21:37 29 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    0 178
    Pratite nas

    Evropski sud odbio je pritužbu beogradskih advokata, jer nema direktnog kršenja ljudskih prava i zato što se Ustavni sud nije izjasnio o zakonu.

    Evropski sud za ljudska prava nije odlučivao o suspendovanju Zakona o slobodi veroispovesti, jer o tome treba najpre da veća Ustavni sud Crne Gore. Drugi razlog je što se tim zakonom direktno ne krše nečija ljudska prava, odnosno nema povrede prava na život, mučenja i slično.

    To proizlazi iz izjava zastupnice države pred Sudom Valentine Pavličić i advokatske kancelarije Radić iz Beograda, čiji je zahtev da se Crnoj Gori privremeno zabrani primena Zakona o verskim slobodama odbijen u Strazburu.

    Vlada, a zatim i poslanica DPS-a Marta Šćepanović, juče su tvrdili da je Evropski sud odbacio tu inicijativu, potvrdivši time da iza osporavanja ovog zakona stoji politika, a ne pravo, pišu „Vijesti".

    „Najnovija odluka Suda u Strazburu predstavlja još jedan dokaz da su primedbe koje se iznose na račun Zakona o slobodi veroispovesti isključivo političke i ideološke prirode i da nemaju utemeljenja ni u domaćem ni u međunarodnom pravu“, objavila je Vlada juče.

    Valentina Paviličić juče je potvrdila da su 31. januara dobili obaveštenje da je odbačen zahtev za suspenziju, ceneći da nema dokaza da su podnosioci ovog zahteva pod neposrednom pretnjom od nastupanja ozbiljne i nesagledive štete po njih kao stranke.

    „Shodno pravilima Suda, objašnjeno je kada se privremena mera može izdati. To je samo u onim slučajevima kada stranke učine verovatnim da će nastupiti nesagledive posledice ili nesaglediva šteta za njih kao stranke“, pojasnila je ona i podsetila da pre obraćanja Evropskom sudu „stranke moraju prethodno da zadovolje ostvarivanje svojih prava pred nacionalnim državnim organima“.

    Iz Advokatske kancelarije Radić navodi se da je Strazbur naveo da „taj predlog ne spada u Pravilo 39, objašnjavajući da se taj član u ogromnom broju slučajeva primenjivao na slučajeve proterivanja i ekstradicije, kada bi tužilac bio u stvarnom riziku povrede prava na život, podvrgnut mučenju ili nehumanom tretmanu ukoliko bi bio poslat u odredišnu državu“.

    Oni podsećaju da se predstavka Evropskom sudu može podneti nakon odluke Ustavnog suda.

    Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije juče je odgovorio na raniji poziv premijera Duška Markovića za dijalog o pripremi temeljnog ugovora o uređenju međusobnih odnosa i spornih članova zakona. U pismu objavljenom na sajtu Mitropolije, Amfilohije izražava spremnost na razgovor o „Zakonu kao uzroku problema i načinima za njihovo rešavanje, odnosno o uklanjanju spornog Zakona, odnosno njegovih protivustavnih diskriminatornih odredbi iz pravnog poretka Crne Gore“.

    On predlaže premijeru da u ovom slučaju odmah odredi termine, navodeći da se posle toga tek može razgovarati o pripremi temeljnog ugovora Vlade i SPC.

    „Vi očigledno ne želite da vidite da postojeći Zakon, a ne nepostojeći ugovor, predstavlja uzrok aktuelnih društvenih problema, a o posledicama da ne govorimo“, navodi između ostalog mitropolit.

    Iz Vlade se juče nisu oglašavali tim povodom, niti su odgovorili na pitanje „Vijesti“ da li su spremni na razgovor, najpre o spornim odredbama zakona, a zatim i o ugovoru.

    Pokušaji odbornika opozicije u Pljevljima i vladajuće koalicije u Budvi da skupštine opština donesu deklaracije kojima bi se tražila suspenzija zakona propale su zato što nije bilo kvoruma za održavanje sednica.

    Dvojica odbornika DPS-a Predrag Cvijović i Srđan Pivljanin, koji su se pojavili na sednici SO Pljevlja prošle sedmice, i juče su bili u sali, uprkos partijskom stavu da su litije političke i antidržavne i da onima koji to ne razumeju nije mesto u toj partiji.

    Tagovi:
    sud za ljudska prava u Strazburu, Strazbur, Vlada Crne Gore
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga