06:41 08 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    3588
    Pratite nas

    Još se saniraju posledice štete koja je pre dva dana naneta u pojedinim krajevima Srbije. Slike nevremena iz ugroženih područja deluju gotovo neverovatno. Meštani kažu da se sve desilo brzo i da je padao grad veličine kokošjeg jajeta. Da li je ovo bilo, ipak, netipično nevreme?

    Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Jugoslav Nikolić objašnjava za RTS da je oluja koja je pogodila Srbiju, bila uslovljena ciklonom koji se iz Sredozemlja premeštao ka Balkanu.

    U interakciji sa jugozapadnom mlaznom strujom na visini stvoreni su uslovi za vrlo intenzivnu olujnu nepogodu, napominje Nikolić.

    Takva oluja, kaže, nije tipična za ove prostore, ali se povremeno dešava.

    „Stvoreni su najmoćniji mogući olujno-gradonosni oblaci, superćelijski kumulonimbusi, sa visinom vrha preko 16 kilometara, olujnim vetrom, pljuskovima i gradom“, navodi Nikolić.

    Dodaje da su ti superćelijski kumulonimbusi imali energiju jedne ili više termonuklearnih bombi.

    Prema njegovim rečima, grad je elementarna nepogoda koja se nikakvim sredstvima ne može sprečiti.

    „Da može, to bi uradili Amerikanci i ne bi imali štetu od 20 milijardi godišnje. Mi činimo sve što je moguće da se efekti nepogode smanje na najmanju moguću meru“, napominje direktor RHMZ-a.

    Led iz gradonosnih oblaka ne može da se otopi, kaže Nikolić i objašnjava da je princip dejstva raketa da se ubaci reagens u određenu zonu oblaka.

    „On utiče na mikrofizičkom nivou, da se stvori što više sitnijih zrna grada. Oni se do zemlje ili otope ili padne sitniji grad, to je princip dejstva. Prednost raketnog sistema je što se direktno gađa cilj bez ugrožavanja ljudskih života“, navodi Nikolić.

    Pročitajte još: 

    Tagovi:
    oluja, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga