11:45 24 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Dilma Rusef predsenica Brazila

    Opoziv predsednice Brazila deo tihe ofanzive SAD?

    © REUTERS / Adriano Machado
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin, Jovana Vukotić
    3543

    Amerikanci su potpuno nezadovoljni kursom koji sprovodi vlada levog centra Dilme Rusef. Takve tendencije možemo videti na teritoriji čitave Latinske Amerike — sprovodi se tiha ofanziva na levičarske vlade od strane severnog suseda, kaže za Sputnjik Vladimir Travkin, glavni urednik lista „Latinska Amerika“.

    Donji dom brazilskog parlament glasao je velikom većinom za pokretanje procedure opoziva (impičmenta) predsednice države Dilme Rusef, optužene za manipulisanje vladinim računima radi prikrivanja rastućeg deficita. Njena sudbina sada je u rukama Senata, čije zasedanje se očekuje u maju.

    Glasanje je održano posle vatrenih govora poslanika i stranačkih lidera, koje je prenosila televizija i koje je na stotine hiljade građana pratilo na velikim ekranima u gradskim centrima. Pristalice brazilske predsednice nosile su crveno, dok su oni koju su protiv nje bili u zeleno-žutom.

    Dilma Rusef negira sve optužbe i navodi da su njeni protivnici organizovali puč, a vladajuća Radnička partija obećala je da će nastaviti borbu za odbranu Rusefove „na ulicama i u Senatu“.

    Protivnici impičmenta u brazilskom parlamentu ogorčeni su rezultatom glasanja, jer su očekivali da će više parlamentaraca ostati verno vladi. Poslanik Siba Mašadu za Sputnjik kaže da je ono što se dogodilo u nedelju bio pokušaj prevrata, odnosno svrgavanja predsednice Dilme Rusef.

    „Sledeća žrtva će biti bivši predsednik Luis Inasio Lula da Silva, jer su se ujedinili predsednik donjeg doma parlamenta Eduardo Kunja, potpredsednik Brazila Mišel Temera sa nekoliko predstavnika sektora sudske vlasti, krupnog kapitala i medija. Osim toga, čitav niz parlamentaraca je preko noći promenio svoju političku orijentaciju i stav. Razočarani smo, jer su ljudi koji su koliko juče bili naši istomišljenici, u nedelju potpuno drugačije glasali“, ogorčen je Mašadu.

    Vladimir Travkin, glavni urednik lista „Latinska Amerika“ za Sputnjik kaže da je Brazil bukvalno podeljen na pola, a zid izgrađen na centralnom trgu brazilske prestonice simbolično odražava raspoloženje građana — polovina stanovništva ima poverenja u Rusefovu i za to je da ona nastavi rad na mestu predsednice, a druga polovina je protiv toga.

    „Veoma je interesantan bio i jučerašnji komentar brazilske štampe u vezi sa tim da u svim organima državne vlasti ima mnogo korumpiranih. Mogao se pročitati i vrlo indikativan citat: ’Dilma ništa nije ukrala, a sudi joj banda lopova‘. Ovaj citat odražava raspoloženja velikog kruga ljudi. Sada predstoji sledeća etapa, odnosno borba za Senat. I ta odluka, ako bude negativna, neće biti zauvek, već će možda biti tako da Dilmu Rusef udalje sa pozicije na neko vreme, na primer pola godine. Tokom tog perioda će se najverovatnije voditi napeta borba za vlast“, kaže Travkin.

    On podseća da je vlada Dilme Rusef, koja je levičarski orijentisana, nastavila putem prethodnog predsednika Lula da Silve.

    „Oni su mnogo učinili za bolji standard Brazilaca, značajno je porasla srednja klasa. Možda ne kao u Evropi ili SAD, ali su ljudi počeli osetno bolje da žive. Bolji kvalitet obrazovanja, bolja zdravstvena zaštita, uslovi stanovanja. Ali baš ta želja ljudi da žive još bolje lako je postala predmet manipulacije od strane opozicije. Ipak, protivnici Dilme Rusef ne govore da je ’za bolje sutra‘ neophodno mnogo i teško raditi na tome“, naglašava Travkin.

    Prema njegovim rečima, ekonomska kriza u svetu se odražava i na ekonomiju Brazila, jer opada potražnja za robom koju ta zemlja proizvodi. Čak i velike brazilske kompanije moraju sada da „zamrzavaju“ svoje aktivnosti ili da prodaju deo imovine, jer nema dovoljno potražnje.

    „Sa druge strane, SAD svakako pružaju otpor vladi Dilme Rusef. Amerikanci su potpuno nezadovoljni kursom koji sprovodi njena vlada levog centra. Takve tendencije možemo videti na teritoriji čitave Latinske Amerike — sprovodi se tiha ofanziva na levičarske vlade od strane severnog suseda“, kategoričan je Travkin.

    Ukoliko Senat glasa za impičment Rusefove, sudiće joj se pred gornjim domom parlamenta, a ako bude proglašena krivom, biće smenjena sa funkcije. Tokom čitavog procesa, brazilska predsednica imaće dve prilike za podnošenje žalbe.

    Ukoliko Dilma Rusef bude smenjena, 75-godišnji potpredsednik Mišel Temer obavljaće funkciju šefa države do isteka mandata 2018. godine. Međutim, i protiv Temera se vodi postupak za impičment zbog istih optužbi kao u slučaju Rusefove, a ona ga je prošle nedelje optužila da je jedan od vođa „puča“ protiv nje.

    Demonstracije u Sao Paolu, sa zahtevom za opoziv predsednice Brazila Dilme Rusef
    © Sputnik / /Paulo Whitaker

    Drugi u redu je portparol Kongresa Eduardo Kunja, kojeg je Rusefova takođe optužila da joj smešta aferu. Protiv njega je u toku istraga o navodnom mitu od više miliona dolara. Treći je Renan Kalheiros, prvi čovek Senata, protiv kojeg se takođe vodi istraga zbog velikog korupcijskog skandala s državnom naftnom kompanijom „Petrobras“.

    Inače, Dilma Rusef rođena je 1947. godine u porodici koja je pripadala višoj srednjoj klasi u Belo Horizonteu. Iako je želela da postane balerina, te aspiracije je brzo napustila i pridružila se levičarskom pokretu koji se protivio vojnoj diktaturi u Brazilu 1964.

    Godine 1970. je uhapšena i tri godine je provela u zatvoru, gde je čak ni mučenje elektro-šokovima nije slomilo.

    U politiku je ušla pod okriljem bivšeg predsednika Da Silve, a 2010. godine postala je prva žena predsednik Brazila. U martu 2013. godine bila je na vrhuncu popularnosti, sa podrškom od gotovo 80 odsto građana, zbog velikih napora da iskoreni siromaštvo i glad u toj zemlji.

    Slovi za vrlo temperamentnu ženu, britkog jezika i plahovitu, pa nije teško poverovati njenim tvrdnjama da se sada, kada se bori za opstanak u politici, neće lako predati.

    Tagovi:
    opoziv, levičari, impičment, SAD, parlament, opozicija, smena, Dilma Rusef, Brazil
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga