11:08 18 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Pčele

    Pomor pčela u Srbiji: 30 miliona uginulo u samo jednom ataru — crni bilans nije konačan

    CC0 / pixabay
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    5398
    Pratite nas

    U delu atara Kikinde registrovan je masovan pomor pčela. Utvrđeno je da su stradale pčele u više od 1.000 košnica, a pčelari sumnjaju da je uzrok pomora nepropisno korišćenje pesticida i insekticida.

    Predsednik Udruženja pčelara Kikinde Saša Čolak za Sputnjik ističe da se radi o katastrofalnom pomoru pčela i da taj crni bilans nije konačan.

    „Fitosanitarni inspektor je uzeo uzorke sa njiva, policija je uzela uzorke mrtvih pčela, čekamo rezultate. Mi sumnjamo da je uzrok toga tretiranje žita, pšenice i suncokreta insekticidima“, kaže Čolak.

    On naglašava da se pomor pčela u tim krajevima događa već čitavu deceniju, ali da je od 2015. godine sve dostiglo neviđene razmere.

    „Pre četiri godine postradalo je 3.502 košnica. To je u protivvrednosti isto kao da nam je u tom trenutku u Kikindi uginulo 700 krava. Za to nikada nismo dobili nikakvu odštetu.“

    ​Čolak ocenjuje da će posle novog trovanja u Kikindi drastično opasti zainteresovanost za pčelarstvo.

    „U Srbiji je 90 odsto prirodnih oprašivača u prirodi već nestalo. Ono što je ostalo i što oprašuje našu prirodu zapravo su naše pčele, ali niko izgleda ne shvata ozbiljno koliko je pčelarstvo važno“, napominje Čolak i dodaje da se upotreba pesticida i insekticida uopšte ne kontroliše i da se ne zna ko, kad i čime tretira njive.

    Naš sagovornik objašnjava da se pčela kroz svoju evoluciju do sada nije sretala sa otrovima. Ne prepoznaje otrove, već jedino prepoznaje cvet, polen i nektar. Otporne su samo na određene vrste insekticida koji su napravljeni da ne škode pčelama.

    „Ako iko čuje vapaj kikindskih pčelara molimo vas da se ovo zaustavi i da se pomogne pčelarima koji su izgubili sve što su imali, jer u Kikindi neće imati ko da oprašuje voće, suncokret… Bez pomoći države naše pčelarstvo je osuđeno na propast.“

    Do pomora pčela prethodnog meseca došlo je i u Pomoravlju.

    „Oko 20 odsto pčelinjih društava bila su pogođena nemarom voćara koji su prskali sa pesticidima onda kada nije trebalo. Po zakonu je zabranjeno prskanje voća u cvetu, a zakon je predvideo i kazne za nesavesne voćare. Pokušali smo da uspostavimo saradnju sa voćarima, ali se to očigledno vrlo teško realizuje. Ne poštuju propisano, iako i sami znaju koliko znači oprašivanje voća“, kaže za Sputnjik potpredsednik Udruženja pčelara Čačka Dušan Kukić.

    Kazne za fizička lica za nepropisno upotrebljavanje pesticida i insekticida iznose od 35.000 do 50.000 dinara, uz obavezu naknade načinjene štete u pčelinjacima, za preduzetnike je propisana kazna od 300.000 do 500.000 dinara, a za pravna lica od pola miliona do milion dinara.

    „Problem je što sami pčelari ne smeju da prijave trovanje, jer se plaše osvete. Tačnije, da će im voćari dodatno pootrovati pčele“, kaže Kukić.

    Notr Dam
    © AFP 2019 / FRANCOIS GUILLOT

    On precizira da je na nekoliko mesta, po prijavi pčelara, izlazila fitosanitarna i veterinarska inspekcija i utvrdile su pomor pčela. Međutim, postupak može da se povede samo protiv N. N. lica, a da bi se izvršila analiza otrova, pčelar mora da snosi troškove, a analiza je vrlo skupa i košta oko 500 evra.

    Inače, pored pomenutih zakonskih ograničenja, našim zakonom je propisano da je voćar u obavezi i da najavi prskanje kako bi pčelari zaštitili košnice.

    Takođe, zakoni ograničavaju i kupovinu preparata koji se koriste u poljoprivredi, ali se, nažalost, slabo sprovode u praksi, pa je zbog crnog tržišta u poljoprivrednim apotekama ili prodavnicama stočne hrane moguće kupiti i antibiotike, peniciline, streptomicine…

    Uvoz preparata za prskanje, koji su otrovni za pčele, zabranjen je u zamljama EU i nijedno sredstvo se ne možete kupiti bez odobrenja poljoprivredne inspekcije.

    Tagovi:
    pesticidi, pčele, trovanje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga