02:37 09 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    1225
    Pratite nas

    Najviše pažnje treba pokloniti projekcijama o posledicama otapanja večno zaleđenog tla, na Arktiku. I dok se zaleđena voda topi i preti da podigne nivo mora, zaleđena zemlja u ovoj regiji predstavlja svojevrsni „poklopac“ ispod koga se nalazi pohranjena ogromna količina ugljen-dioksida, kaže Slobodan Bubnjević, urednik portala „Nauka kroz priče“.

    „Ugljen-dioksid je ključni činilac u prirodnom procesu zagrevanja atmosfere i stvara „efekat staklene bašte“, objasnio je on.

    Čovek je spaljivanjem fosilnih goriva doprineo povećanju ovog gasa u atmosferi i zbog toga se u poslednjih 150 godina planeta zagrejala za više od jednog stepena.

    „U okeanima je rastvorena ogromna količina ugljen-dioksida, koja bi se u slučaju još većeg rasta temperature mogla osloboditi, i onda još pojačati zagrevanje. Ne treba širiti strah od katastrofe, ali to bi mogao biti put u jedan nepredvidljiv i apokaliptičan scenario. Zato rast srednje globalne temperature mora da se zaustavi na dva stepena, a verovatno i na 1,5, ali na dovoljno visokoj temperaturi vreba totalna, nepopravljiva katastrofa“, kaže Bubnjević.

    Klimatolozi se slažu da je naučna osnova za razumevanje globalnog zagrevanja dobro poznata još od 1971. godine, ali da bi se to objasnilo donosiocima odluka, političarima i industriji, potrošeno je skoro 50 godina i rezultati su prilično jalovi, naglasio je on.

    Za njega nema dileme da je prošla godina bitna za problem klimatskih promena jer, kako kaže, na izvestan način označava prekretnicu u načinu na koji se ovaj globalni problem doživljava.

    Prelom se neće desiti u nauci, ni u međunarodnoj diplomatskoj areni, već doslovno na ulici, rekao je Bubnjević i dodao da tradicionalni decembarski samit zemalja-potpisnica UN konvencije o klimatskim promenama koji je održan u Madridu, nije doneo ništa novo u pogledu obaveza velikih i malih država.

    Prema njegovim rečima, „klimatski štrajkovi“ učenika koji su se širili svetom promenili su javnu percepciju na neočekivan način i dodao da se prošle godine počelo nazirati kako iza klimatske diplomatije na horizont izlazi klimatska revolucija.

    „Nije to jednostavan proces, kako se možda čini — pokret koji oličava devojčica Greta Turnberg, ne uspeva da mobiliše sve slojeve društva... Kritikovan je i debatovan, ali on nesumnjivo najavljuje promenu „političke klime“ i budućnost u kojoj se zaustavljanje klimatskih promena neće rešavati novim političkim sporazumima, nego uličnom borbom, što će uticati na politiku, a i na život ljudi, daleko više“, ističe Bubnjević.

    Tagovi:
    Arktik, Greta Tunberg, globalno zagrevanje, klimatske promene
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga