08:49 11 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Slavista, profesor Instituta za slavistiku Univerziteta u Hamburgu dr Robert Hodel

    Profesor iz Hamburga: Zašto nismo podelili srpsko-hrvatski jezik

    © Tanjug / Dragan Kujundžić
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    0 262

    Švajcarski slavista, profesor Instituta za slavistiku Univerziteta u Hamburgu dr Robert Hodel, zabrinut je za opstanak nacionalnih jezika s obzirom na malo interesovanje za učenje stranih jezika, osim za engleski i možda kineski. On smatra da je neophodna politička volja da bi se oni sačuvali.

    Hodel, koji učestvuje na Međunarodnom kongresu slavista u Beogradu, u razgovoru za Tanjug navodi da opadanje interesovanja za učenje stranih jezika nije uslovljeno ni ekonomskim ni političkim faktorima, što je ilustrovao činjenicom da ni nemački jezik više nije toliko zastupljen u svetu.

    U Hamburgu, kaže, imaju poteškoća da pronađu studente čak i za francuski jezik, dok u slavistici to još uvek nije toliko izraženo zbog velikog broja studenata iz dijaspore slovenskih zemalja.

    Hodel smatra da su nacionalni jezici ugroženi u smislu da neće više ispunjavati sve svoje funkcije, kao recimo na međunarodnom nivou, ali i u oblasti nauke.

    „To nije slučaj samo sa slovenskim jezicima, već sa svim onim koji ne igraju neku veću ulogu kakvu imaju španski, engleski, kineski. Ta tendencija se može videti u nauci, gde ima sve manje publikacija na nacionalnim jezicima, pa je sledeći korak da neće biti ni književnosti na tim jezicima zato što nedostaje taj naučni sloj“, primetio je Hodel, koji se u svojoj doktorskoj disertaciji bavio prozom Dragoslava Mihailovića, a pre nekoliko godina je kompletno preveo poeziju Momčila Nastasijevića na nemački jezik.

    On se slaže da je neophodno poznavati engleski jezik, ali poručuje da mora da se brine i o drugim jezicima, a jedan od modela bi bio i da svaka zemlja podržava jezike u svom komšiluku.

    Država, napominje, može da pomogne u čuvanju i negovanju svog jezika, kao što to čini Francuska kroz digitalizaciju knjiga i digitalnu biblioteku, ali upozorava da je vrlo jak proces koji vodi ugroženosti nacionalnih jezika.

    „Da ne govorimo o državama kao što je, recimo, Slovenija, gde će uskoro verovatno doći do toga da će slovenački jezik igrati ulogu samo u određenim oblastima“, skreće pažnju priznati slavista.

    Knjiga Luča mikrokozma
    © Sputnik / Olivera Ikodinović

    Na fakultetima u Hamburgu i uopšte u Nemačkoj, prema njegovim rečima, smanjuje se zastupljenost južnoslovenskih jezika, ali i češkog, jer je sve manje zainteresovanih studenata.

    Izučavaju se ruski, poljski, češki i štokavski, a Hodel pojašnjava da nisu podelili nekadašnji srpsko-hrvatski jezik.

    „Mi nismo podelili štokavski jezik, koji je prema mom mišljenju jedan jezik. Prvo iz praktičnih razloga, jer bismo smanjili broj studenata. S druge strane, ako ste vi sposobni da čitate delo hrvatskog autora u originalu, ne vidim zašto istovremeno ne biste mogli da se bavite i srpskom i hrvatskom književnošću“, objasnio je profesor Univerziteta u Hamburgu i inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.

    Jedan od najboljih poznavalaca srpske književnosti među stranim slavistima mnogo radi na propagiranju slovenskih kultura i to — prevođenjem.

    „Iako se nauka menja i sve više se uključuju film i digitalnu sfera, zadatak jeste da se šire slovenske kulture i prevođenje je najbolji način za to. Trebalo bi to i da države pomognu finansijski i to ne važi samo za slovenski svet, jer su svi jezici u istoj situaciji“, naglasio je Hodel.

     

    Tagovi:
    slavisti, jezik, Kongres
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga