04:48 15 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Video-klub
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31670
    Pratite nas

    Vladimir Putin je takozvanim „majskim ukazom“ postavio izuzetno ambiciozan zadatak — udvostručiti nesirovinski ruski izvoz na svetsko tržište. Zadatak je težak, s obzirom da Rusija tradicionalno zarađuje na energentima, ali eksperti tvrde da to nije „nemoguća misija“.

    Prema Putinovom ukazu, izvoz nesirovina bi do 2024. godine trebalo da poraste na 250 milijardi godišnje.

    Prošle godine je nesirovinski izvoz iznosio gotovo 134 milijarde dolara, a to znači da bi ga za šest godina trebalo povećati skoro dva puta.

    Konkretno, u ukazu se govori da bi izvoz mašinskih proizvoda trebalo dostigne sumu od 50 milijardi dolara, što je jedan i po put više nego sada, a agroindustrijski izvoz bi trebalo povećati na 45 milijardi, što je više od dva i po puta.

    I premijer Dmitrij Medvedev je krajem aprila govorio da bi Rusija trebalo ne samo da sačuva svoje pozicije na svetskom tržištu, nego i da aktivno, čak i agresivno promoviše svoj nesirovinski izvoz.

    Prema njegovim rečima, veliki izvozni potencijal imaju ruske informacione tehnologije, turizam, medicinske i obrazovne usluge.

    On je naveo da rezultati 2017. godine pokazuju povećan izvoz automobilske, avionske i železničke industrije i poljoprivrednih mašina i opreme.

    Poseban akcenat je stavio na izvoz agrarnih proizvoda. Danas se ruska hrana prodaje u 143 zemlje: od Egipta i Kine do Holandije i Irana.

    Medvedev je naglasio je da je prošle godine Rusija postala svetski lider po izvozu pšenice, a isporuke u inostranstvo su od 2013. povećane skoro 2,5 puta.

    Iako Rusija tradicionalno budžet puni zaradom od prodaje energenata, poslednjih godina je situacija počela da se menja.

    Tempo rasta nesirovinskog izvoza prošle godine je dostigao rekordni nivo — on je porastao za 23 odsto ili za 25 milijardi dolara u odnosu na 2016. godinu.

    Udeo nesirovinskog izvoza, prema računici Ruskog izvoznog centra (REC), iznosi 37,4 odsto od ukupnog ruskog izvoza.

    Prema podacima tog Centra, najviše je izvezeno metalnih, mašinskih i hemijskih proizvoda, a takođe je dobro išla i prehrambena roba i papirni proizvodi.

    Glavna tržišta su Zemlje nezavisnih država, Istočna Azija, Zapadna Evropa i Bliski istok.

    Ruski eksperti ocenjuju da je povećanju nesirovinskog izvoza pomogla stabilizacija ekonomije posle krize, kao i devalvacija rublje, a da je važnu ulogu odigrala i državna podrška izvozu.

    Vlasti su pojednostavile izvozne procedure i pružile pomoć izvoznicima, što im je omogućilo ulazak na međunarodna tržišta, posebno srednjim ruskim kompanijama.

    Analitičari ističu da Rusija ima mnogo toga da ponudi svetu, a da je rusko oružje već odavno na glasu.

    „Oružje mi već izvozimo u velikom obimu. Kao što ste mogli da primetite, imali smo odličnu marketinšku kampanju. Ceo svet se uverio da je rusko oružje u ovom trenutku najbolje na svetu, što se tiče odnosa cene, kvaliteta i funkcionalnosti, ali i drugih parametara. SAD se uopšte nisu bavile modernizacijom naoružanja, jer nije bilo konkurencije. Donald Tramp se tek posle Sirije ’probudio‘ i počeo da kritikuje proizvođače i da od njih zahteva da i oni prate savremene tendencije i prave razno supersonično oružje. Ali, oni zaostaju za Rusijom“, kaže za Sputnjik investicioni analitičar Vladimir Rožanovski.

    Osim oružja i nafte, dodaje analitičar, Rusija u ogromnim količinama prodaje i žitarice, ali je problem cena koja nije visoka.

    Pšenica
    © Sputnik / Igorь Ageenko

    „Mi imamo velike resurse i kapacitete za preradu papira. U principu, dobro smo podigli nivo proizvodnje savremene ambalaže. Međutim, tržište je tu ograničeno, mada je to prilično široka tema, koju ja lobiram, a možda sam i usamljen u tome“, dodao je Rožanovski.

    Ekspert ističe da najveći resurs Rusije — pijaća voda — nije dovoljno iskorišćen.

    „Još od, verovatno, 2008. godine, kada nas je pogodila kriza, nije iskorišćen najveći resurs Rusije — pijaća voda. Imamo je više od bilo koje druge zemlje u svetu i svih njih zajedno. Resursi su neiscrpni za razliku od nafte i oni su obnovljivi. Iscrpeti celo Bajkalsko jezero je nemoguće. Mi znamo da je sušnim regionima Bliskog i Srednjeg istoka i Afrike veoma potrebna upravo pijaća voda. Mislim da je potrebno pokrenuti proizvodnju pijaće vode — flaširane ili kakve god, na kraju krajeva, napraviti i cevovod kojim će umesto nafte ići voda — to bi bio veoma interesantan i ambiciozan cilj. Ali, nažalost, sve moje publikacije i studije o izvodljivosti te ideje su, iz nekog razloga, prošle nezapaženo“, zaključio je Rožanovski.

    Kako ističu analitičari, najlakši put povećanja izvoza jeste podrška agroindustrijskom sektoru, koji treba da se izbori za svoj plasman na međunarodnom tržištu, ali ne samo žitaricama, nego i drugim proizvodima, kao što su soja i proizvodi od soje, mesnim, mlečnim i drugim proizvodima, koji ne zahtevaju visoke tehnologije prilikom proizvodnje.

    Potrebno je nuditi i gotove proizvode, a ne samo, na primer, sirovo drvo i daske, nego praviti nameštaj i drugu robu, koja ima višu vrednost.

    Ruski analitičari navode da je potrebno uložiti mnogo napora da bi se ispunio Putinov ukaz, ali da se uz dobru organizaciju sve to može postići. Kako ističu, da bi se to ostvarilo, potrebna je državna podrška izvoznicima, koja je poslednjih godina praktično izgrađena „od nule“. Osim toga, za rešavanje tih Putinovih zadataka potrebno je podići i unaprediti proizvodnju, ukloniti adiministrativne barijere, pojednostaviti carinske i sve druge procedure, optimizovati logističke sheme i razvijati logističku infrastrukturu.

     

    Tagovi:
    resursi
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga

    Učitaj još