15:41 19 April 2021
Slušajte Sputnik
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    1653
    Pratite nas

    Jedinice zadužene za vojno osmatranje, javljanje i navođenje (VOJIN) ili graničari srpskog neba, samo tokom prošle godine registrovali su više od 237.000 letova. To je gotovo dva i po puta manje nego u godini pre korone. Manje letova, međutim, ne znači i da je manje razloga za brigu.

    I pre nego što letelica stigne do Srbije, tridesetrogodišnja Milica je posmatra na radaru. Za one koje koji nisu identifikovane, najavljene ili mogu biti pretnja, podiže se dežurna jedinica lovačke avijacije.

    „Kada smo imali povredu vazdušnog prostora Republike Srbije naređeno je poletanje dežurne jedinice lovačke avijacije. Ja sam dobila zadatak navođenja i nakon što sam izvršila uspešno navođenje na cilj, pilot na radio-kanalu saopštava da vidi grupu aviona. Nakon prelaska na međunarodnu frekvenciju i uspostavom veze sa posadom presretnutih vazduhoplova, utvrdili smo da se radi o preletu koji je regularan“, kaže kapetan Milica Mrdak Stojčić, oficir za navođenje lovačke avijacije 126. brigade VOJIN.

    Probni let avionom „Soko G-4 super galeb“
    © Foto : Ministarstvo odbrane/Goran Stankovic
    Probni let avionom „Soko G-4 super galeb“
    U Kačarevu je samo deo 126. brigade vazdušnog osmatranja javljanja i navođenja, koja je zbog svojih dejstava tokom bombardovanja odlikovana Ordenom narodnog heroja, prenosi RTS.

    Iako su bili među prvim metama 24. marta 1999. godine jedinice u Kačarevu nastavile su da rade i narednih 77 dana.

    Kapetan Đorđe Dinić, komandir čete u 126. brigadi VOJIN ističe da su za vreme bombardovanja očekivali da će biti prvi na udaru.

    „Cilj NATO agresije u prvim danima je bio onesposobljavanje sistema za osmatranje i javljanje kako bi oni što bezbednije prolazili vazdušni prostor SR Jugoslavije. Po radarskim položajima 126. brigade dejstvovano je 99 puta. Jedan od privih projektila je pao na ovaj položaj i izbegnute su ljudske žrtve“, kaže Dinić.

    Umesto tada uništenog radara danas vazdušne granice nadziru radarski sistemom AN/TPS 70. Povredu vazdušnog prostora ne registruju često, a kada se to desi većinu sumnjivih letova identifikuje u saradnji s civilnom kontrolom leta. Ipak i u mirnodopskim uslovima nema opuštanja.

    Probni let avionom „Soko G-4 super galeb“
    © Foto : Ministarstvo odbrane Goran Stankovic
    Probni let avionom „Soko G-4 super galeb“
    Prema rečima kapetan Dinića svaki pripadnik te jedinice godišnje odsustvuje 60 dana.

    „Teško je to nadoknaditi porodici, zbog posvećenosti poslu imamo razumevanje i porodice i prijatelja i obavljaju se zadaci“, poručuje kapetan Đorđe Dinić.

    Za razliku od 1915, kada je Vrhovna komanda formirala prve stalne osmatračke signalne stanice, danas su jedinice koje brinu o nebu nad Srbijom raspoređene širom zemlje.

    Neke se bore i sa specifičnim vremenskim uslovima, tako su zbog jakih udara vetra radarski sistemi u Kačarevu zaštićeni specifičnom arktičkom kupolom

    Pročitajte i:

     

    Tagovi:
    vojna avijacija, Srbija, vazdušni prostor
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga