00:52 14 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Vesti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    46874
    Pratite nas

    U Srbiji su prvi put dostupni rezultati istraživanja koji govore o uspešnosti vakcinacije sa svim tipovima vakcina koje su u ponudi u našoj zemlji. Rezultati različitih ispitivanja u dva velika centra, Beogradu i Kragujevcu su slični, a zaključak stručnjaka identičan - bilo koja vakcina je najbolji izbor. Donosimo rezultate ispitivanja.

    Četvrti po veličini u Srbiji, Dom zdravlja u Kragujevcu, uradio je istraživanje o tome koliko vakcina štiti od zaražavanja, na uzorku od 28630 ljudi koji su vakcinisani od 1. januara do 28. februara, a u bazi koja je pokrivala nevakcinisane pacijente bilo ih je oko 100 hiljada.

    Vakcinacija na beogradskom Sajmu
    © Sputnik / Lola Đorđević
    Vakcinacija na beogradskom Sajmu

    Rezultati prvog istraživanja efikasnosti vakcina u Srbiji

    Važan zaključak do koga su došli je da je kod osoba koje su primile makar jednu dozu vakcine, učestalost zaražavanja četiri puta manja nego u populaciji nevakcinisanih, a kod onih koji su primili obe doze, verovatnoća da se zaraze kovidom je čak osam puta manja.

    Rukovodilac istraživanja, profesor na Medicinskom fakultetu i specijalista mikrobiologije, dr Dejan Baskić za Sputnjik objašnjava da je tim istraživao i kliničku sliku onih koji su se i pored vakcinacije razboleli, zanimalo ih je da li su prošli bolje od onih koji nisu vakcinisani.

    "Kao meru težine bolesti uzeli smo da li oboleli imaju dijagnozu pneumonije, po SZO. Ona može da spada u umereno teške i teške oblike kovida, uzeli smo pneumoniju kao reper, jer se pojavljuje i kod jednih i kod drugih. U odnosu na nevakcinisane, verovatnoća da vakcinisana osoba koja je primila makar jednu dozu dobije upalu pluća je oko tri puta manja, a verovatnoća da je dobije neko ko je primio dobe doze, ko je revakcinisan je šest puta manja", kaže Baskić.

    On dodaje da je tim, pošto upala pluća može da se leči i u ambulantnim i kućnim uslovima, pratio i broj hospitalizovanih pacijenata, što je takođe dalo jasnu sliku o važnosti vakcinacije.

     Kovid odeljenje Kliničko-bolničkog centra u Nišu
    © REUTERS / MARKO DJURICA
    Kovid odeljenje Kliničko-bolničkog centra u Nišu
    "Verovatnoća da pacijent koji je vakcinisan, koji je primio makar jednu dozu, bude hospitalizovan zbog penumonije je sedam puta manja od nevakcinisanih. Verovatnoća da osoba koja je revakcinisana bude hospitalizovana je oko deset puta manja", ističe sagovornik Sputnjika.

    Brzina sticanja zaštite od kovida zavisi od tipa vakcine

    Istraživači iz Kragujevca pratili su i pojedinačne rezultate određenih vakcina. Naš sagovornik kaže da je bio vrlo skeptičan prema Fajzeru, zato što nikad nije testiran u živom svetu, van laboratorije, ali se ispostavilo da se s ovom vakcinom najbrže stiče zaštita od kovida 19.

    "Fajzer je najbrži, zatim Sputnjik V (Sputnik V), pa kineska vakcina, ali nije poenta samo u brzini, već i u kvalitetu zaštite. Novi sojevi su preuzeli dominantnu ulogu u pandemiji, a sve vakcine su urađene prema virusu iz Vuhana, koji gotovo da više i ne postoji. Za očekivati je da će uspešnost ovih vakcina biti sve manja i manja. To je logično, virus mutira i izbegava imunski odgovor, bilo prirodni, bilo vakcinalni. Kineska vakcina daje bolju zaštitu na nove sojeve od Fjzera, Sputnjika V (Sputnik V) i Astra zeneke iz razloga što virus izmutira F protein, to lako pobegne drugim vakcinama, jer druge vakcine stvaraju imunski odgovor samo na S protein", kaže dr Baskić.

    Dakle važan zaključak istraživanja je da Sinofarm deluje sporije, ali je bolji u zaštiti od novih sojeva kovida, jer razvija imunitet i na druge komponente virusa.

    Paketi sa vakcinom protiv kovida Sputnjik Ve
    © Sputnik / Magda Gibelli
    Paketi sa vakcinom protiv kovida "Sputnjik Ve"

    Profesor Baskić dodaje da je u Kragujevcu u periodu obuhvaćenom istraživanjem Sputnjikom V (Sputnik V) vakcinisano 4145 ljudi, samo 503 osobe su i revakcinisane, međutim, rezultat je više nego dobar.

    "Verovatnoća da neko ko je primio rusku vakcinu bude hospitalizovan je čak 12 puta manja, ako je primio prvu dozu Sputnjika V (Sputnik V)", ističe Baskić i dodje da je kod predstavljanja ovih rezultata potrebno naglasiti da je reč o retrospektivnoj analizi, koja još uvek traje.

    Kako vakcine utiču na razvoj antitela

    Uporedo sa ovim istraživanjem, Institut za primenu nuklearne energije u Beogradu (INEP) saznao je kako koja od vakcina utiče na razvoj antitela.

    Naučni saradnik Instituta dr Marija Gnjatović za Sputnjik objašnjava da ova ustanova već godinu dana ispituje koliko drugo traje antitelni odgovor kod prirodne infekcije, a kada je krenula imunizacija, pratili su odgovor na sve vakcine.

    "Što se tiče Fajzera i vakcina novijih tehnologija, Sputnjika V (Sputnik V) i Astra zeneke, one zaista brže deluju u odnosu na klasičnu vakcinu Sinofarm. Odgovor se kod više od 85 odsto ljudi stvara već dve do tri nedelje nakon primene prve doze za sve ove vakcine. Najbrže deluje Fajzer, posle nekoliko dana se stvaraju antitela i kod Sputnjika V i Astra Zeneka vakcine", kaže Gnjatovićeva i dodaje da se kod vakcinacije kineskom vakcinom antitela stvaraju dve do tri nedelje nakon primene druge doze.

     Vakcinacija protiv virusa korona
    © Tanjug / RADE PRELIC
    Zaključak oba istraživanja - ne postoji loša vakcina u borbi protiv kovida 19

    Dodaje da je odgovor dobar sa svim vakcinama u populaciji radno sposobnog stanovništva, a što se tiče Fajzera, preko 95 odsto testiranih razvilo je antitela. Kod Sputnjka V (Sputnik V) 93 procenta, kod Astra zeneke još uvek ne postoje rezultati za drugu dozu, jer nije krenula da se primenjuje.

    Gnjatovićeva ističe da je što se Sinofama tiče, odličan odgovor u populaciji između 25 i 65 godina, preko 95 odsto vakcinisanih je odgovorilo stvaranjem antitela.

    "Međutim, nešto je slabiji odgovor kod starijih, javljaju se niže koncentracije antitela, a kod nekih i potpuni izostanak antitelnog odgovora. Ali antitela nisu jedina važna, biran je i ćelijski odgovor. Imali smo priliku da vidimo da kada je neko od starijih imao niske vrednosti antitela, da su se ona jako brzo produkovala nakon što se čovek zarazio. Vrednosti rasut za nekoliko dana, dođu i do 150 jedinica, što je dokaz da je jak ćelijski odgovor prisutan", zaključuje Gnjavovićeva.

    Naučni timovi iz Kragujevca i Beograda uporedili su istraživanja. Ističu da je, bez obzira što se njihova metodologija razlikuje, zaključak isti - ne postoji loša vakcina u borbi protiv kovida 19, bez vakcine, nema borbe protiv korone.

    Tagovi:
    zaštita, kovid 19, istraživanje, Srbija, vakcina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga