04:47 17 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Artikle na policama prodavci ponekad namerno premeste kako bi delovalo da je roba traženija.

    „Plazma“ od sedam evra! Šta je sve poskupelo na Kosovu?

    © Sputnik / Pavel Palamarchuk
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    0 020

    Zbog odluke vlade u Prištini da uvede carine od 100 odsto na uvoz robe iz centralne Srbije i BiH već danas su poskupeli mnogi proizvodi i osnovne životne namirnice, među kojima i hleb, čija je cena viša za 30 odsto i iznosi između 40 i 50 centi.

    Pored hleba, poskupeli su i brašno, ulje, kvasac, so, šećer, javlja RTS, a prenosi Tanjug.

    Mera Prištine direktno pogađa 2.662 preduzeća iz Srbije, koliko ih na Kosovu i Metohiji godišnje prodaju robu ukupne vrednosti od 500 miliona evra, navodi „Blic“. Više od 2.500 preduzeća iz Srbije barem jednom nedeljno iz svojih proizvodnih pogona robu vozi do prodavnica širom južne srpske pokrajine, a novo oporezivanje prištinskih vlasti od 100 odsto dupliraće cenu njihovih proizvoda.

    U praksi to će, kako se ukazuje, dovesti do sledećeg scenarija. Kutija keksa, na primer, koju su srpski proizvođači na KiM ranije prodavali po 200 dinara, sa prvim prošlonedeljnim rastom oporezivanja od 10 odsto, koje je uvela Priština, poskupeo je na 220 dinara, a sa najnovijim nametom od 100 odsto cena je duplirana i koštaće 400 dinara.

    Na Tviteru se pojavila i fotografija plazma keksa koji košta sedam evra!

    ​U istoj situaciji, za samo deset dana, pakovanje praška za veš je poskupelo sa 1.200 dinara na 2.400, a cena bojlera koji je jedan od najprodavanijih srpskih proizvoda na tržištu Kosova je skočila sa 15.000 dinara na čak 30.000 dinara.

    To sve bi u kratkom roku moglo da navede kupce da potraže jeftinije proizvode i da ne kupuju robu iz Srbije, a dugoročno bi moglo da znači i potpuno istiskivanje srpskih proizvođača sa tržišta pokrajine, konstatuje „Blic“.

    S druge strane, Srbija ne može da uzvrati na isti način, jer zbog zanemarljivog izvoza sa Kosova u Srbiju od svega dvadesetak miliona evra godišnje, kontramera ne bi imala posebnog smisla.

    Privrednici iz Srbije u južnoj pokrajini najviše prodaju benzin, ulja za automobile, vodu i šećer, a Srbija, osim prehrambenim proizvodima i naftnim derivatima, Kosmet snabdeva strujom, hemijskim materijalom, crepom i ciglama. 

    Iz južne pokrajine u Srbiju godišnje istovremeno dolazi robe za oko 23 miliona evra. Tamošnji privrednici ovde najviše prodaju maline, borovnice, pečurke, vino, gumu, ostatke bakra i goveđu kožu.

    Jedan od značajnih izvoznika na Kosovo je i kompanija „Metalac“ iz Gornjeg Milanovca. 

    Na pitanje šta ovako drastično povećanje poreza znači za firmu koja godišnje na Kosovu proda robu vrednu oko milion evra, vlasnik kompanije Dragoljub Vukadinović odgovara da svako povećanje poreza znači opterećenje za kupca i smanjenje prodaje za proizvođača. 

    „Na tržištu južne pokrajine prodamo posuđa za oko 500.000 evra, a isto toliko prihodujemo od prodaje sudopera i bojlera. Svako povećanje poreza znači opterećenje za kupca i smanjenje prodaje za proizvođača, pogotovo kada se radi o ovako velikom skoku poreza na uvoz, a razlog je jasan. ’Metalac‘ kao proizvođač ne može da smanji cene, a pitanje je da li to mogu distributeri naše robe na Kosovu“, izjavio je Vukadinović za „Blic“.

    Tagovi:
    cene, hrana, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga