15:25 06 April 2020
Slušajte Sputnik
    Video
    Preuzmite kraći link
    Piše
    21502
    Pratite nas

    Ljudi u hram dolaze po nadu, a dan kada smo potpisali sporazum o unutrašnjem uređenju Hrama Svetog Save treba da bude obeležen crvenim u srpskom kalendaru kao praznik, smatra rukovodilac umetničkog tima za radove na kupoli u Hramu, član Ruske akademije umetnosti, narodni umetnik Rusije Nikolaj Muhin.

    U razgovoru za Sputnjik ovaj umetnik koji se bavio i oslikavanjem Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi, kao i uređenjem više hramova po Srbiji, kaže da je specifičnost ovog veličanstvenog projekta u Hramu Svetog Save u tome što je reč o mozaicima, kada se od komadića obojenog i zlatnog stakla veličine centimetar, centimetar i po sklapa površina, a da će, kada sve bude završeno, kupola prečnika 30 metara biti najveća kompozicija Vaznesenja Hrista na svetu.

    Prema Muhinovim rečima, umetnički tim broji od 50 do 100 ljudi, što će varirati zavisno od stepena hitnosti, a ako treba biće ih angažovano i više. Radovi će biti završeni, što se tiče kupole, u decembru 2017. godine, a ako se pribave finansijska sredstva, do 2019. može biti završen i oltarski deo.

    „Najvažnije je da smo se sada uigrali i uspostavili proces proizvodnje. Imamo radionicu, ne zavisimo od okolnosti. Ta radionica je specijalna prostorija gde se sprema, seče, a postoji i prostorija za skladištenje, što je veoma važno jer se radi o skupim materijalima. Postoji sva potrebna infrastruktura zahvaljujući kojoj mi sada možemo da radimo bez pauze, pošto smo veoma mnogo vremena potrošili na pripremu tog radnog prostora, jer sve treba da bude organizovano. Drukčije se posao ovakvog obima ne može uraditi, a rokovi su blago rečeno strogi. Ali mi ćemo taj posao završiti“, odlučan je Muhin.

    Akademik i član Ruske Akademije umetnosti, narodni umetnik Rusije, Nikolaj Muhin.
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Akademik i član Ruske Akademije umetnosti, narodni umetnik Rusije, Nikolaj Muhin.

    Proces se odvija tako što se u Moskvi seku i sklapaju veliki delovi mozaika koji se onda transportuju u Beograd. „Ukupno ćemo dopremiti 45 do 50 tona takvih već gotovih komada mozaika, numerisanih i obeleženih, a zatim ćemo ih postavljati u prostor kupole“, navodi umetnik. Rad je, dodaje, vrlo minuciozan — radi se sa specijalnim zlatom, a nije jednostavno napraviti ni obojeno staklo. Napominje da su važni i ljudi, transport i montiranje koji se moraju obaviti tako da ništa ne pukne i ništa ne bude oštećeno.

    „Imam odličan tim inženjera, kako sa ruske tako i sa srpske strane. A sve što radi srpska strana zasad je na najvišem nivou, tj. priprema zidova, skela, odgovarajuće službe rade naprosto idealno“, napominje Muhin.

    Uz podsećanje da predsednik Srbije predvodi Glavni odbor društva za podizanje Hrama, ruski akademik ističe da je na srpskoj strani čitav niz poslova i obaveza, a da želi da srpske umetnike uključi i u montiranje mozaika.

    „Želimo da i oni imaju iskustvo u radovima na tako ogromnoj površini. Reći ću vam da će kupola prečnika 30 metara biti najveća kompozicija Vaznesenja Hrista na svetu. Takvih kupola u svetu nema. To je jedinstvena kompozicija, ako nađete veću — javite mi“, kaže.

    Na pitanje koliko će trajati sve što su ruski umetnici preuzeli da rade, Muhin naglašava da sve zavisi od finansiranja.

    „Umetnici mogu da rade danonoćno, broj ljudi u timu mogu da povećam onoliko koliko bude potrebno. Ali znam da se 2019. obeležava 800 godina autokefalnosti SPC oličene u prvom arhiepiskopu Svetom Savi. U mom projektu razrađen je i oltarski prostor. Nadamo se takođe da će Gospod odgovoriti na naše želje i da će neko isfinansirati nastavak radova. Mogu da kažem sledeće, ako se to danas reši, 2019. će moći da se izvrši osvećenje i oltarskog prostora“, navodi ruski akademik.

    Objašnjava i šta za njega u duhovnom smislu znači to što radi na ovom umetničkom projektu u Srbiji: „ Ja nosim krst na grudima, ja sam pravoslavan čovek. Ali o tome ne mora ni da se govori jer me inače Gospod verovatno ne bi usmerio na ovo delo. Mi imamo zajedničko delo, zajedničku molitvu. Molitva i jeste zajedničko delanje. I mi se, kao i Srbi, molimo da sve ostvarimo. Mi sada imamo samo jedan zajednički zadatak — da to najzad uradimo. Sveti Sava je na nebu rekao — nek urade. Vi ste čekali 120 godina i evo, 30. avgusta smo potpisali taj sporazum. Taj 30. avgust 2016. smatram da treba da bude obeležen crvenim u srpskom kalendaru kao praznik, kada nam je Gospod dozvolio da pristupimo tom zadatku, neverovatnom po složenosti i odgovornosti. I naravno, računamo da će u tom hramu boraviti Sveti duh. Zato što će taj Sveti duh koji će biti prisutan u tom hramu hraniti ljude, davati im nadu, davati im šansu da veruju da je život predivan i da imaju nadu. Jer ljudi idu u hram zbog nade, vere i ljubavi“.

    „Razumem“, dodaje umetnik, „kakav je značaj ovog posla i kakva je odgovornost na meni, jer iako je lepota na prvom mestu, bez duhovnosti se ne može i ako nema nečeg odozgo koliko god se trudio ništa nećeš postići“. „Veoma se nadam da su nam tamo gore dozvolili da se ovim bavimo“, primećuje Muhin.

    Priseća se da je prvi put došao u Srbiju 1994. kada je u poseti našoj zemlji boravio blagopočivši patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij II i ističe da nije ni mogao da zamisli da će u Srbiji raditi više od 15 godina; od 2001. do danas u Srbiji je oslikao dva hrama, dve kapele, ikonostas u manastiru Lipovina.

    „Mnogo sam uradio za Srbiju, a ona je mene prihvatila i omogućila mi da se bavim svojim stvaralačkim razmišljanjima i ja sam srećan što sam ovde radio i radim“, rekao je Muhin za Sputnjik.

    Tagovi:
    Hram Svetog Save, Nikolaj Aleksandrovič Muhin
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga