13:10 21 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Norveški vojnici na vojnim vežbama  NATO-a Spoj trozupca 2018

    Norveška NATO-u poručila — „ne!“

    CC BY 2.0 / NATO
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    11792
    Pratite nas

    Uprkos povećanju rashoda za odbranu radi približavanja cilju potrošnje u NATO-u, Norveška je zasad odlučila da se ne priključi mreži protivraketne odbrane Alijanse.

    Norveška vlada donela je odluku protiv ulaska u NATO raketni štit. Debata o mogućem učešću Norveške dugo je budila strah od napetosti između Norveške i Rusije.

    „Širokom procenom bezbednosne politike, Vlada je odlučila da Norveška ne razmatra nabavku senzora višeg nivoa za presretanje raketa koje mogu postati deo balističke raketne odbrane NATO-a“, navodi se u državnom budžetu.

    „Mislim da to sprečava dalje tenzije“, izjavila je ekspertkinja sa norveškog Instituta za spoljne poslove (NUPI) Džuli Vilhelmsen, a prenosi norveška TV2.

    Tajni norveški odbrambeni dokument iz 2017. godine navodi „pretnju od Rusije“ kao razlog zbog kog bi Norveška trebalo da se pridruži „raketnom štitu“. U dokumentu su takođe navedeni znatni nedostaci u vazdušnoj odbrani Norveške, što navodno otežava toj zemlji da se sama odbrani.

    Istovremeno, novi budžet Norveške povećao je rashode za odbranu na 1,8 procenata BDP-a, čime je dodatno smanjio udaljenost do cilja potrošnje zemalja NATO-a od dva procenta.

    Procena NATO-a za 2019. godinu, objavljena u junu, postavila je norvešku potrošnju za odbranu na 13. mesto u savezu, što je pad u odnosu na deseto mesto koje je ta zemlja zauzela 2017. godine.

    „Većina drugih zemalja raste više od Norveške. Zbog toga smo pali na spisku doprinosa“, rekao je generalni sekretar NATO-a i bivši premijer Jens Stoltenberg dnevnom listu „Verdens gang“.

    „Održavanje starih mogućnosti može biti skuplje od novih. Tehnologija je oružane snage učinila skupljima, tako da nema sumnje da ulažemo resurse u oružane snage“, rekao je ministar odbrane Frank Bake Jensen.

    Tokom protekle decenije planovi NATO-a za američki raketni štit u Evropi bili su jedno od najvažnijih pitanja između Rusije i NATO-a. Dok su zvaničnici NATO-a uporno tvrdili da odbrambena mreža nije usmerena prema Rusiji, već na balističke rakete ispaljene izvan Evrope, Moskva se ne slaže s tim, tvrdeći da će „štit“ srušiti ravnotežu između nuklearnih sila i pokrenuti novu trku u naoružanju.

    Norveška se u početku protivila ideji da NATO postane deo američkih planova za protivraketnu odbranu, ali se predomislila i prilično podržava ovu ideju od 2010. godine. Ironično, sam Stoltenberg se, u vreme kada je bio lider narodne Laburističke stranke, protivio mreži protivraketne odbrane.

    Tagovi:
    Rusija, Jens Stoltenberg, Norveška, antiraketni štit, NATO
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga