04:42 29 Mart 2020
Slušajte Sputnik
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1452411
    Pratite nas

    Nikada nisam čuo nekog američkog generala da savetuje američkog predsednika da ne troši novac na opremanje oružanih snaga SAD, a isto izgleda ne važi za predsednike drugih zemalja.

    Tim rečima vojni analitičar Svetozar Jokanović reagovao je na izjavu bivšeg glavnokomandujućeg američkih kopnenih snaga u Evropi general-potpukovnika Frederika Ben Hodžisa, koji je rekao da Srbija umesto što kupuje skupe oružane sisteme kao što je ”Pancir S1” protiv nepostojećih pretnji iz vazduha, na mnogo bolji način može da ulaže dragocena sredstva, izgrađuje infrastrukturu i otvara radna mesta, što bi mladim građanima Srbije gradilo veru u bolju budućnost.

    Amerika ne nabavlja „Pancir“, ali troši nemerljivo mnogo novca

    „Izjava američkog generala jeste zanimljiva, pa i simpatična ali siguran sam da bi se mnogo više radnih mesta u celom regionu otvorilo od novca koji američki predsednik troši na izgradnju protivraketne odbrane (PRO) čiji se elementi nalaze u našem komšiliku. U poređenju sa tim troškovima novac koji troši Srbija za svoju vojsku je stvarno simboličan“, kaže Jokanović za Sputnjik.

    On ističe da nabavka sistema „Pancir S1“ predstavlja značajno unapređenje odbrambenih sposobnosti Vojske Srbije i da naša RV i PVO na ovaj način, posle više decenija zastoja, nastavlja ozbiljan proces revitalizacije.

    „Ne želeći da umanjim značaj ove nabavke i činjenice da Vojska Srbije nakon više decenije dobija nove savremene sisteme PVO, moram da naglasim da su ovo tek prvi i zaista neophodni koraci na putu revitalizacije PVO. Pogrešno bi bilo stvoriti utisak da ove nabavke nisu neophodne i da su eventualno postojale još neke rezerve na koje je vojska mogla da računa. Državno rukovodstvo počinje da sprovodi ono što se moralo uraditi pre više decenija“, kaže Jokanović.

    Lekcija iz istorije

    Prema njegovim rečima, naša PVO i danas raspolaže sistemima koji, su bez obzira na sprovedene modernizacije, i dalje nedovoljno respektabilni - razvijeni su u Sovjetskom Savezu pedesetih godina prošlog veka, a i broj tih sistema u vojsci „više nije veliki“.

    „Početkom devedesetih godina srpsku prestonicu je branilo čak osam raketnih diviziona PVO opremljenih sistemima S-75 ‚Dvina‛ i S-125M ‚Neva-M‛. Beograd je mogao da računa na kružnu, višeslojnu žilavu odbranu koja će ga štititi na svim visinama. Još tri velika grada ondašnje države štićena su sa po četiri diviziona koji su imali sisteme S-75M ‚Volhov‛ ili S-125M ‚Neva-M‛. Za potrebe zaštite najvećih strateških grupacija, JNA je počev od sredine sedamdesetih godina nabavljala samohodne raketne sisteme KUB-M. Danas sve to zvuči impresivno, ali već osamdesetih godina bilo je jasno da su neka od tih sredstava zastarela i da ako želimo odbranu koja odvraća agresora od napada na našu zemlju moramo pokrenuti novi talas modernizacije“, priča Jokanović.

    Kako navodi sagovornik Sputnjika, zbog dešavanja u Jugoslaviji devedesetih godina prošlog veka nova tehnika nije nabavljana, a stare sisteme smo zbog isteka resursa postepeno izbacivali iz upotrebe, što je dovelo do toga da bombardovanje zemlje 1999. dočekamo nespremni. To je istorijska lekcija iz koje treba da učimo, istakao je Jokanović. 

    Samohodni protivvazdušni raketni sistem Pancir S
    Press-služba Minoboronы RF
    Samohodni protivvazdušni raketni sistem "Pancir S"

    „Još u junu 1993. ministar odbrane Pavle Bulatović obavestio je rukovodstvo zemlje da troškovi opremanja vojske sistemom S-300PMU i ‚Tor‛ iznose ukupno 124 miliona dolara. Prodavac je, kako je ministar tada naglasio, bio spreman i da razgovara o kreditnim ili ‚off set‛ aranžanima. Spomenuta je mogućnost da bi se plaćanje ove ‚specijalne nabavke, od izuzetne važnosti za bezbednost zemlje‛ moglo prolongirati za narednih pet-šest godina. Pritisnuti posledicama sanckija, nedostatkom hrane i medicinskog materijala za stanovništvo, jugoslovenski politički vrh je stao iza stava Radoja Kontića da para za vojsku nema, te da treba gledati ‚kako da se preživi‛. Pred sam početak sukoba sa NATO, na sastanku sa generalom Spasojem Smiljanićem, Džon Pemberton, vojni ataše SAD u Beogradu, pokazao je da ga najviše zanima samo jedno: ‚Imate li S-300? ‛. Finansijska sredstva za jedan divizion su ipak nađena, ali već je bilo prekasno za isporuku bilo čega“, priča Jokanović.

    Čekamo „krupne sisteme“ 

    Kako dodaje analitičar, naša PVO je tako ušla u rat sa daleko moćnijim protivnikom, a pritom naoružana zastarelom tehnikom.

    © Sputnik / Sergey Pivovarov
    PVO sistem S-300 na vojnim vežbama

    „Pogrešno je shvatanje kako je sva tehnika preživela taj sukob – gubici su bili značajni. Toga je bilo svesno i rukovodstvo zemlje, pa je odmah po završetku rata napravljen plan revitalizacije naše PVO. Deo sastava je završio preobuku na nove sisteme S-300, ‚Buk‛ i ‚Tor‛, ali je realizaciju planova ponovo prekinula politička kriza u zemlji. U periodu nakon petooktobarskih dešavnja nije rađeno ništa na obnovi naše PVO. Kao posledica sukoba sa NATO i isteka resursa od 11 diviziona sistema NEVA-M - sedam u Beogradu i četiri u Kraljevu - danas imamo samo dva. Na njima je sprovedena modernizacija do nivoa S-125M1T i oni danas brane Beograd. Od preživele tehnike iz čak 20 baterija samohodnih raketnih sistema KUB-M koje su bile raspoređene od Novog Sada do Danilovgrada formirna su tri samohodna diviziona u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Ovi sistemi prolaze delimičnu modernizaciju na nivo KUB-M1. Zato se nadam da najavljena pauza u nabavkama ‚krupnih sistema‛ neće trajati predugo, ali i da će svi prijatelji Srbije i sa Istoka i sa Zapada konkretno pomoći u obnovi srpske vojske“, zaključio je ekspert.

    Tagovi:
    Ben Hodžis, vojska, protivvazdušna odbrana, Pancir-S1
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga