10:12 13 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Jens Stoltenberg i Milo Đukanović

    Članstvo u NATO-u moglo bi da zapali Crnu Goru

    © AFP 2019 / SAVO PRELEVIC
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    71024
    Pratite nas

    O prijemu Crne Gore u članstvo Severnoatlantskog saveza odlučivaće se na sednici Ministarstva inostranih poslova zemalja Alijanse 1. i 2. decembra. Iz NATO-a stižu poruke da je obezbeđen konsenzus, što je donekle potvrdio i crnogorski predsednik Filip Vujanović, posle susreta sa podpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom na Samitu Brdo-Brioni u Zagrebu.

    Vujanović je rekao da je Bajden, u ime Sjedinjenih Država, preneo snažnu podršku Crnoj Gori za članstvo u NATO-u.

    Crnogorska opozicija, međutim, veruje da bi članstvo u Alijansi bila istorijska greška crnogorske Vlade.  

    Andrija Mandić, predsednik Nove srpske demokratije, za Sputnjik kaže da bi ulazak Crne Gore u Severnoatlantski savez bila epohalna i katastrofalna greška Vlade, koja bi tu zemlju svrstala na pogrešnu stranu.

    „Ovom realizacijom politike Vlade Crne Gore i podrškom njihovih saveznika, Crna Gora će biti svrstana kao vojni saveznik na stranu Turske, u sukobu na Bliskom istoku, dok se na drugoj strani nalazi Rusija, naša saveznica. Rusija je država koja je i stvorila Crnu Goru pre 300 godina i zahvaljujući čijoj pomoći je ova zemlja egzistirala kao država, u finansijskom i svakom drugom smislu“, kaže Mandić.

    Zahlađenje odnosa s Rusijom

    Aleksandar Karasjov, naučni saradnik na Institutu za slavistiku ruske Akademije nauka, za Sputnjik kaže da Rusija nije „fascinirana“ proširenjem NATO-a, ali da je učlanjenje u taj savez suverena odluka svake zemlje, pa i Crne Gore.

    „Težnja ka članstvu u NATO sama po sebi nije razlog da se uvode sankcije ili tako nešto. Druga stvar je što Crna Gora nije jedinstvena po pitanju evroatlantskih integracija. Politička elita je za učlanjivanje u NATO zato što to je prvi korak ka stupanju u EU, dok su obični građani uglavnom protiv. Treba takođe imati u vidu da poziv NATO-a ne znači da će Crna Gora sto posto postati članica tog saveza: politička situacija bi mogla da se promeni, jer u zemlji postoji i relativno jaka opozicija koja se protivi učlanjenju u NATO“, kaže Karasjov.

    Ipak, dodaje naš sagovornik, ukoliko Crna Gora ipak postane članica NATO-a, to će dovesti do određenog zahlađivanja odnosa između zvanične Rusije i Crne Gore. S druge strane, na odnose dvaju naroda neće uticati, smatra Karasjov, jer većina crnogorskog stanovništva gaji simpatije prema Rusiji.

    Crna Gora nije potrebna Alijansi

    Politikolog Vladimir Trapara sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu smatra da bi prijem Crne Gore u NATO za tu zemlju značio udaljavanje od Srbije i srpskog identiteta.

    „To je bio ključni motiv Đukanovićevog režima za ulazak Crne Gore u NATO — osećaj ugroženosti od Srbije, ne samo u bezbednosnom, već i u identitetskom smislu“, kaže Trapara za Sputnjik. 

    Prema njegovom mišljenju, sa gledišta skromnog vojnog potencijala Crne Gore, ta zemlja nije potrebna Alijansi.

    „Međutim, ono što je Amerikancima važno jeste da dovrše svoj ’balkanski dizajn‘, koji je ostao nedovršen u toku 90-ih godina, i podrže postojanje i stabilnost što više ’veštačkih država‘. To su zemlje koje nisu nacionalne u pravom smislu te reči, koje su multietničke i koje se zasnivaju na takozvanoj ’izgradnji nacije‘. Ako imamo u vidu da su Crnogorci kao nacija u svojoj zemlji manjina, Crna Gora se uklapa u definiciju takve ’veštačke države‘, pa samim tim SAD ima interesa da je primi u NATO i privede kraju svoju ideju ’balkanskog dizajna‘“, objašnjava Trapara.  

    Skupština Crne Gore usvojila je Rezoluciju kojom se podržava ulazak države u NATO. Ona međutim ne precizira da li će konačna odluka biti donesena na referendumu, što traži veći deo opozicije, ili će se o tome još jednom, u završnici procesa pridruživanja Alijansi, izjasniti parlament.

    Poziv na proteste ako ne bude referenduma

    Lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić veruje da bi bilo prirodno da o tako važnom pitanju odlučuje narod. 

    „S obzirom na to da Vlada u Podgorici zna da je većina naroda protiv integracija u NATO, oni će sigurno pokušati neki prevrtljiv način, recimo glasanjem u parlamentu, da Crnu Goru smeste tamo gde joj nije mesto“, kaže Mandić.

    Prema njegovom mišljenju, ukoliko bi zvanična Podgorica odlučila da se o ovom pitanju odlučuje u Skupštini, a ne na referendumu, naišli bi na veliki otpor građana Crne Gore.

    „U takvom scenariju, Nova srpska demokratija i stranke koje se protive članstvu u NATO organizovaće velike proteste, kako bi se suprotstavili nameri crnogorske Vlade da, suprotno volji većine i bez referenduma, pokušaju da Crnu Goru uguraju u taj vojni savez“, poručuje Mandić.

    I politikolog Vladimir Trapara veruje da bi izbegavanje crnogorskih vlasti da se o članstvu u NATO-u odlučuje demokratskim putem, na referendumu, izazvao bunt naroda.

    „Takav potez mogao bi biti inicijalna kapisla za još veće proteste od onih koje smo do sada videli, a koji bi mogli zapaliti Crnu Goru“, zaključuje Trapara za Sputnjik.    

    Tagovi:
    nemiri, referendum, prijem, Crna Gora, NATO, NATO, Vladimir Trapara, Aleksandar Karasjov, Džozef Bajden, Filip Vujanović, Andrija Mandić, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga