09:11 27 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1520112
    Pratite nas

    Studenti četvrte godine Odseka za srpsku književnost i jezik i Odseka za komparativnu književnost novosadskog univerziteta iskoristili su izbacivanje dela velike pesnikinje Desanke Maksimović iz završnih razreda gimnazije kao povod za preispitivanje izmena nastavnog programa.

    U nizu sa Desankom i Kočić, Andrić, Domanović, Ćosić...

    U pismu svojim profesorima, oni u detaljnoj analizi izmena programa za Srpski jezik pokazuju da je izbacivanje Desankine poezije samo jedna u nizu promena programa, te  da  izjava koordinatorke komisije da se program nije menjao od 1993. jednostavno nije  tačna.

    „Premda su izmene brojne, pažnju javnosti privuklo je isključivanje dela Desanke Maksimović iz programa za treći i četvrti razred srednje škole. Deluje da je bilo potrebno da se isključi jedno opštepoznato i svim generacijama blisko ime da bi došlo do reakcije“, pišu studenti, navodeći detaljno sve izmene koje su se u programu za Srpski jezik i književnost u međuvremenu dogodile.

    Tako saznajemo da su iz prvog razreda izbačene narodne epske pesme o oslobođenju Srbije i Crne i Gundulićev Osman („najveći ep slovenskog baroka“), a da su „Rani jadi“ i poezija dubrovačkih petrarkista prebačeni u izborni deo programa. Narodna proza svedena je na jednu bajku po izboru, lirika na jednu mitološku pesmu, a u programu više nema ni usmenog predanja o Sv. Savi.

    Bez Zmajeve satire i „Đačkog rastanka“

    U istraživanju studenata književnosti novosadskog univerziteta uočeno je i da  je pripovetka „Vođa“ Radoja Domanovića premeštena u osnovnoškolsko gradivo, da se umesto „Narodnog poslanika“ obrađuje „Gospođa ministarka“, a umesto „Zone Zamfirove“ pripovetke „Ibiš-aga“ i „Kir Geras“. Iz gradiva osnovnih škola isključen je i roman „Pop Ćira i pop Spira“, dok su se u izbornom delu našla Orfelinova dela i roman  „Kad su cvetale tikve“.

    „Iz kanona srpske književnosti nestala je Jakšićeva drama `Jelisaveta, kneginja crnogorska`, kao i roman `Bakonja fra-Brne` Sime Matavulja, `Đački rastanak` Branka Radičevića i Zmajeva satirična poezija. U programu takođe više nema mesta za Vukov leksikografski (premešten je u modul Jezik), filološki i antologičarski rad. Poezija Vojislava Ilića prebačena je u treći razred, gde je ovaj pesnik predstavljen jednom jedinom pesmom“, navodi se u ovoj studentskoj analizi.

    Oni napominju da je iz programa izbačena i drama „Jazavac pred sudom“ Petra Kočića, zbirka „Ex Ponto“ Iva Andrića, Veljko Petrović, ali da je najveći problem koji je naišao na medijsku pažnju isključivanje poezije Desanka Maksimović. Istu sudbinu kao i Desanka dele i stihovi  Stanislava Vinavera, Milana Dedinca, Rada Drainaca i Rastka Petrovića.

    Poželjnija dela koja manje izazivaju kritičko mišljenje

    Pored Desankine zbirke „Tražim pomilovanje“ iz programa četvrtog razreda izbačena je pesma „Kalenić“ Vaska Pope, roman „Vreme smrti“ Dobrice Ćosića, kao i autori Branko Ćopić, Antonije Isaković, Matija Bećković, Ranko Marinković i Vesna Parun.

    „Neke od ovih promena nisu problematične, naprotiv, nužne su, ali neke jesu“, napominje se u studentskom istraživanju i dodaje: “Pokazuje se na više primera želja da se dela sa kritičkom notom potisnu delima koja manje izazivaju kritičko mišljenje, a i da se dubrovački deo srpske književnosti u potpunosti zanemari.

    Oni dodaju i da se novi program ogrešio o poeziju i dramu.

    Iskazujući razumevanje za ograničen broj časova književnosti i preopterećenost učenika, studenti završne godine studija Srpske književnosti i jezika i komparativne književnosti novosadskog univerziteta ipak smatraju da je neophodno učiniti sve da se zaštiti „elementarni kanon i spreči diskontinuitet u srednjoškolskom proučavanju književne istorije“:

    „To je naša moralna obaveza, a kao studenti ovog fakulteta, trebalo bi da se bavimo očuvanjem naše kulture, ali i nastavnom praksom, programima i udžbenicima iz književnosti na nižim nivoima obrazovanja. Naša jedina želja jeste da istaknemo promene koje su pogrešne, da zamolimo za transparentnost rada tih komisija i da se za sve promene pitaju stručnjaci i javnost. Desanka Maksimović će se vratiti u program, ali problem je princip po kome se promene sprovode i ko utiče na njih“, zaključuju studenti Odseka za srpsku i Odseka za komparatvinvu književnost novosadskog univerziteta.

    Za profesorku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, dr Bojanu Stojanović Pantović ogorčenje izaziva ne samo odluka o izbacivanju dela naše pesnikinje iz završnih razreda gimnazije, već i, kako kaže, nemušto i neprofesionalno obrazloženje komisije Zavoda za unapređenje nastave.

    Logička kontradiktornost

    „Oni govore o tzv. vanvremenosti Desankine poezije, a s druge strane o njenom neuklapanju u tzv. duh epohe. Naravno da je ovo u logičkoj kontradiktornosti jer delo ne može biti univerzalno ukoliko ujedno ne govori nešto suštinsko o svome vremenu i istorijskom kontekstu u kome je nastalo. A ova zbirka to svakako jeste, i u tome je moderna bar koliko su u svoje vreme bile Popina "Kora" ili "87 pesama" Miodraga Pavlovića, bez čijih se dela, kao i bez Desankinog, ne može zamisliti kanon srpske književnosti“, naglašava profesorka Stojanović Pantović.

    Knjiga izabranih pesama Desanke Maksimović
    © Sputnik / Tamara Jovanović
    Oni govore o tzv. vanvremenosti Desankine poezije, a s druge strane o njenom neuklapanju u tzv. duh epohe. Naravno da je ovo u logičkoj kontradiktornosti jer delo ne može biti univerzalno ukoliko ujedno ne govori nešto suštinsko o svome vremenu i istorijskom kontekstu u kome je nastalo.

    Ona podseća da naša najznačajnija pesnikinja ima dela koja se mogu izučavati na različitim nivoima uzrasta, uključujući i fakultetski, a da se celokupan opus neprestano može kritički preispitivati i tumačiti. O naknadnom umeštanju zbirke „Tražim pomilovanje“ u  prvi razred gimnazije, profesorka Stojanović ne misli kao o dobrom rešenju.

    „To nije dobro rešenje jer se u zbirci "Tražim pomilovanje" projektuje sadašnjost u prošlost, a ne obrnuto, kako komisija tvrdi.“

    Našoj struci svakim danom izmiče vlastiti predmet

    Stojanović Pantović podseća i da se pažljivim uvidom u dosadašnje izmene planova i programa jasno vidi da ovo svakako nije bila prva izmena posle 1993. kako se tvrdi:

    „Iz programa je izbačena glavnina važnih srpskih pesnika i nije sasvim sigurno da li su alternacije u prozi i drami, kao i odnos obavezne i izborne lektire, uravnoteženi i kvalitetni. Istorija srpske književnosti i njena edukativno-estetska uloga u našoj kulturi ne sme biti isključivo pitanje komisija, makar i onih najkompetentnijih. Ali mnoga pitanja naše struke kojoj svakim danom izmiče vlastiti predmet ostala su otvorena i o tome na žalost nema javnih rasprava“, kaže naša sagovornica.

    Kad mogu medicina i ekonomija, zašto ne može i književnost

    Ona otkriva da je brine nepoštovanje struke i kompetencije onih  koji se profesionalno bave srpskom književnošću.

    „Ako se u medicini, arheologiji i ekonomiji poštuje struka, zašto to nije slučaj sa nama, koji smo Desankino delo poslednje decenije iscrpno tumačili u kontekstu srpske istorije, poezije i kulture 20. veka, a pesnici dobijali nagradu sa njenim imenom? Ko su oni čiji je glas u formiranju čitalačke kulture mladih i jačanju svesti o nacionalnom identitetu ovde bio bitniji“, pita se profesorka Bojana Stojanović Pantović.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Desanka Maksimović
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga