18:46 19 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    0 617
    Pratite nas

    Italijanski novinar Tomazo Debenedeti, od koga je potekla izmišljena vest da je preminuo Ratko Mladić, izjavio je da otvara lažne naloge na društvenim mrežama kako bi ih raskrinkao kao loš izvor za medije.

    Lažna vest da je Ratko Mladić preminuo u pritvoru Haškog tribunala potekla je sa lažnog naloga ministarke inostranih poslova BiH Bisere Turković, a iza nje stoji italijanski novinar Tomazo Debenedeti.

    Debenedeti je poznat po brojnim lažnim profilima poznatih ličnosti na društvenim mrežama, preko kojih je širio lažne vesti. Tako je njegova lažna vest o smrti sirijskog predsednika Bašara el Asada, koju je objavio 2012, čak uticala i na globalne cene nafte, objavio je „Gardijan“.

    Debenedeti je prevarantsku karijeru počeo objavljujući lažne intervjue sa poznatim ličnostima u italijanskim medijima. Među onima sa kojima je izmislio razgovore su poznati pisci Džon Grišam, Žoze Saramago, Mario Vargas Ljosa, Artur Miler, Gor Vidal...

    Njegovi lažni intervjui u italijanskim novinama raskrinkani su kada je objavio kako u razgovoru sa njim američki pisci Filip Rot i Džon Grišam kritikuju tadašnjeg predsednika Baraka Obamu. Oba pisca su demantovala da su uopšte razgovarala sa Debenedetijem, a pogotovo ne da su izrekli ono što je on napisao.

    Kako je sâm napisao na svom pravom Tviter nalogu, ali i rekao u razgovoru za „Gardijan“, on širi lažne vesti kako bi pokazao da su društvene mreže veoma nepouzdan izvor za medije.

    ​Omiljene lažne vesti su mu o smrti poznatih ličnosti. Tako je „sahranio“ već ranije i Džoan K. Rouling, Fidela Kastra, papu Benedikta XVI, Milana Kunderu.

    „Tviter dobro radi kad je smrt u pitanju. Društvene mreže su najnepouzdaniji izvor informacija za medije, ali im mediji, u trci da budu što brži, veruju“, izjavio je Debenedeti.

    Kako je rekao, ne vara medije ni lažnim nalozima ni lažnim intervjuima kako bi zaradio, pošto je po jednom članku dobijao najviše 40 evra, već da bi „pokazao koliko su italijanski mediji slabi“.

    „Italijanski mediji nikad ne proveravaju ništa, pogotovo ako im je informacija ideološki bliska. Mislim da je polovina urednika znala da im nudim izmišljene intervjue, ali su ih opet objavili“, izjavio je Debenedeti.

    Pošto je razotkriven u klasičnoj štampi, Debenedeti se okrenuo internetu. Tako je, na primer, poslao imejl „Internešnl herald tribjunu“, u kom se kritikuje rat u Libiji i potpisao ga je sa Umberto Eko.

    Potom je, potpisujući se kao meksički pisac Pako Injasio Taibo, poslao imejl u kom hvali papu časopisu „Avenire“, koji objavljuje italijanska biskupska konferencija. „Avenire“ je lažnu Taibovu izjavu objavila na naslovnoj strani.

    Prva Tviter avantura bila mu je kada je napravio lažni nalog švedskog pisca Heninga Mankela, koji je razotkriven pošto su švedski mediji počeli da ga citiraju, pa je sâm književnik reagovao.

    Ređali su se brojni drugi lažni nalozi poznatih ličnosti, kao što su avganistanski predsednik Hamid Karzai, vatikanski čovek broj dva kardinal Tarsisio Bertone, italijanski premijer Mario Monti, španski ministar Kristobal Montoro, sirijski predsednik Bašar el Asad...

    Na njima je objavljivao lažne reakcije na pojedine događaje koje su prenosili mediji, ali i izmišljene vesti o smrti poznatih ličnosti. Na tim nalozima je objavljivao da su preminuli papa Benedikt, Mik Džeger, Pedro Almodovar, Fidel Kastro, Džoan K. Rouling, Kosta Gavras, Milan Kundera...

    „Na Fejsbuku ste ograničeni na prijatelje, dok na Tviteru to nije slučaj, nego će vas ljudi uvek pratiti, a mediji onda objavljivati vaše informacije“, rekao je Debenedeti.

    Svoju tezu koliko su društvene mreže nepouzdan izvor informacija, Debenedeti potkrepljuje primerom lažnog naloga španskog ministra Montora.

    „Čak i kada je Montoro više puta ponovio da taj profil nije njegov i dalje ga je pratilo 3.000 ljudi“, rekao je Debenedeti za „Gardijan“.

    Vrhunac Debenedetijevog cinizma bio je kada je otvorio Tviter nalog na ime severnokorejskog lidera Kim Džong Una.

    „Onda sam jednog dana promenio ime u Sonja Gandi i na profil stavio detalje te indijske političarke. Tako su pratioci Kim Džong Una odjednom postali pratioci Sonje Gandi. Bilo je previše lako“, izjavio je Debenedeti.

    Tagovi:
    društvene mreže, Tviter, Ratko Mladić, lažne vesti
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga