05:44 21 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Nafta

    Efekat šoka: Potresi u Rijadu lansirali cenu nafte — šta će to izazvati

    CC0 / Pixabay
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 611
    Pratite nas

    Nemoguće je predvideti hoće li poskupeti benzin na pumpama u Srbiji. Da je neko pre pet meseci rekao — nafta će poskupeti 43 odsto, naravno da bi svi predvideli i rast cena goriva na pumpama. A to se nije desilo.

    Cena nafte na londonskoj berzi u ponedeljak je dostigla 64,27 dolara, što je najviši nivo još od jula 2015. godine. Podstakao ju je korupcionaški skandal u Saudijskoj Arabiji, gde se pojedini visoki zvaničnici i članovi kraljevske porodice sumnjiče za pranje novca.

    No, i bez toga, na svetskim tržištima cene nafte su prošle nedelje skočile više od tri odsto, pre svega zahvaljujući tražnji pojačanoj očekivanjima da će i u idućoj godini ostati na snazi dogovor o smanjenju proizvodnje nafte. Vetar u leđa dala su joj očekivanja da će Organizacija zemalja-izvoznica nafte (OPEK) i zemlje-proizvođači koji nisu u tom kartelu, poput Rusije, i nakon marta iduće godine ostati pri dogovoru o smanjenju proizvodnje nafte. Reč je o proizvodnji manjoj za 1,8 miliona barela nafte dnevno, kako bi se smanjila neravnoteža između velike ponude i manje potražnje.

    Saudijska Arabija i Rusija, koje daju četvrtinu ukupne svetske proizvodnje nafte, poručile su da je dogovor o tome moguć na idućem sastanku OPEK-a 30. novembra, i da bi on bio produžen do kraja 2018. godine.

    Kako će na ovu novu situaciju na tržištu sirove nafte reagovati naftne kompanije u Srbiji, kako će se to odraziti na maloprodajnu cenu nafte i naftnih derivata, ali i na cene uopšte? Tim pre što su cene naftnih derivata od 2012. godine u Srbiji u potpunosti slobodne, i sve je u rukama naftnih kompanija.

    Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) Tomislav Mićović kaže za Sputnjik da je cena od 64,27 dolara za barel koliko je u ponedeljak iznosila cena sirove nafte po zatvaranju berzi, nekih 40 odsto viša nego pre pet meseci.

    On podseća da Udruženje naftnih kompanija Srbije redovno, jednom nedeljno, prati prosečne maloprodajne cene u Srbiji i u prethodnih pet meseci koliko je trajao ovaj trend rasta cena sirove nafte nije bilo promena cena na benzinskim stanicama. To, kako napominje, pokazuje da cena sirove nafte jeste bitan parametar, ali nije jedini koji utiče na krajnju cenu.

    Mićović objašnjava da više od 55 procenata maloprodajne cene kod nas čine razna državna zahvatanja, akcize, porez na dodatu vrednost, razne naknade. „Dakle, čak i da je nafta besplatna, ti izdaci bi postojali, i to je nešto na šta tržište ne utiče. Ono utiče na onih 45 procenata maloprodajne cene“, napominje on.

    Na pitanje da li će ova sadašnja cena sirove nafte, najviša od jula 2015. godine, ipak uticati na cene u maloprodaji na našem tržištu, on kaže da to zavisi i od drugih parametara i uticaja.

    „To je nemoguće predvideti egzaktno. Da je neko pre pet mesi rekao nafta će rasti 43 odsto, naravno da bi svi predvideli i rast cena goriva na pumpama. A to se nije desilo, jer je ona kompenzovana kroz neke druge uticaje“, podseća sekretar UNKS-a.

    Tržište je, kako objašnjava, živo. „Imate ponudu i tražnju i na srpskom i na regionalnom tržištu, i sve to zajedno je bitno i određuje kolike će biti berzanske kotacije, pa veleprodajne cene, kakva je ponuda i tražnja, po kojoj ceni je neko kupio naftu od rafinerija. Sve su to žive stvari i ne možete jednostavno izvući analogiju. Ona postoji. Cena sirove nafte utiče, ali u kojoj meri — to je teško predvideti u ovom trenutku“, bio je uzdržan u prognozi Mićović.

    Na pitanje do kog nivoa možemo očekivati dalji rast cena sirove nafte na berzama, on je prvo podsetio da sadašnje više cene ipak nisu neočekivane. Prognoze analitičara s početka 2017. godine o prosečnoj ceni sirove nafte tipa „brent“ bile su vrlo blizu onom što se dešava sa tom cenom koja je u ovoj godini do sada 53,23 dolara po barelu. Mere koje su preduzimale zemlje-izvoznice su očigledno urodile plodom, kaže on.

    Mićović, međutim, ukazuje na ono što krajnjim potrošačima, najčešće, nije poznato, a to je da u slučaju niskih cena sirove nafte nije moguće ulagati u nova istraživanja i nova nalazišta nafte. A eksploatacijom naftnih polja se njihova izdašnost smanjuje, i za pet-šest godina bi mogao da se pojavi problem.

    Zato je, dodaje on, realna ona cena sirove nafte koja obezbeđuje upravo to, stalni razvoj i istraživanje novih nalazišta.

    Po oceni Mićovića, dogovor ključnih aktera, Saudijske Arabije i Rusije, o smanjenju proizvodnje nafte svakako će ostaviti trag na tržištu, ali podseća da su upravo i oni ukazali da za tržište nisu poželjne ni one previsoke cene.

    „Ova, uslovno rečeno, kontrola tržišta kroz smanjenu proizvodnju, po oceni analitičara, biće na snazi dok se cena ne ustali negde na nivou od 60-70 dolara za barel. To su te granice isplativosti koje obezbeđuju ozbiljne investicije, eksploataciju i stabilnost snabdevanja potrošača na celom svetu“, kaže sekretar UNKS-a za Sputnjik.

    Zato on smatra da će dogovor o smanjenju proizvodnje opstati dok se ne uspostavi nivo cena koji sve to obezbeđuje.

    A kako će se eventualno povećanje cena benzina i drugih derivata nafte odraziti na srpsko tržište, odnosno cene drugih proizvoda u maloprodaji? Kada poskupljenje goriva dovede do skupljeg transporta, to se neizbežno odrazi i na cene robe i usluga. Da li to možemo očekivati u ovoj situaciji?

    Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić za Sputnjik kaže da je to uobičajeno.

    „To je ta troškovna komponenta inflacije kada raste cena nafte, jer sirova nafta je uvozna komponenta i trošak za naftne kompanije. A to ima direktan uticaj na cene onih proizvoda i usluga koje najviše zavise od transporta“, kaže Grubišić.

    Koliko bi to uticalo na inflaciju, odnosno rast cena u maloprodaji, može samo otprilike da se predvidi, dodaje on. Kod nas se, kako napominje, ne rade statističke analize o tome koliko rast cene nafte i naftnih derivata utiče na inflaciju.

    Ipak, kako se meri inflacija, može se očekivati da na povećanje cene nafte od 1,0 odsto inflacija bude 0,1 odsto, odnosno deseti deo cene nafte.

    „Ako cena nafte skoči tri odsto, kao što je sada slučaj, povećanje cena u maloprodaji bi bilo 0,3 procenta. Ali ovo nije precizna analiza, već na osnovu potrošačke korpe na osnovu koje se meri inflacija“, ističe profesor bankarske akademije.

    Na pitanje da li je ovo situacija koja može da dovede do pomeranja cena na tržištu, Grubišić je izričit: „Ne značajnije“.

    Slično:

    Putin: Nafta Rusiji više nije sve i svja
    Šef ruskog naftnog giganta: Nafta još nije „umrla“
    Evo zašto je ruska nafta nezamenljiva: Košta samo tri dolara
    Nafta „proključala“ na Bliskom istoku, nešto se još sprema
    Nafta poskupela pred sastanak OPEK-a i Rusije
    Tagovi:
    proizvodnja nafte, cena nafte, benzinska pumpa, benzin, inflacija, poskupljenje, nafta, berza, Tomislav Mićović, Zoran Grubišić, Saudijska Arabija, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga