15:15 26 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Glavni cilj izložbe je, prema rečima Sergeja Gluščenka, projekt menadžera „Memorijala“ za Srbiju, očuvanje sećanja, naglasivši da iskrivljavanje istorije sobom nosi veliku opasnost.

    Niška lekcija o herojstvu: Preko bodljikave žice do slobode — dan pred streljanje

    © Foto : udruženje Memorijal
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    0 230

    Izložbom „Lica logora“, otvorenoj na dan kada je u niškom koncentracionom logoru „Crveni krst“ pre 77 godina izbila pobuna logoraša, poslata je, kako organizatori izložbe kažu, snažna antiratna poruka. Ova izložba deo je velikog međunarodnog projekta i organizovana je u saradnji sa ruskim partnerima.

    „Lica logora“ naziv je izložbe fotografija kojom je obeležena 77. godišnjica proboja zatvorenika iz koncentracionog logora „Crveni krst“ u Nišu.

    Izložbu je organizovao niški Memorijalni kompleks „12. februar“ u saradnji sa Međunarodnim centrom za očuvanje i istraživanje kulturno-istorijskog nasleđa u Istočnoj Evropi „Memorijal“.

    Izložba „Lica logora“ deo je međunarodnog projekta moskovskog Muzeja pobede i Fondacije „Pečorski“ pod nazivom „Junaci revolucija u logorima“.

    Otvaranju izložbe prethodilo je polaganje venaca na spomen-obeležje logorašima uz vojne počasti.
    © Foto : udruženje Memorijal
    Otvaranju izložbe prethodilo je polaganje venaca na spomen-obeležje logorašima uz vojne počasti.

    Ovaj projekat ima za cilj da ispriča priču o zatvorenicima nesalomivog duha, koji su se nalazili u neljudskim uslovima zatočeništva, ali su opet ostajali verni i dosledni i svojim idejama i otadžbini, saopštavaju iz Fonda „Pečorski“. Veliki broj vođa tih revolucija bili su oficiri i vojnici Crvene armije, koji nisu hteli da se pomire sa ulogom povređenih i zatvorenih.

    Izložba obuhvata fotografije logora „Crveni krst“, kao i fotografije drugih logora i organizovana je sa namerom da prikaže sve ono što je logore i Drugi svetski rat činilo nehumanim, kaže kustos narodnog muzeja u Nišu Nebojša Ozimić.

    Saradnja sa „Memorijalom“ otpočela je najpre projektom beleženja sovjetskih žrtava iz Drugog svetskog rata na području Niša, a nastavljena je 14. oktobra prošle godine prikazivanjem filma „Sobibor“.

    „Mi smo tada poslali snažnu antiratnu poruku i poruku koja je trebalo da skrene pažnju da ćemo nastaviti sa očuvanjem svega onoga što baštinimo iz Drugog svetskog rata. Ruski i srpski narod su platili veliku žrtvu u tom ratu da bi zaboravili nedužne žrtve koje su pale u tom periodu“, kaže Ozimić.

    Glavni cilj događaja je, prema rečima Sergeja Gluščenka, projekt menadžera „Memorijala“ za Srbiju, očuvanje sećanja, naglasivši da iskrivljavanje istorije sa sobom nosi veliku opasnost.

    Izložba „Lica logora“ u Nišu
    © Foto : udruženje Memorijal
    Izložba „Lica logora“ u Nišu

    „Beg logoraša iz ’Crvenog krsta‘ je prava priča i jasan primer nepopustljive volje ljudi koji su pod pretnjom smrću želeli da budu slobodni“, rekao je Gluščenko.

    „Crveni krst“ su osnovali nacisti septembra 1941, zatočivši u njemu rodoljube, bez obzira na političku pripadnost, Jevreje i Rome. Od oko 30.000 zatočenih, oko 10.000 je streljano na brdu Bubanj, nedaleko od Niša, veliki broj njih je završio u logorima smrti u Austriji, Nemačkoj i Poljskoj.

    Znajući da će idućeg dana Nemci izvršiti masovno streljanje na Bubnju, zatočenici logora su se dogovorili da pokušaju bekstvo, opisuje događaje od pre 77 godina Ozimić.

    „Tako da su 12. februara 1942. u večernjoj šetnji prema prvobitnom planu krenuli ka kapiji logora. Međutim, Nemci su već znali za ovaj plan. Kada su videli da se Nemci organizuju i da su blokirali kapiju, logoraši su krenuli preko žica. Od 147 zatočenika logora koji su pokušali bekstvo, 105 je uspešno pobeglo, a 42 je ubijeno ili na žicama ili ispred logorske zgrade“, kaže on.

    O ovom događaju reditelj Miomir Stamenković snimio je 1987. film pod nazivom „Lager Niš“.

    Među onima koji nisu želeli da se pomire sa sudbinom sužnja u nacističkim logorima bio je i Aleksandar Pečorski, čije ime nosi fondacija, oficir Crvene armije i organizator najuspešnijeg ustanka i bekstva Jevreja i drugih logoraša iz nacističkog logora smrti „Sobibor“. Ustanak u Sobiboru dogodio se 14. oktobra 1943. godine.

     

    Slično:

    Zašto nikom ne smeta rušenje spomenika sovjetskim vojnicima
    Niš: Stotinu balona u čast sećanja na žrtve nacizma
    „Sobibor“ i „Izgrednici“ među kandidatima za Oskara za najbolji strani film
    Ruski „Sobibor“ kandidat za „Oskara“
    Premijerna projekcija najnovijeg ruskog igranog filma „Sobibor“ - u Domu sindikata (video)
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga