10:04 29 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    1540132
    Pratite nas

    Srbija je danas zabeležila rekordan broj novozaraženih od korona virusa, čak 579 za samo 24 sata, što je mnogo više nego tokom prva dva talasa kovida-19. Međutim, taj mega-udar skoro da uopšte nije vidljiv u drugim parametrima epidemije u našoj zemlji.

    Naime, prema poslednjim podacima na bolničkom lečenju u ovom trenutku imamo 530 pacijenata, dok smo tokom prvog talasa u jednom trenutku dostigli broj od 3.900, a letos tokom drugog čak i rekordnih 4.858 koliko je zabeleženo 15. jula. Tog dana, međutim, u Srbiji je registrovan "samo" 351 novozaraženi, znatno manje nego danas.

    Takođe, sada kada imamo rekordan broj novozaraženih, "samo" 24 pacijenata je na respiratorima, dok ih je od 7. jula do 10. avgusta uvek bilo iznad sto, a rekord je dostignut 22. jula - čak 205.

    Kako bi videli kakva je situacija na terenu, reporteri "Blica" su obišli Infektivnu kliniku i Institut "Torlak", međutim, za razliku od slika koje su viđane letos, na ove dve lokacije uopšte nije primećen veći broj osoba. I to sve u Beogradu gde se beleži polovina svih zaraženih u Srbiji.

    Dakle, po zvaničnim podacima Ministarstva zdravlja i Instituta "Batut" u poslednjoj dekadi oktobra imamo rekordan broj novozaraženih, ali prilično mali broj onih koji su na bolničkom lečenju, a posebno u teškom stanju na respiratorima.

    O broju zaraženih, vanrednom stanju i restriktivnim merama kada je broj obolelih bio mnogo manji nego danas, na konferenciji za novinare Kriznog štaba, na kojoj je saopšten rekordan broj zaraženih do sada u Srbiji, govorila je zamenica direktora Instituta za javno zdravlje "Batut" Darija Kisić Tepavčević. Ona je navela da su mere koje su na početku epidemije preduzete bile efikasne i opravdane, i da su sačuvani životi starijih sugrađana, a zdravstveni kapaciteti u međuvremenu povećani.

    Navela je da je na samom početku čitav svet bio iznenađen intezitetom aktivnosti ovog virusa i da niko nije bio pripremljen za ovakvu vrstu bolesti koja se prilično brzo širila.

    "Mi smo jedna od zemalja u koje je virus ušao među poslednjima. Imali smo priliku da vidimo iskustva drugih zemalja, a plašila nas je situacija koju smo videli u Italiji i Španiji, gde su kapaciteti zdravstvenog sistema bili premali da prime sve kojima je pomoć bila potrebna, a sigurno je najveća noćna mora svakog zdravstvenog radnika da ne može da ukaže pomoć pacijentu kojima je potrebna. Videli smo da je velik problem bio među najstarijom populacija, gde je smrtnost ostala najveća i prioritet nam je bio da na početku delujemo preventivno i da sprečimo i razvučemo epidemijsku krivu", navela je Kisić Tepavčević.

    Ona je kazala da su restriktivnim merama uspeli da sačuvaju najstarije sugrađane, kao i da su u međuvremenu nabavili respiratore i testove koji na početku epidemije nisu nam bili dostupni. Dodala je da su izgrađene i nove laboratorije i zdravstveni kapaciteti.

    "U tom momentu se pokazalo ispravno uvođenje takvih strogih mera sada u ovom momentu kada gledamo apsolutne brojeve, jesu veći nego što su bili, ali od ukupnog broja potvrđenih slučajeva manji je broj hospitalizacije i mnogo veće kapaciteta zdravstvenog sistema sada imamo. Gradimo nove bolnice, ali se nadamo da ih nećemo iskoristiti u punom kapacitetu", navela je Kisić Tepavčević.

    Pročitajte još: 

    Tagovi:
    bolnice
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga