13:37 09 April 2020
Slušajte Sputnik
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    19618
    Pratite nas

    Radovi na hiljadama metara dugačkoj brzoj pruzi ispod švajcarskih Alpa su pri kraju.

    U samom središtu ove deonice nalazi se najduži železnički tunel na svetu - novi tunel Gotard (Bazni tunel Gotard). Sve vezano za ovaj projekat vredan 11,3 milijarde dolara je u velikim brojkama.

    Počevši od položaja na kojem se radovi obavljaju, dubine od 2.500 metara ispod vrhova Alpa, preko 2.500 angažovanih radnika zaduženih da prokrče put kroz 30 milona tona granita, pa do plana da postave blizu 400 kilometara pruge i još nekoliko stotina kilometara električnih instalacija, signalizacije i komunikacionih sistema. S rasporedom manjih tunela, koji povezuju dva glavna paralelna tunela na svakih 325 metara, ukupna mreža tunela premašuje 150 kilometara.

    Iskopavanje dva tunela dužine od po 56 kilometara završeno je tokom 2011. godine, uz pomoć mašina za probijanje tunela.

    Radovi ostavili su za sobom tolike količine kamena, da bi se njima mogao napuniti voz čiji bi se vagoni protezali od Ciriha do Čikaga, u dužini od preko 7.000 kilometara. Dodatnih osam miliona tona kamena iskopano je za potrebe izgradnje baznog tunela, prenosi Indeks. Unutar tunela nalaze se dve multifunkcionalne stanice koje omogućavaju vozovima da prelaze iz jednog tunela u drugi, za potrebe održavanja ili tokom hitnih slučajeva. Jedan od njih je trebalo da postane najdublja podzemna železnička stanica na svetu, pod nazivom Porta alpina, s liftovima koji se spuštaju do dubine od blizu 800 metara, povezujući platforme stanice sa selima na površini, ali je plan odbačen kao neekonomičan tokom 2012. godine, navodi Si-En-En.

    S druge strane, najduži železnički tunel na svetu, Gotard, koji je otvoren 2016. godine, samo je deo čitave priče.

    Prvi predlog za izgradnju železničke linije kroz Alpe datira iz 1947. godine, a ova pruga bila je i predmet nacionalnog referenduma tokom 1992. godine, na kojem je predlog podržan, a prvi radovi u probnoj fazi počeli su naredne godine.

    U 2020. godini, završni deo slagalice, kraći ali jednako važan Kaneri tunel u blizini Lugana, konačno će ugledati prve vozove. Ovaj 15 kilometara dugačak tunel zaobilazi planinsku deonicu na najprometnijoj ruti od severa ka jugu, koja povezuje ekonomski moćne zemlje severne Evrope sa severnom Italijom. Vreme putovanja za internacionalne putnike između Ciriha i Milana biće skraćeno za 4 sata, koliko je trebalo starom rutom Gotard, na samo dva i po sata vožnje, s kretanjem vozova kroz tunele brzinom od oko 200 km/h.

    Izbegavajući poznate spirale stare planinske rute, Gotard bazni tunel (GBT) skraćuje put za 40 km, a kraće vreme putovanja rezultovalo je i povećanjem broja putnika za čak 30 odsto u mesecima nakon otvaranja.

    Dok je planinska ruta imala, i još ima, snagu da zaokupi pažnju i najumornijem putniku, primarni utisak koji ostavlja GBT je iznenadna promena ambijentalnog zvuka i primetno ubrzanje kada se stigne do tog dela. Za redovne putnike, koji su zaokupljeni čitanjem mejlova ili gledanjem filmova, tranzit se jedva primećuje i ne primećuje se da se nalazite oko 2.400 metara ispod alpskog masiva, dok svetla tunela bleskaju pri brzini od 200 km/h. Temperatura u tunelu može dostići 40 Celzijusovih stepeni, a ogromni ventilatori rashlađuju vazduh u tunelu.

    Međutim, glavni korisnici tunela nisu putnički vozovi, već kompanije koje prevoze teret, a koje će dobiti veći kapacitet prevoza, imati niže troškove i kraće vreme putovanja.

    Manji nagibi sada omogućavaju da kroz Švajcarsku voze teži teretni vozovi, povećavajući kapacitet dnevnog prometa sa 140-180 vozova na 225-260 vozova dnevno.

    Tagovi:
    Švajcarska, železnica, tunel
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga