05:08 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik

    Različiti su podaci o tome sa koliko je projektila NATO 1999. godine bombardovao Saveznu republiku Jugoslaviju, a slično je i sa podacima o količini osiromašenog uranijuma koji je korišćen. Ono oko čega nema sumnje, jeste da će štetne čestice nastale posle NATO udara ostati da lebde milijardama godina.

    Toksikolog Radomir Kovačević, dugogodišnji načelnik Centra za radiološku zaštitu od jonizujućih i nejonizujućih zračenja, kaže da je NATO dugo negirao da je korišćena municija sa radioaktivnim primesama, među kojima je ključna komponenta urana 238. On ukazuje da je NATO na kraju priznao da je ispaljena 31.000 projektila, dok su procene naše vojske bile da su ispalili 45.000 do 51.000 projektila istog kalibra.

    „Radio-ekološki monitoring radio je i UNEP, telo Ujedinjenih nacija koje se bavi ispitivanjem radioaktivnosti na celoj planeti. Njihovi izveštaji su najrelevantniji. Bile su tri misije, dve su bile lažne, odnosno nisu bile lažne misije već izveštaji, ali treća misija od 27. oktobra 2001. do 5. novembra 2001. godine objavila je izveštaj uključujući i naše radove gde smo mi dokazali i pokazali svetu šta su koristili. Više ništa nisu negirali, nije bio samo uran 238, 234, 235, te bitne komponente, nego i plutonijum i masa drugih radionukleida“, objasnio je Kovačević. 

    Na pitanje da li urana ima i sada, Kovačević odgovara „i te kako“. Teritorije na kojima je došlo do neposredne kontaminacije su najugroženije, ali u opasnosti su i šira područja, sve dokle su čestice mogle da dopru. To su pokazala i međunarodna istraživanja, ističe naš sagovornik.

    Kovačević objašnjava da nanočestice zbog svoje specifične težine, koja je veoma blizu vazduhu i u korelaciji sa klimatskim faktorima, mogu da oblete čitavu planetu.

    „Prva stvar je bila da 1999. godine dokažemo šta su koristili. Uran ima specifična dejstva, ne samo da je u četvrtoj grupi Mendeljejevog sistema tamo, gde su teški metali, i da ima i toksična i radioaktivna svojstva, već prilikom udarca u tvrde barijere, s obzirom da je piroforan, znači samozapaljiv, temperatura za nekoliko milisekundi dostiže do 3.000 stepeni. Taj tvrdi metal, čija je specifična težina duplo teža od olova, a toksičnost mnogo veća od žive i drugih teških metala, lako prelazi u volativno stanje i te čestice koje se drobe i padaju na nivo ispod jednog mikrona postaju nanočestice i sa kapima tečnosti u vazduhu stvaraju aerosol i one i dan-danas egzistiraju oko nas“, rekao je Kovačević. 

    Ispitivanja koja su domaći timovi radili posle bombardovanja, pokazala su da urana ima ne samo u životnoj sredini, već i u flori i fauni. Pronađen je u svim biljkama i kod životinja, i domaćih i divljači. Pronađen je i u ljudima. Ozbiljne posledice možemo da očekujemo i 25 godina posle bombardovanja.

    „Ne možemo da ignorišemo činjenicu da uran i sve što je oslobođeno ili iz naše industrije, koja je razorena ili pak što su oni primenili, nema uticaja na strukturu morbiditeta i mortaliteta kod nas“, naglašava Kovačević. 

    Uran je praktično večan, njegov poluživot je 4,5 milijardi godina, a život 45 milijardi godina, objašnjava Kovačević. A šta se dešava kada dospe u organizam?

    „Bilo da se unese respirativno, digestivno, ili na bilo koji drugi način, on ostaje dva do 5.000 dana u organizmu i onda nestaje. Organizam se bori, izbacuju ga bubrezi i jetra, tako da se dekontaminacija obavlja fiziološkim mehanizmima i on nestaje. Međutim, dva odsto količine ostaje trajno vezano u organizmu i to za skelet, a kada je u skeletu više nema izbacivanja. Stalno ima radioaktivnu emisiju i svoj toksični deo i zato mora da se očekuje sve veći porast hematoloških oboljenja“, rekao je Kovačević. 

    Da su vojne operacije NATO-a protiv SR Jugoslavije devastirale životnu sredinu i da će posledice biti dugoročne potvrdio je i Ekološki komitet Saveta Evrope, koji je u decembru 2000. godine saopštio da su se posle bombardovanja „dramatično pogoršali“ uslovi u prirodnoj okolini i da će to imati dugoročne efekte na zdravlje i kvalitet zivota budućih generacija. U nacrtu preporuka, Ekološki komitet Parlamentarne skupštine SE je naveo da su „države umešane u te operacije prenebregle međunarodne zakone čiji je cilj ograničavanje ekološke štete u oružanim sukobima“. 

    A o tome kakve mogu biti ekološke posledice govori municija koju je NATO koristio. Razgradnja osiromašenog uranijuma traje milijardama godina, a kasetne bombe su deset godina posle bombardovanja SRJ zabranjene međunarodnom konvencijom.

    Mnoga opasna hemijska jedinjenja dospela su u vazduh, vodu i zemljište i kroz lance ishrane dospela u žive organizme. 

    Potpukovnik docent dr Saša Bakrač u svom radu „Ekološke posledice NATO bombardovanja Republike Srbije 1999. godine“, navodi da mnoga od tih jedinjenja imaju teratogeno, kancerogeno i mutageno dejstvo. Smatra se da će se posledice ispoljavati na biljni i životinjski svet, ljude i ekosisteme u celini na različite načine dugi niz godina. 

    NATO bombardovanjem Republike Srbije 1999. godine višestruko je prekršeno međunarodno ekološko pravo, prekršene su gotovo sve deklaracije i konvencije iz oblasti zaštite životne sredine, navodi se u radu našeg sagovornika. On smatra da istraživanje o posledicama moramo najpre uraditi zbog nas samih.

    „Zbog nas koji sada ovde živimo, zbog generacija koje dolaze i zbog onih koji su stradali. Pre svega da znamo koja su nam to kritična mesta i da utvrdimo konkretno stanje, zbog nas, pa onda i da pokažemo ovom kaubojskom svetu koji nas je bombardovao na jedan vrlo nehuman način da zagađenje ne poznaje granice“, istakao je Bakrač.

    Tema:
    EKSKLUZIVNI VIDEO-SERIJAL: 20 godina od NATO agresije (18)
    Tagovi:
    osiromašeni uranijum, NATO, bombardovanje, Dvadeseta godišnjica bombardovanja Jugoslavije, Radomir Kovačević
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga

    Učitaj još video materijala

    • Last update: 22:16 15.09.2019
      22:16 15.09.2019

      Može li Amerika da ubije aždahu predrasuda o Srbiji i Rusiji (video)

      Piše

      Rusija na spoljnopolitičkom planu zastupa stavove i ideale na koje je Amerika toliko ponosna, pa je došlo do zamene uloga, i sada su branioci međunarodnog poretka i demokratije na istoku, a pre svih to je Moskva, koja je decenijama prozivana da ugrožava te vrednosti, ocenjuje politički analitičar i poslanik Skupštine Srbije Đorđe Vukadinović.

    • Džon Bolton
      Last update: 07:00 15.09.2019
      07:00 15.09.2019

      Može li svet da odahne: Šta se krije iza odlaska Džona Boltona (video)

      Piše

      Predsednik SAD Donald Tramp smenio je svog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona. Bolton tvrdi da on zapravo nije smenjen, nego je sam rešio da ode. Kako god, na jednu od dve pozicije koje su, uz predsedničku, najznačajnije za formulisanje američke spoljne politike, doći će i četvrta osoba za samo dve i po godine Trampovog mandata.

    • Dušan Proroković
      Last update: 19:30 14.09.2019
      19:30 14.09.2019

      Prorok: Kako je Putin „izgubio“ izbore u Moskvi (video)

      Piše

      Zapadni mediji nisu dugo čekali na paušalnu ocenu minulih lokalnih izbora u Ruskoj Federaciji. Britanski Rojters iskoristio je pad rejtinga Jedinstvene Rusije u Moskvi da najavi, kao to oni vide, slom vlasti Vladimira Putina i da ruskog lidera uporedi sa turskim predsednikom Erdoganom i njegovim porazima u Ankari i Istanbulu.

    • Last update: 08:12 13.09.2019
      08:12 13.09.2019

      Lazanski za Sputnjik: Srbija sa Rusijom vežba na S-400, a sa NATO vežba u čamcima (video)

      Piše

      Obuka pripadnika Vojske Srbije na sistemu S-400 u Rusiji, poseta kineske delegacije na najvišem nivou u istoriji vojnih odnosa Beograda i Pekinga, smena još jednog američkog savetnika za nacionalnu bezbednost, optužbe da Rusija želi da Balkan postane nestabilan — teme su o kojima smo pričali s novim ambasadorom Srbije u Rusiji Miroslavom Lazanskim.