10:12 27 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    2217
    Pratite nas

    Godišnjicu hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“, tokom koje je iz Hrvatske proterano između 200.000 i 250.000 Srba, a nešto manje od 2.000 ubijeno ili nestalo, Hrvatska će u sredu, 5. avgusta, obeležiti u Kninu, dok će dan ranije taj najveći egzodus jednog naroda od Drugog svetskog rata u Srbiji biti obeležen kao Dan sećanja.

    Dan sećanja će ove godine biti obeležen u Sremskoj Rači, u prisustvu predsednika i premijerke Srbije Aleksandra Vučića i Ane Brnabić, piše Tanjug.

    Vojno-policijska akcija „Oluja“ trajala je od 4. do 7. avgusta 1995. godine tokom koje su hrvatske snage od srpskog stanovništva očistile teritoriju Banije, Like, Korduna i Severne Dalmacije, odnosno tadašnje Republike Srpske Krajine.

    Nešto manje od 2.000 Srba je u toj akciji ubijeno ili nestalo, dok je između najmanje 200.000 i najviše 250.000 njih utočište našlo Srbiji i Republici Srpskoj.

    Obeležavanje ove godišnjice u Hrvatskoj planirano je u Kninu u skladu sa epidemiološkom situacijom zbog pandemije virusa korona, sa znatno manje ljudi i uz ceo državni vrh sa svim potpredsednicima i ministrima u hrvatskoj vladi.

    Samo obeležavanje u Kninu, koji je već spreman za doček najviših zvaničnika i građana, palo je ove godine u senku polemike, u Hrvatskoj i Srbiji, zbog odluke da u Knin ide potpredsednik hrvatske vlade iz Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Boris Milošević.

    Ovo neće biti prvi put da jedan predstavnik Srba prisustvuje obeležavanju „Oluje“, rekao je ranije danas predsednik SDSS Milorad Pupovac, koji je pojasnio da je prvi put prisustvo predstavnika Srba u Hrvatskoj na obeležavanju „Oluje“ dogovarano s, kako je kazao, jasnim ciljevima da se napravi veliki iskorak od rasterećenja hrvatskog društva od ratne prošlosti i ratnog nasleđa.

    Pritom Pupovac nije precizirao sa kim je dogovoreno da Milošević prisustvuje obeležavanju godišnjice „Oluje“.

    Inače, svojevremeno u Hagu su najpoznatiji hrvatski general Ante Gotovina i njegov kolega Mladen Markač bili prvostepeno osuđeni na višegodišnjice zatvorske kazne za ratni zločin nad Srbima, da bi u drugostepenom postupku presuda za obojicu bila preinačena u oslobađajuću.

    Po povratku iz Haga u Hrvatsku, i Gotovina i Markač su dočekani kao heroji.

    Bivša predsedica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je za vojno-policijsku akciju „Oluja“ govorila da je ona bila „čista kao suza“, a premijer Andrej Plenković je tokom svakog boravka u Kninu poručivao da je to bila „legitimna vojna akcija koja je za cilj imala oslobađanje od velikosrpskog agresora“.

    Ove godine u Kninu na obeležavanju „Oluje“ će prvi put nakon nekoliko godina biti prisutan i Zoran Milanović, sada kao predsednik Hrvatske.

    Tokom njegovog premijerskog mandata, naime, Milanović je dva puta bio u Kninu i oba puta su njegovo obraćanje izviždali pripadnici HDZ-a, HOS-a, odnosno branitelja.

    Deo HOS-ovaca je za godišnjicu „Oluje“ pripremio i posebne crne majice sa raznim amblemima i obaveznim grbom u okviru kojeg je i ustaški poklič „za dom spremni“.

    Milanoviić je ranije ove godine demonstrativno napustio obeležavanje godišnjice vojno-policijske akcije „Bljesak“ 1995. u Okučanima zbog pojavljivanja HOS-ovaca u majicama sa tim istim ustaškim pokličom.

    Tagovi:
    Obeležavanje, Srbija, Hrvatska, Akcija Oluja
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga