05:05 24 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    21155
    Pratite nas

    Ukoliko Srbi napuste mit i mitski okvir kosovske tradicije, promeniće se i identitet srpskog naroda.

    To je poručio profesor Filološkog fakulteta Milo Lompar na šestom okruglom stolu iz ciklusa pod nazivom „Reintegracija ili razgraničenje — razgovori o budućnosti Kosova i Metohije“ održanom u Svečanoj sali Mašinskog fakulteta u Beogradu u organizaciji istoričara Miloša Kovića, geopolitičara Milomira Stepića i filozofa Časlava Koprivice. Ovaj put naglasak je bio na kulturno-identitetskim aspektima kosovskometohijske krize, a pored Lompara govorili su i reditelj Emir Kusturica i Mitra Reljić, profesorka Filozofskog fakulteta Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

    Kosovo je mit srpske kulture

    Prema Lomparevim rečima, kosovske teme mogu se posmatrati na različite načine. Politički vid podrazumeva odluke političara i one su najčešće vođene zahtevima koji određuju njihovu interesnu i vrednosnu zonu.

    © Sputnik / Dejan Simić
    Milo Lompar

    Istorijski vid otkriva da primarni politički impulsi dobijaju drugo značenje i okvir unutar kojeg menjaju karakter, dok je treći vid posmatranja kosovskog pitanja mitski. Kosovsko pitanje postalo je mitska tema srpske kulture, oblikujući jednu od težišnih tačaka srpskog kolektivnog samorazumevanja.

    „Kosovska tema u tom kolopletu dejstava najšireg značenja obeležila je integralistička svest u kulturološkom smislu, kojoj možemo zahvaliti na činjenici da gotovo na svim tačkama na kojima je dopirala srpska kolektivna svest imamo upravo ubeleženo, kao ožiljak i kao kamen, kosovski motiv“, kaže Lompar.

    Na taj način formirana je struktura mišljenja koja je obezbedila postepeno obnavljanje državne i političke svesti. Prema Lomparevom mišljenju, ukoliko se napusti mitski okvir kosovske tradicije, promeniće se i identitet srpskog naroda.

    Srpski narod se ne suočava sa titoizmom

    Emir Kusturica je pročitao fragmente iz svoje nove knjige, koja bi uskoro trebalo da se nađe pred čitaocima, a čiji je radni naslov „Naša stvar“. Odlomci koje je pročitao, kako ističe, posredno se odnose na Kosovo i Metohiju, a neposredno na impresije sa dodele Nobelove nagrade austrijskom piscu Peteru Handkeu.

    © Sputnik / Dejan Simić
    Emir Kusturica
    „Kada bi neko pitao zašto Peter nije poverovao onima koji misle i veruju da Sunce izlazi na Zapadu, i tako postao Nobelov laureat pre dvadeset godina, bilo bi isto kao i tražiti rekonstrukciju nečijeg karaktera, promenu njegove prirode, ali i drukčije viđenje onoga što smo u društvu spektakla pogrešno naučili naviknuti na otpad koji pred našim očima imitira veliku civilizaciju. Peter Handke je superiorni predstavnik zapadne civilizacije. Tamo ima više nepotkupljivih nego na Istoku, dok Handkea još jedino može da potkupi ona spomenuta reč koju je ubacio u tekst, umesto one druge. Samo piščevo sećanje otkriva tajnu koliko je on reči u sedamdeset i više knjiga morao da promeni kako bi uspeo da primiri svoje protivrečne misli i plahovitu ćud“, objašnjava Kusturica.

    Prema Kusturičinom mišljenju, srpski narod ne može da izađe iz stega dok se ne suoči sa titoizmom. Ako hoćete da uđete u sukob sa vlašću, najgore što možete da uradite je da im dirate u Tita, napominje on. Celokupna istorijska tradicija srpskog naroda anestezirana je praksom titoizma i sve što srpski narod danas trpi je posledica neraščišćenih računa sa titoizmom.

    Reintegracija znači očuvanje identitetske vertikale, dok razgraničenje znači nepovratan zaborav — izbor straha, ropstva i zaboravljanja sebe, smatra profesorka Reljić.

    Tagovi:
    Milo Lompar, Kusturica, okrugli sto, tribina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga