20:40 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Natalijina Ramonda

    Zašto Srbi danas kače Natalijinu ramondu

    © Wikipedia /
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    0 281
    Pratite nas

    U Srbiji se, kao i u mnogim zemljama širom sveta, danas obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, dan kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale rat, koji je iza sebe ostavio dvadeset miliona mrtvih i dvadeset miliona ranjenih.

    U Srbiji je 11. novembar državni praznik, ustanovljen u znak sećanja na isti datum 1918. godine, kada je u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, usred šume blizu raskršća Retond kod francuskog grada Kompijenj, potpisano primirje u Prvom svetskom ratu. Istoga jutra u 11 časova zvona širom Francuske oglasila su da je i poslednja neprijateljska sila, Nemačka, potpisala kapitulaciju.

    Sputnjik intervju
    © Sputnik / Sputnjik

    Nemačku delegaciju predvodio je Matijas Ercberger, civil koga su nemački nacionalisti ubili kao „izdajnika“ u atentatu 1921. Činjenicu da se radilo o civilu nacisti su kasnije iskoristili da poreknu da se nemačka vojska ikada predala. U delegaciji su bili i general Fon Vinterfeldt i kapetan Fanselov. Nemačka delegacija se uputila na pregovore dva dana pre zvanične abdikacije cara Vilhelma Drugog i 9. novembra stigla je na odredište noseći belu zastavu u rukama.

    U francuskim redovima, ponuda da se pregovara o primirju naišla je na podeljene reakcije: predsednik Republike Rejmon Poenkare i general Filip Peten želeli su da iskoriste vojnu prevlast na terenu kako bi silom izbacili Nemce iz Belgije, zauzeli Nemačku i potukli neprijatelja „do nogu“. Međutim, vrhovni komandant savezničkih snaga na Zapadnom frontu, maršal Ferdinand Foš i predsednik vlade Žorž Klemanso, bili su protiv. Francuska vojska je, smatrali su, bila isuviše iscrpljena da bi se upuštala u osvajačke pohode.

    Natalijina Ramonda
    © Wikipedia / Francine Riez
    Natalijina Ramonda

    U savezničkoj delegaciji, pored maršala Foša, sedeli su ser Roslin Vemis, admiral britanske ratne mornarice i francuski general Maksim Veigan. Nemci su se nadali predlogu za primirje, ali ih je maršal Foš u ime savezničkih snaga dočekao s nizom neprikosnovenih i neopozivih uslova — predaja 5.000 topova, 25.000 mitraljeza, 1.700 aviona i ratne flote.

    Nemačka armija je dobila petnaest dana da se povuče sa teritorije Alzasa i Lorene i trideset dana da napusti levu obalu Rajne. Bilo je predviđeno da potpisano primirje važi samo 36 dana, ali je ono bilo redovno obnavljano sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919.

    Dan primirja se u Republici Srbiji proslavlja od 2012. godine, a pre toga se obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji od 2005. godine.

    Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, ugrožena vrsta u Srbiji. Ovaj cvet je u botanici poznat i kao cvet feniks. Osim ovog, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta. Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika. 

    Dan primirja se obeležava i u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Belgiji, Novom Zelandu. Pod imenom Dan sećanja se obeležava u zemljama Komonvelta, a pod imenom Dan veterana u SAD.

    Tagovi:
    Prvi svetki rat, Dan primirja, kapitulacija, Nemačka, Srbija, praznik
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga