19:44 24 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 111
    Pratite nas

    Iluzija je da mi možemo da utičemo na britanski stav. Treba da zatražimo pomoć Rusije i Kine. Definicija genocida je već narušena odlukom Haškog tribunala u presudi generalu Radislavu Krstiću.

    Hoće li Rezolucija o genocidu u Srebrenici, ukoliko bude „prošla“ u Ujedinjenim nacijama, promeniti definiciju genocida koja je do sada važila u međunarodnim odnosima? I treba li da Srbija i Republika Srpska zatraže od Rusije da ulože veto na ovu rezoluciju ili da pokušaju da „upeglaju“ ovo pitanje sa Velikom Britanijom kao predlagačem — pitanja su koja sagovornici Sputnjika različito komentarišu.

    Tibor Varadi, stručnjak za međunarodno pravo, kaže da je ta rezolucija pobudila mnogo veće uzbuđenje nego što zaslužuje.

    On podseća da je svojevremeno po bosanskoj tužbi za genocid protiv Srbije, Međunarodni sud pravde odbio tužbu da je Srbija kriva za genocid u Srebrenici, ali da je ustanovljeno da je genocid u Srebrenici počinjen i da je počinilac vojska Republike Srpske, konkretno general Radislav Krstić.

    „Prema tome, ako se o genocidu govori u vezi sa Srebrenicom onda se ne izlazi van tih okvira koje su utvrdili međunarodni sudovi. Iz okvira presuda bi se izlazilo samo ako bi se sve drugo u Bosni ili Hrvatskoj nazivalo genocidom. Znači, ako se rezolucija poziva samo na Srebrenicu, onda se ne izlazi iz onoga što su sudovi utvrdili“, objašnjava Varadi.

    Da li je, međutim, moguće da ovakve rezolucije vremenom postanu presedan za prozivke za genocid i na drugim teritorijama u svetu? Advokat sa međunarodnim iskustvom, Tomislav Višnjić koji je pred Tribunalom zastupao generala Radislava Krstića, osuđenog za počinjen genocid u Srebrenici, kaže da je taj presedan već napravljen.

    „Taj presedan, koji je ustanovio Tribunal u Hagu se već koristi — evo u Rezoluciji. Pokušali su da je koriste u Međunarodnom sudu pravde“, objašnjava Višnjić uz zaključak da je ta presuda Tribunala već „u funkciji“.

    Višnjić pritom na pitanje da li se ovakvim presudama sam pojam genocida donekle razblažava ili zloupotrebljava kaže:

    „To je bio jedan od argumenata na suđenju Krstiću kad je prvi put ustanovljena presuda da se upravo na način kako je u toj presudi odlučeno izlazi iz definicije genocida — onako kako je ona data po Konvenciji o genocidu. Ali u svakom slučaju, presuda, onakva kakva je doneta, i rasprava koja je vođena oko nje otvorile su više pitanja vezanih za osnovnu definiciju genocida i konkretno za samu Srebrenicu“, napominje advokat.

    Ako Rezolucija ide u Savet bezbednosti, Srbiji će biti potrebna podrška neke stalne članice SB. Politički analitičar Aleksandar Pavić kaže da na prvom mestu to mogu da budu Rusija ili Kina.

    „Tu ne treba da zaobilazimo zemlje koje bi imale razumevanja za našu poziciju. Naprotiv, mi treba da im jasno stavimo do znanja šta hoćemo, s obzirom da su i sami ruski zvaničnici rekli ovih dana da su oni uvek u Savetu bezbednosti branili srpske interese, svaki put kada je Srbija jasno formulisala svoj stav i izlazila sa jasnim zahtevom“, kaže Pavić, dodajući da je neophodno da Srbija i RS zajedno deluju i da podvuku „crvenu liniju“ preko koje se ne može.

     „Što se tiče razgovora sa Britancima, tu ne bih bio nikakav optimista, jer oni već 20 godina pokušavaju da plasiraju ovu priču i to i rade, i preko svojih medija i preko svoje diplomatije“ napominje on.

    Pavić smatra da je Zapadu važna teza da su srpske snage počinile genocid i da oni tu neće popustiti, dodajući da je iluzija da Srbija može da utiče na njihov stav.

    Tagovi:
    Srebrenica, rezolucija, genocid, Tibor Varadi, Tomislav Višnjić, Srebrenica, Republika Srpska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga