01:16 13 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    2543
    Pratite nas

    Prvo bezbedno ispitivanje vakcine protiv virusa korona na ljudima počelo je u martu, ali put pred nama je neizvestan. Istraživači širom sveta rade na razvoju 145 vakcina protiv korone, a 19 vakcina se već ispituje na ljudima.

    Za vakcine je obično potrebno više godina istraživanja i testiranja pre ulaska u kliničku fazu, ali naučnici ubrzavaju proces proizvodnje bezbedne i efikasne vakcine, da bi je razvili najkasnije do sledeće godine, prenosi Nedeljnik.

    Rad na tome je počeo u januaru, kada je dešifrovan genom virusa SARS-KoV-2. Neka ispitivanja neće uspeti, a druga će se okončati bez jasnog rezultata. Ali nekoliko njih može da uspe da stimuliše imuni sistem da proizvede efikasna antitela protiv virusa.

    Više od 130 je još u pretkliničkoj fazi ispitivanja (nisu testirane na ljudima), u fazi I je 13 vakcina (testira se bezbednost i doza), 9 je u fazi II (bezbednosna ispitivanja), u fazi III su 3 vakcine (obimna ispitivanja efikasnosti) i 1 je dozvoljena za limitiranu upotrebu.

    Proces ispitivanja vakcine obuhvata pretklinička ispitivanja, fazu I bezbednosnih ispitivanja, fazu II proširenog ispitivanja, fazu III ispitivanje efikasnosti, zatim se radi faza odobrenja. Postoje i vorp metoda i kombinovana faza, kojim se može ubrzati razvoj vakcine.

    Evo statusa vakcina koja su dospela do ispitivanja na ljudima, zajedno sa izborom obećavajućih vakcina koje se još uvek testiraju na ćelijama ili životinjama.

    Genetske vakcine

    DNK
    Ispitivanja genetskih vakcina već su započeta

    „Moderna“

    Vakcina „Moderne“ uzdrmala je berzu u maju s fazom I i podacima testiranja na samo osam ljudi, da bismo samo videli pad akcije kada su stručnjaci vrlo mlako reagovali na ove rezultate. Američka kompanija u julu će sprovesti fazu III ispitivanja s nadom da će vakcina biti spremna do početka 2021. godine.

    „Bionteh“, „Fajzer“, „Fosun farma“

    Nemačka kompanija „Bionteh“ sklopila je saradnju s kompanijom „Fajzer“iz Njujorka, i kineskim proizvođačem lekova „Fosun farma“. Prvog jula su objavili da su svi dobrovoljci za svoje ispitivanje faza I/II stvorili antitela dok su neki doživeli umerene neželjene efekte, poput poremećaja spavanja i bolova u grlu. Izvrši direktor „Fajzer“ kaže da se nada da bi njegova kompanija mogla da isporuči milione doza do kraja 2020. a zatim i do milijardu do kraja 2021. godine.

    „Inovio“

    Poslednjeg dana juna, američka kompanija „Inovio“ objavila je da ima privremene podatke o fazi I njihove DNK vakcine. Nisu otkrili neke ozbiljne nuspojave i utvrdili su imunski odgovor kod 34 od 36 volontera ispitanika. Oni planiraju da ovog leta započnu fazu II/III.

    „Kjur vak“

    U Martu je Trampova administracija bezuspešno pokušala da ubedi ovu kompaniju da svoje istraživanje prebaci iz Nemačke u SAD. U junu je kompanija pokrenula fazu I testiranja svoje vakcine. Kompanija je saopštila da njihova nemačka fabrika može da proizvede stotine miliona doza vakcina godišnje.

    Akademije vojnih medicinskih nauka, „Suxou abogen biosajensiz“, „Valvaks biotehnolodži“

    U junu su istraživači ovih kineskih kompanija najavili da će započeti prva bezbednosna ispitivanja vakcine u njihovoj zemlji. Ranija ispitivanja na majmunima su navodno pokazala da vakcina štiti.

    „Astra zeneka“, Univerzitet Oksford

    Vakcina koju su razvili Univerzitet Oksford i britansko-švedska kompanija „Astra zeneka“ zasnovana je na adenovirusu šimpanze. Vakcina je u fazi II/III kliničkog ispitivanja u Engleskoj i fazi III u Brazilu i Južnoj Africi. Uz podršku programa Vorp brzine, ona bi mogla da bude isporučena za hitnu upotrebu do oktobra. U junu, „Astra zeneka“ a je saopštila da njihov ukupni kapacitet iznos dve milijarde doza.

    Ministarstvo zdravlja Rusije

    Istraživački institut Gamaleja, deo ruskog Ministarstva zdravlja, pokrenuo je u junu ispitivanje probne vakcine. To je kombinacija dva adenovirusa, oba izmenjena genom koronavirusa.

    Masačusetska bolnica za oči i uši, „Novartis“

    Švajcarska kompanija „Novartis“ proizveće vakcinu na osnovu genske terapije koja je razvila Masačusetska bolnica za oči i uši. Virus nazvan adeno-pridruženi virus ubacuje fragmente gena virusa korona u ćelije. Faza I ispitivanja trebalo bi da započne krajem 2020.

    Vakcina „Vaxart“

    Vakcina „Vaxart“ je oralna tableta koja sadrži adenovirus koji ubacuje gen virusa korona u ćelije. U junu je kompanija najavila učešće u programu Vorp brzina za testiranje njihove vakcine na majmunima. Pripremaju se za fazu I ispitivanja ovog leta.

    Vakcine na bazi proteina

    Testiranja vakcine protiv virusa korona u Rusiji
    Ministerstvo oboronы RF
    Kombinacija proteina stimuliše imunske ćelije

    „Novavaks“

    U maju je kompanija „Novavaks“ sa sedištem u Merilendu započela fazu I/II ispitivanja vakcine koja nosi fragmente proteina virusa korona. Koalicija za inovacije za spremnost za epidemiju uložila je 384 miliona dolara u projekat.

    „Klover biofarmacija“, GSK, „Dynavaks“

    „Klover biofarmacija“ razvio je vakcinu koja sadrži protein iz virusa korona. Da bi dodatno stimulisali imuni sistem, vakcina se daje u kombinaciji s takozvanim adjuvansima (pomoćnim sredstvima koja pojačavaju) koje su napravili britanski proizvođači lekova GSK i američka kompanija „Dynavaks“.

    „Vaxin“

    Austraijska kompanija „Vaxin“ pokrenula je fazu I ispitivanja u julu. Njihova vakcina kombinuje virusne proteine sa adjuvansom koji stimuliše imunske ćelije.

    Medicinski fakultet Bejlor koledža, Dečja bolnica u Teksasu

    Nakon epidemije SARS 2002. godine, istraživači Medicinskog fakulteta na Bejlor koledžu započeli su razvijanje vakcine koja bi mogla da spreči novu epidemiju. Uprkos obećavajućim rezultatima, podrška za nastavak istraživanja je nestala. Pošto su virusi korona koji izazivaju SARS i kovid 19 vrlo slični, istraživači pokušavaju da ožive projekat u partnerstvu sa teksaškom dečjom bolnicom.

    Univerzitet Pitsburg

    Vakcina koju je stvorio Univerzitet Pitsburg predstavlja flaster koji se zalepi za kožu, sa 400 sitnih iglica napravljenih od šećera. Kada se zalepi za kožu, iglice se rastvaraju i ubacuju virusne proteine u telo.

    Univerzitet Kvinslend, CSL, GSK

    Vakcina sa Univerziteta Kvinslend u Australiji ima proteine virusa koji su izmenjeni da bi se dobio jači imunološki odgovor. U junu su univerzitet i kompanija CSL najavili partnerstvo i početak faze I, što bi moglo da dovede do pravljenja miliona doza godišnje, počev od 2021. godine. GSK im pruža pomoć adjuvantima da bi se još podstakao imunski sistem.

    „Sanofi“, GSK

    „Sanofi“ razvija vakcinu zasnovanu na virusnim proteinima. Oni proizvode proteine pomoću inženjeringa virusa koji se množi u ćelijama insekata. GSK će te proteine dopuniti adjuvansima koji stimulišu imunski sistem. „Sanofi“ je najavio da bi mogao da proizvede najmanje 600 miliona doza godišnje ako vakcina uspe u ispitivanjima.

    Vakcine s celim virusom

    © CC0 / pixabey
    U vakcinama sa celim virusom nalazi se neaktivan virus

    „Sinfarm“, Vuhanov institut za biološke proizvode

    Posle obećavajućeg ranog testiranja, kineska kompanija „Sinfarm“u državnom vlasništvu objavila je u junu da će preći na fazu III ispitivanja. Oni su postigli dogovor sa UAE da započnu testiranje efikasnosti ove neaktivne vakcine virusa u ovoj zalivskoj zemlji.

    Institut za medicinsku biologiju Kineske akademije medicinskih nauka

    Istraživači s Instituta za medicinsku biologiju Kineske akademije medicinskih nauka započeli su u junu fazu II ispitivanja vakcine s neaktivnim virusom u junu.

    „Sinovak“

    Privatna kineska kompanija „Sinovak bioteh“ testira neaktivnu vakcinu pod nazivom Koronavak. Kompanija je 13. juna objavila da ispitivanje faze I/II na 743 volontera nije izazvalo ozbiljne neželjene efekte, a proizvelo je imunski odgovor. „Sinovak“ se priprema za fazu III ispitivanja u Kini i Brazilu i gradi postrojenja za proizvodnju do 100 miliona doza godišnje.

    „Bharat biotek“, Indijski savet za medicinska istraživanja, Nacionalni institut za virusologiju Indije

    U saradnji s Indijskim savetom za medicinska istraživanja i Nacionalnim institutom za virusologiju, indijska kompanija „Bharat biotek“ stvorila je vakcinu pod nazivom Kovakcin. To je deaktiviran virus besnila stvoren tako da nosi proteine virusa korona. Faza I/II ispitivanja trebalo bi da započne ovog meseca.

    Vakcine koje se već koriste protiv drugih bolesti koje takođe mogu da štite protiv kovida 19.

    Pročitajte i:

    Tagovi:
    pandemija, virus korona, vakcinacija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga