05:57 08 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3113
    Pratite nas

    Dijalog Beograda i Prištine nastavljen je u Briselu tačno na treću godišnjicu potpisivanja Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa, koji je bio uslov za pregovore Srbije sa EU o članstvu. Međutim, za Srbe ključne tačke sporazuma koje se tiču formiranja Zajednice srpskih opština (SZO) nisu sprovedene.

    Potpredsednik kosovske vlade Branimir Stojanović kaže da Srbi neće odustati ni od jedne tačke i ističe da je poslednji rok za izradu statuta ZSO bio 25. decembar, ali da se sa pisanjem nije ni počelo usled nedostatka političke volje u Prištini.

    Šta je i kome doneo Briselski sporazum? Politički analitičar Pavle Dimitrijević za radio Sputnjik kaže da se pozitivni rezultati sporazuma odnose na slobodu kretanja i promet roba i usluga, dok sa druge strane nije doneo institucionalna rešenja po pitanju života Srba na Kosovu.

    „Nemamo odgovor na ključna pitanja kao što su gde će i kako Srbi sa Kosova živeti, gde će raditi, u kom pravnom sistemu će ostvarivati svoja prava, u koje sudove će ići. Ispostavlja se da su zabeleženi konkretni rezultati u domenu tehničkog dijaloga — integrisanog upravljanje granicama, pregovora oko energetike, pozivnog broja, telekomunikacija, a da su na polju zaštite i ostvarenja prava Srba na KiM ostvareni najslabiji rezultati, iako se u jednom trenutku činilo da će biti upravo suprotno“, kaže Dimitrijević.

    Prema njegovim rečima taj dokument je doneo dosta konfuzije, i ni jednoj ni drugoj strani nije najjasnije šta i kako treba da se radi. 

    „Naravno da ta sloboda tumačenja u određenim političkim okolnostima koristi i jednoj i drugoj strani za unutar političku borbu, pa svako to koristi onako kako mu se sviđa. Mislim da su najviše na gubitku Srbi koji žive na Kosovu, naročito u severnom delu, jer i dalje ne znaju šta će sa njima biti, kako će živeti, u čijim javnim preduzećima će raditi“, objašnjava Dimitrijević.

    On podseća da je Sporazum o pravosuđu potpisan još pre dve godine, ali još nije realizovan, niti je sud u Mitrovici osnovan.

    „Tu je srž celog problema, jer bez poverenja u institucije koje su nastale Briselskim sporazumom, a sud u Mitrovici je trebalo da bude jedna takva institucija, ne možemo da pričamo o uspešnosti tog sporazuma“, kategoričan je Dimitrijević.

    Kada je reč o pritiscima iz Brisela na učesnike u dijalogu da sprovode svoj deo dogovora, naš sagovornik kaže da je evidentno da su pritisci na Srbiju veći. Razlog tome leži u činjenici što je Srbija dalje odmakla u procesu evrointegracija.

    „Srbija je u nezahvalnom položaju jer ukoliko želi da nastavi tim putem, mora da ispunjava obaveze iz poglavlja, pa tako i da prihvati i nametnuto poglavlje 35 i da se prema njemu adekvatno odnosi. Samim tim što Kosovo nije na tom nivou evropskih integracija ima i mnogo manje načina za neposredne pritiske“, kaže Dimitrijević za radio Sputnjik.

    Tagovi:
    dijalog, Briselski sporazum
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga