07:26 24 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    93269
    Pratite nas

    Za prelazak granice biće neophodna potvrda da smo vakcinisani protiv koronavirusa, avio-saobraćaj će nestati, Amerika i Evropska unija će se urušiti, Kina će zavladati svetom, globalizaciji će doći kraj. Samo su neka od predviđanja za svet posle pandemije.

     

    Niko pre dva meseca nije mogao da zamisli da će gradovi u Srbiji i svetu biti pusti, piše RTS. Žuti karton od prirode - tu odgovor nalazi akademik Dušan Kovačević. Prilagođavanje je neminovno, a i on ne vidi sve tako crno. Sada je prilika da upoznamo pre svega sebe i one s kojima živimo.

    „Ovo će malo duže trajati, ali ono što je jako bitno, to je da bi bilo dobro da budemo bolji i da cenimo život i vrednosti života na drugačiji način. Nije sve u materijalnom, sloboda je nešto što je najbitnije i najvažnije“, ističe Dušan Kovačević.

    Dolazak pandemije Bil Gejts je sa grupom medicinskih stručnjaka predvideo još 2015. godine - potencijalni virus razoriće svet. Tada nije shvatao zašto je bilo važno da se više ulaže u zdravstvo.

    „Ovo može da bude ili kraj ili novi početak. Ovo može biti vreme promišljanja, gde učimo na greškama, ili može biti početak jednog ciklusa koji će se nastaviti sve dok konačno ne naučimo lekciju koja nam je namenjena“, smatra Gejts.

    Otkaz za 200 miliona radnika?

    Noam Čomski, lingvista i filozof, dane u samoizolaciji provodi u Arizoni. Za njega novonastala situacija nameće pitanje - kakav svet želimo posle Kovida-19.

    „Postoji mogućnost da će se ljudi organizovati, ali svet će se suočiti sa velikim problemima. Vreme je da spoznamo duboke mane, disfunkcionalne karakteristike čitavog sistema, koji mora da se promeni“, smatra Čomski.

    Mere ograničavanja kretanja, kako bi se usporilo širenje pandemije pogodile su 80 odsto radnika u svetu, navodi RTS. Procenjuje se da bi gotovo 200 miliona ljudi moglo da izgubi posao.

    „Kada se završi pandemija ustanoviće se da će institucije mnogih zemalja propasti. Da li je ova presuda objektivno pravedna, nije važno. Realnost je da svet neće biti isti posle koronavirusa“, ističe diplomata Henri Kisindžer.

    Na sličan način, nadolazeće promene u geopolitičkom poretku sveta vidi i bivši savetnik Baraka Obame.

    „Geopolitičke posledice biće trajne. Najveća pretnja Americi i njenom poretku više neće biti terorističke grupe već klimatske promene i pandemije i širenje nacionalizma i totalitarizma“, smatra Ben Rouds, zamenik za nacionalnu bezbednost Baraka Obame.

    Udar na globalizaciju

    Ima i onih koji veruju da iza koronavirusa stoji nešto drugo.

    „Neki smatraju da je kraj civilizacije blizu, ja ne. Samo ćemo uskoro hodati sa čipovima“, mišljenja je bivši teniser Marat Safin.

    Kod nas vlada uverenje da je ovo antropološki udar, i udar na globalizaciju.

    „Mislim da će doći do povratke države kao ključnog faktora međunarodne politike, kao što i sada vidimo ljudi su masovno hrlili u zemlje čiji su državljani, a nisu nužno ostajali u državama u kojima su radili... skretanje ka uslovno rečeno desnici, ka konzervativnijoj formi politike, to je posle kriza gotovo pravilo. Mi idemo ka jednoj formi zatvaranja i kada kažete „posle kovida“ - i samo pitanje je optimistično. Možda ćemo morati da naučimo da živimo sa kovidom, nego sa idejom da živimo posle kovida“, navodi pisac Muharem Bazdulj.

    Kako se ponašati u vreme zaraza pisao je Ivo Andrić u „Na Drini ćuprija“: „Dok bolest vlada u nekom mestu, ne idite tamo, jer se možete zaraziti, a ako ste u mestu gde bolest vlada, ne idite iz tog mesta jer možete zaraziti druge“.

    To je najvažnije pravilo i danas. U istom romanu Andrić pred nas stavlja i izazov – „Bolesti se menjaju, ponašanje ljudi ne.“

     

     

     

    Tagovi:
    desnica, globalizacija, koronavirus
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga