20:25 22 April 2021
Slušajte Sputnik
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    53048
    Pratite nas

    Nema dileme da li je Kosovo deo Srbije. Fizički naša država nije prisutna u punom smislu te reči, ali suštinski Kosovo je deo Srbije, a ono što je stav crkve je mnogo puta izrečeno na Saboru. Referendum o Kosovu izvršen je na Vidovdan 1389, Kosovo je ne samo kolevka našeg naroda, već i kivot prepun moštiju svetih, rekao je patrijarh Porfirije.

    Ono što je poklonjeno ne može da se vrati, ali ono što je oteto može da se vrati, rekao je patrijarh Porfirije gostujući na RTS.

    Kosovo je šest vekova molitvena tema za Srbe

    Kosovo nije samo geopolitičko pitanje za nas, već tema našeg identiteta. Kosovo je šest vekova molitvena tema za Srbe i Srbi su opstali na Kosovu. Dodao je da misli da niko patriotski raspoložen ne može pomisliti da Kosovo nije deo Srbije. 

    „Šest vekova je Kosovo molitvena priča, molitvena tema za nas Srbe i posle šest vekova mi smo ostali na Kosovu i Kosovo je ostalo unutar Srbije. Prema tome, razgovarati o zajedničkom životu da, ali sve mimo toga i izvan toga, što se tiče crkve, bilo bi odricanje od našega bića“, naglasio je patrijarh Porfirije.

    Podsetio je da je postao monah na Kosovu, u Dečanima.

    „Potpuno sam siguran, bez obzira na političke okolnosti koje nisu naklonjene našem narodu, da naša država čini sve kako bi se sačuvao mir na toj teritoriji i učinilo sve za dobrobit našeg naroda“, dodao je patrijarh u prvom televizijskom intervjuu posle izbora za poglavara Srpske pravoslavne crkve.

    O filmu „Dara iz Jasenovca“

    Govoreći o filmu „Dara iz Jasenovca“, patrijarh je rekao da je spreman da oprosti svima sve na svoj račun, ali da je teško oprostiti u ime drugoga.

    „Spreman sam da tražim oproštaj od svakog čoveka, ali kada je reč o Jasenovcu i stratištima gde su stradali mnogi naši sunarodnici, ovaj film je značajan i verujem da će ih biti još. Moramo da negujemo sećanje i da pamtimo, ali i da se borimo u sebi protiv zlopamćenja. Ne smemo da budemo zarobljeni u kulturi mržnje jer će nas spirala zla ponovo zarobiti i neće joj biti kraja. Moramo učiniti sve da dođe do pomirenja, nemam recept, ali hoću da učinim sve ono što može da bude korisno na tom putu“, rekao je patrijarh.

    Moramo o svemu razgovarati, ako bilo koju temu budemo stavljali pod tepih, nećemo uspeti da se oslobodimo okova uvređenosti i osvetoljublja, moramo sesti i razgovarati, dodao je.

    Na pitanje mogu li Srbi Hrvatsku da osećaju kao svoju domovinu, on naglašava da mogu jer su tamo vekovima.

    „Posle tog nesretnog i nepotrebog rata stvorio se veliki osećaj nesigurnosti. Ali bez obzira na to, mnogi žele da ostanu tamo, neki se vraćaju. Treba učiniti sve da se uslovi života poprave. Bio bih spreman da učinim sve čestito, što nije laž, ako bi to doprinelo da mom narodu u Hrvatskoj bude dobro i da budu ravnopravni kao svi ostali građani. Bez obzira na to što bih naišao na osude. To sam govorio ranije, a govorim i sada. Isto se odnosi i na Srbe na Kosovu“, rekao je patrijarh.

    Sam Bog zna kad će papa doći u Srbiju

    Dolazak pape u Srbiju zavisi od mnogo faktora, rekao je patrijarh.

    „Pre svega naročito važne i epohalne događaje vezane za crkvu neću promišljati sam i sve mora biti produkt sabornog promišljanja. Do sada, koliko je meni poznato, nijednom prilikom nije bila nikakva inicijativa od strane Vatikana ili obrnuto. I patrijarh Irinej je govorio da bi to bilo dobro i korisno za odnos dveju crkava, ali da li će to i kada biti, Bog sveti zna“, naveo je patrijarh Porfirije.

    Kada je u pitanju kanonizacija kardinala Alojzija Stepinca, patrijarh kaže da je „veliki gest pape Franje što je na pismo patrijarha Irineja, koje problematizuje temu Stepinca, formirao komisiju čiji je zadatak da se bavi ponovnim iščitavanjem života Stepinca“.

    „Da li će Katolička crkva da ga kanonizuje, nije naša stvar, ali u razgovoru mi smo pokušavali da razne događaje iz njegovog života u jednom istorijskom kontekstu osvetlimo što bolje“, objasnio je.

    Patrijarh je rekao da „ne zna za pritiske da SPC prizna crkvu Ukrajine“.

    „Našu crkvu razni svrstavaju kao nekog ko nekad podržava Moskvu, nekad Carigrad. Mi imamo naš poredak, sve pravoslavne crkve su naše sestre, mi smo uvek na strani kanona i poretka. U ovom slučaju, postupci Carigradske patrijaršije u Ukrajini nisu u skladu sa poretkom i ruska crkva je obespravljena“, rekao je patrijarh.

    Poseta Crnoj Gori

    Ako Bog da, nadam se da će posle Hrvatske, Republike Srpske, na red doći i poseta Crnoj Gori. Tamo je upražnjeno mesto mitropolita i kada ga Sabor bude izabrao, nadam se da ću, ako ne ranije, biti na njegovom ustoličenju, kazao je patrijarh Porfirije.

    Patrijarh je nazvao litije u Crnoj Gori „veličanstvenim“.

    „Crkva ne treba da se bavi politikom u smislu strančarenja, već u smislu brige za opšte dobro. Imali smo zakon koji je trebalo da oduzme vekovnu imovinu SPC i njenih episkopija. Posle svega, videli smo da je zakon koji je bio nepravedan i anticrkven, doživeo izmene i da garantuje pravo vlasništva crkvi nad imovinom. Za početka, to je velika stvar, ali još mnogo treba da se popravi na relaciji crkve i države, jer tamo postoji veliki broj svetinja i slugu božjih koji nemaju potrebu da ugrožavaju bilo kakvu državu i poslove države. Ovde je bilo reči o tome da je politika htela da se umeša u poslove crkve i reakcija je bila da se odgovori molitvom i veličanstvenim litijama“, rekao je on.

    Porfirije je podsetio i da je patrijarh Irinej bio prvi koji je pozvao na mirno rešavanje problema u Crnoj Gori, te da su veličanstvene litije posledica i tog njegovog poziva.

    Kada sam čuo svoje ime, osetio sam strah

    Patrijarh se osvrnuo i na svoj izbor za, kako je rekao, „prvog među jednakima“ u SPC.

    „Nisam mogao ni da pomislim da ću postati patrijarh. Kada se u meni probudila želja za Bogom, oduvek sam imao želju da živim u tišini i kasnije sam tako i učinio otišavši u manastir. Kada sam čuo u kripti hrama Svetog Save, kada je izvučeno moje ime, učinilo mi se da je drugo ime, te sam se obradovao. Nije potrajalo nekoliko sekundi i kada sam čuo da je moje ime, doživeo sam šok, istinsko osećanje dubinskog straha“, rekao je Porfirije.

    Dodao je i da nije bilo nikakvih uticaja na izbor patrijarha.

    „Crkva se ne poistovećuje sa bilo kojom institucijom od ovoga sveta, i u tom smislu ni sa jednom partijom. Oslanjajući se na principe koje je kao temelje postavio Sveti Sava, koji je uspostavio specifičnu ideju u pravoslavnom svetu, o harmoniji između crkve, naroda i države, crkva se ne poistovećuje ni sa jednom institucijom, ali pokušava da gradi najbolje moguće odnose sa svojom državom, vodeći računa o izgrađivanju hrišćanskog etosa u narodu i doprinoseći izgrađivanju nezavisnosti svoje države. Sva nagađanja o političkom uticaju na izbor patrijarha su posledica neznanja ili izraz zle i loše namere“, rekao je patrijarh.

    O istopolnim zajednicama

    Upitan o stavu crkve o zakonu o istopolnim zajednicama, patrijarh kaže da tu nije reč o stavu crkve, već o veri crkve.

    „Za crkvu je brak definisan još u Starom zavetu, između prvog čoveka i žene, zajednica muškarca i žene. Porodica se sastoji od oca i majke. Mogu da razumem i te ljude koji imaju tu vrstu seksualne orjentacije, da imaju bezbroj administrativnih problema i da imaju potrebu da regulišu svoj status. Nažalost, Brisel ne vrši samo političke pritiske, već i društvenopolitičke pritiske na zemlje za koje se pretpostavlja da treba da budu deo te zajednice. Kada je reč o eventualnom zakonu, mi ne možemo biti za to da se istopolne zajednice nazovu isto kao zajednica muškarca i žene“, objasnio je patrijarh.

    Ko je najviše uticao na patrijarha

    Patrijarh je objasnio i ko je najviše uticao na njega.

    „Na mene je najviše uticao vladika bački Irinej i principe u skladu sa kojima razmišljam i načine na koje razumevam jevanđelje on je utkao u mene. Ali i bezbroj nepoznatih monaha sa Svete Gore, od kojih neki krase kalendare naše crkve, kakav je starac Porfirije, po kome sam dobio ime. To su i moji roditelji koji su bili jednostavni ljudi, ali su bili časni i pošteni. Ili moj pokojni đed. On je od osam godina ostao sam, imao 10 dece i stekao veliko imanje u Bosni, sada Republici Srpskoj. Kada je ostario, došao je jedan moj stric koji je živeo u Nemačkoj. Rekao mu je da bi bilo dobro da ostavi testament, da se deca ne svađaju. A on je malo zaćutao i rekao „čuvajte jedni druge, svako da čuva onog drugog od sebe, dogovarajte se o svemu, ja neću nikom ništa prepisati. Ako se vi braća ne možete dogovoriti, taj nije moj“. Ta njegova pouka učinila je da su svi prepisali mom stricu koji je ostao u kući“, ispričao je patrijarh.

    Rekao je i da mu je želja da „služi svojoj crkvi i svom narodu“.


    Novi vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije govorio je nedavno, dok je još bio mitropolit zagrebačko-ljubljanski, u emisiji „Dok anđeli spavaju“

    Pročitajte još:

     

    Tagovi:
    patrijarh Porfirije
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga