05:30 12 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Lideri Balkana

    Tresao se Balkan, rodiće se...

    © Tanjug / FOTO HINA
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Balkanske igre bez granica (298)
    0 025
    Pratite nas

    Region su i u godini za nama mučile iste muke, uz slabašne pokušaje da se privrednom saradnjom u drugi plan stave politički animoziteti opterećeni nedavnom ratnom prošlošću. Oni su i dalje izbijali na površinu. Pogotovo sa Hrvatskom, a povremeno i sa Sarajevom, kao i između Sarajeva i Banjaluke.

    Ista meta, isto odstojanje — ocena je koja može da se pripiše odnosima Srba, Hrvata i Bošnjaka i u godini za nama. Animoziteti opterećeni ratnom prošlošću su i dalje izbijali na površinu. Najveća novina u regionu je to što je Crna Gora postala članica NATO-a, a da je Makedonija, posle burnog raspleta parlamentarnih izbora i dobijanja nove makedonsko-albanske vlasti, jednom nogom zakoračila u taj vojni savez.

    REGION

    Ključni događaji u 2017:

    17. januar — Stejt department potvrdio je da su SAD uvele sankcije predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku. Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u BiH saopštila je da su Dodiku sankcije uvedene zbog nepoštovanja odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine o zabrani organizovanja referenduma o obeležavanju Dana Republike Srpske.

    Predsednik RS Milorad Dodik
    © AFP 2019 / ELVIS BARUKCIC
    Predsednik RS Milorad Dodik

    20. februar — Mediji su počeli da izveštavaju da je hrvatski koncern „Agrokor“, koji zapošljava oko 60.000 ljudi u svojim formama u regionu, od kojih oko 11.000 u Srbiji, u krizi, a država Hrvatska je potom na osnovu posebnog zakona uvela vanrednu upravu u njemu. Procene su da dug koncerna iznosi oko šest milijardi evra. 

    23. februar — Na predlog bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića, pravni tim je Međunarodnom sudu pravde u Hagu predao zahtev za reviziju tužbe BiH protiv Srbije za genocid, koju je sud u ranijem postupku odbacio.

    28. februar — Lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije Zoran Zaev predao je predsedniku Makedonije Đorđu Ivanovu potpise 67 poslanika, zajedno sa albanskim strankama DUI, Besa i Alijansa za Albance, koji će činiti skupštinsku većinu. Ivanov nije želeo da dâ mandat dok ne dobije garancije da neće biti federalizacije Makedonije.

    9. mart — Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio je zahtev za reviziju tužbe BiH protiv Srbije za genocid, osporivši predlagača, pošto iza zahteva nije stalo Predsedništvo BiH, odnosno sva tri njegova člana, kako to nalaže Ustav.

    Bakir Izetbegović
    © AFP 2019 / JOHN MACDOUGALL
    Bakir Izetbegović

    27. april — Masa pristalica VMRO-DPMNE upala u Sobranje Makedonije nakon što je glasovima socijaldemokrata i albanskih partija za predsednika Sobranja izabran Taljat Džaferi, bivši komandant ONA — albanskih pobunjenika tokom sukobima u Makedoniji 2001. godine. Policija je reagovala, a u sukobima bilo povređenih.

    Upad demonstranata u zgradu Sobranja u Skoplju
    © REUTERS / OGNEN TEOFILOVSKI
    Upad demonstranata u zgradu Sobranja u Skoplju

    28. april — Skupština Crne Gore usvojila je zakona o članstvu te zemlje u NATO-u.

    28. april — Ilir Meta izabran za novog predsednika Albanije.

    17. maj — Makedonski predsednik Đorđe Ivanov uručio je mandat za formiranje nove vlade lideru Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) i parlamentarne većine Zoranu Zaevu, koji mu je prethodno dao garancije da će nova vlada štititi unitarnost Makedonije.

    21. maj — Održani lokalni izbori u Hrvatskoj. Predsednik Srpskog narodnog veća i potpredsednik SDSS Milorad Pupovac izjavio da su rezultati veoma dobri po srpsku zajednicu koja je potvrdili većinu mesta koja je i dosad držala, ali i postigla nove uspehe. To je, kako je ocenio, odraz vitalnosti srpske zajednice u okolnostima veoma komplikovanih političkih odnosa i političke krize u Hrvatskoj.

    31. maj — Lider SDSM-a postao premijer Makedonije pošto je Sobranje izglasalo koalicionu vladu u kojoj su i dve albanske partije, DUI i Alijansa za Albance.

    5. jun — Crna Gora zvanično postala 29. članica NATO-a.

    12. jul — Održan Samit o Zapadnom Balkanu u Trstu u Italiji na kome je, po oceni Evropske komisije, potvrđena perspektiva integracija Zapadnog Balkana u EU.

    4. avgust — Na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predstavnicima Srba iz regiona doneta odluka da se donese zajednička Deklaracija Srbije i RS o delovanju za opstanak srpske nacije i srpskog naroda.

    6. oktobar — Lider opozicionog Demokratskog fronta u Crnoj Gori Andrija Mandić negirao je na suđenju u Podgorici umešanost u navodni pokušaj terorizma na dan parlamentarnih izbora 16. oktobra prošle godine i ocenio da je to bio „projekat“ vladajuće Demokratske partije socijalista s ciljem da se spreči pobeda opozicije na parlamentarnim izborima. Grupi uhapšenih srpskih državljana kojima se na teret stavlja pokušaj državnog udara u noći uoči parlamentarnih izbora, godinu dana kasnije suđenje još nije završeno.

    15. oktobar — Održan prvi krug lokalnih izbora u Makedoniji. Posle drugog kruga održanog 29. oktobra ubedljivu pobedu u Skoplju i najvećem broju opština odneli su predstavnici koalicije predvođene SDSM-om premijera Zorana Zaeva.

    22. novembar — Haški tribunal je izrekao prvostepenu presudu generalu i ratnom komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću i osudio ga na doživotnu kaznu zatvora. Mladić je osuđen po 10 od 11 tačaka optužnice, između ostalog za genocid u Srebrenici.

    29. novembar — Haški tribunal je potvrdio prvostepenu presudu hrvatskom generalu Slobodanu Praljku i još šestorici njegovih saboraca zbog zločina nad Bošnjacima, presudivši da je to bio udruženi zločinački poduhvat, u kojem je učestvovao deo hrvatskog političkog vrha, sa Franjom Tuđmanom na čelu. Tokom izricanja presude Praljak je popio otrov i izvršio samoubistvo u sudnici.

    Mostarci gledaju na TV-u kako Slobodan Praljak ispija otrov u Haškom tribunalu.
    © AP Photo / Amel Emric
    Mostarci gledaju na TV-u kako Slobodan Praljak ispija otrov u Haškom tribunalu.

    21. decembar — U Hagu je održana ceremonija zatvaranja Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju, koji će 31. decembra, posle 24 godine, zvanično prestati da postoji. Glavni tužilac Serž Bramerc je rekao da je sud presuđivao krivici pojedinaca, a ne naroda, i da te presude mogu da uklone teret kolektivne krivice i pomognu zajednicama da promovišu pomirenje.

     

     

    Tema:
    Balkanske igre bez granica (298)
    Tagovi:
    pregled, godina 2017, region, Bakir Izetbegović, Zoran Zaev, Milorad Dodik, Zapadni Balkan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga