemokratskijih zemalja jer one imaju te vrednosti ugrađene u svoje temelje. 

    „Zato i jesu najbolji deo čovečanstva, znači govorim o Zapadu, i ako već imaju te vrednosti kojih se bar deklarativno drže, onda bi morali i u praksi da pokažu, očekivao bih i voleo da vidim da mnogo više snage ulože rešavanje problema, ili bar da izbegnu da budu deo problema. Znači, umesto deo rešenja, često se ispostavi da su deo problema što je posebno problematično i što naravno samo umnožava i broj izbeglica i broj azilanata“, precizira Popović. 

    Evropu je pogodio nezapamćen talas imigranata, Evropska komisija je spremna da razgovara sa zemljama-članicama o izmenama plana za zbrinjavanje izbeglica, a ministar spoljnih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajer je saopštio da su zemlje Evropske unije „daleko od konsenzusa“ oko načina međusobne raspodele izbeglica. Poslednja u nizu loših vesti bila je da je Mađarska rešila da podigne zid na granici sa Srbijom.

    Zid šalje užasnu poruku

    „Mislim da zid nije nikako rešenje i da to šalje užasno lošu poruku. EU je nastala praktično na rušenju Berlinskog zida, a graditi sad nove zidove, prosto ne mogu da verujem da je to bilo kome palo na pamet. Rešenje mora da bude, kad je već došlo dovde, da se radi mnogo, mnogo aktivnije, posebno u područjima koja su kao Sirija. Ne razumem kako je moguće da međunarodna zajednica još nije pokrenula vojnu akciju protiv Islamske države, kako je moguće da se dopušta da ti ljudi rade tamo sve što rade i da praktično proizvode ovoliki broj izbeglica“, kategoričan je Popović.

    Što se tiče ostalog dela sveta koji je zahvaćen siromaštvom, dodaje on, takođe moraju da se preispitaju mehanizmi UN za pomoć i međunarodni donatorski mehanizmi jer očigledno stvari ne funkcionišu.

    I Andrej Kortunov, direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove takođe kaže da iz istorijskog iskustva znamo da zid neće pomoći da se reši problem migracije.

    Savet Evrope
    © AFP 2019 / FREDERICK FLORIN

    „Iako je postojao zid između SAD i Meksika, migrantski talas se zaustavio tek pošto je meksička privreda počela da se oporavlja. Unutar EU nema granica, tako da ukoliko taj zid na granici Mađarske i Srbije bude izgrađen, migranti će stići u Zapadnu Evrope preko neke druge zemlje, poput Rumunije“, precizira Kortunov za Sputnjik. 

    On dodaje da je inicijativa Budimpešte populistički potez, namenjen običnim građanima.

    Međutim, on kaže i da ne bi trebalo kriviti Mađarsku jer ne može jedna država sama da spreči talas migranata, pošto je to opšteevropski problem i biće teško rešiti ga.

    Tagovi:
    zid, migranti, Nikola Vučković, Dragan Popović, Srbija, Avganistan, Evropska unija, Mađarska, Sirija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga