Trofej svetskog šampiona u fudbalu.

Komentator „Jurosporta“ prognozira za Sputnjik ko pobeđuje na Mundijalu

© Sputnik / Vladimir Pesnya
Vesti sa Svetskog prvenstva u fudbalu
Preuzmite kraći link
Rajko Martinović
1213

Mundijal u Rusiji je došao u završnu fazu, do kraja turnira ostale su još samo četiri utakmice i sada nas čeka, možda, i najzanimljiviji deo šampionata.

O organizaciji prvenstva, „sumraku“ pojedinih favorita, igri srpske reprezentacije i onome što joj nedostaje za nešto više, uspehu naših zapadnih suseda, ali i očekivanjima od polufinalnih utakmica i ko će se okititi titulom svetskog prvaka, razgovarali smo sa Željkom Čačijom, komentatorom „Jurosporta“.

Kako ocenjujete dosadašnji tok Mundijala u smislu organizacije, kvaliteta fudbala i ispadanja nekih reprezentacija koje su smatrane za favorite, kao što su Nemačka i Argentina? Da li je sve ovo bilo očekivano ili je veliko iznenađenje?

— Što se samog kvaliteta organizacije tiče, koliko mogu da vidim, sve funkcioniše kako treba, sve izgleda jako dobro, stadioni su perfektni, u odličnom stanju. Što se ostalih stvari tiče, jesu velika iznenađenja ispadanje Nemačke i Argentine. Ja sam se, s obzirom da komentarišem nemački fudbal, potajno nadao da Nemačka može daleko, ali opet neko u šali reče da Nemci nikada nisu prolazili u Moskvi, pa neće ni sada. Naravno, i ovo treba shvatiti kao šalu. Očekivao sam da Urugvaj prođe dalje, međutim, Francuska je bila jača, tako da ove četiri reprezentacije koje su ostale nisu bile među mojim favoritima, ali sada mislim da od preostalih timova Francuska može da osvoji prvenstvo.

Komentator Jurosporta Željko Čačija
Privatna arhiva
Komentator "Jurosporta" Željko Čačija

A šta mislite o igri naše reprezentacije? Da li smatrate da je ovaj rezultat, treće mesto u grupi sa jednom pobedom i dva poraza, naš maksimum ili smo mogli više?

— Ne znam da li me neko prati na Fejsbuku od vaših čitalaca i slušalaca, u jednom momentu sam napisao da mislim da je najgore što može da se desi srpskom fudbalu da odemo na Svetski kup. To se ispostavilo kao tačno, s obzirom na to da smo smenili selektora koji nas je odveo na Svetsko prvenstvo, pa su počele priče oko toga da nam menadžeri sastavljaju reprezentaciju, tako da mislim da je to za nas bilo izuzetno loše. Kada smo već otišli tamo, onda je trebalo da uradimo nešto, i uradili smo ono što sam i očekivao i što sam rekao da će se desiti: ispali smo u grupi i nismo dali više od dva gola. To sam prognozirao, ne kladim se, ali sam razmišljao da odem u kladionicu i da tražim da mi daju kvotu na to. Očekivao sam da ćemo pobediti Kostariku, ali nisam očekivao da ćemo na onaj način izgubiti od Švajcarske. Pred sam meč mi se javio optimizam, čak sam pomislio da može da bude 2:0 kada je Mitrović dao gol u 5. minutu. Neko reče: „Mnogo je rano, neće valjati“, i na kraju se to i ispostavilo kao tačno. Naravno, boli to što smo primili golove baš od ona dva švajcarska igrača, ali ne bih se time bavio. Naravno, sa Brazilom smo odigrali jednu prijateljsku utakmicu. Videli ste da su na kraju četvorica-petorica tražila Nejmaru dres, kao da im je to bio cilj.

Da se vratimo na prvi komšiluk. Recite mi, kako Hrvatska koja je dosta manja od Srbije i ima relativno manju bazu za regrutovanje igrača, postiže takve rezultate, a mi smo tu gde jesmo? Da li je u pitanju struka, nacionalni naboj, ili pak nešto treće?

— Setite se priče kada su postavili Dalića da je to HNS-ov (Hrvatski nogometni savez) selektor, nešto slično kao Krstajićev slučaj i da on neće ništa uraditi. Međutim, evo, Dalić je preuzeo selekciju kada je bilo najteže, kada je bilo stani-pani da li će se plasirati. Oni su to odradili, plasirali se na Svetski kup i igraju fantastično. Mislim da je poseban mentalitet u pitanju. Oni svi, kao i naši igrači, igraju po velikim klubovima, ali mislim da su zreliji kao ekipa, da imaju totalno drugačiji pristup, da se ne plaše i ne respektuju nikoga. To se videlo u utakmici sa Argentinom gde su me apsolutno oduševili. Moram reći da Argentina nije odigrala na očekivanom nivou, ali to nema veze sa igrom Hrvatske. Igra Hrvatske je na tom meču i svim ostalim utakmicama bila odlična. Pokazali su jedan borbeni duh. Mislim da imaju jedan nacionalni naboj koji u našoj reprezentaciji ne postoji, bar ne na taj način i da je to jedan od ključeva njihovog uspeha.

Nadovežimo se sada na našu reprezentaciju. Imali smo evropske i svetske prvake do 18 i do 20 godina, generacija Baneta Ivanovića i Kolarova je igrala polufinala i finala Evropskih prvenstava u mlađim kategorijama. Šta se sa nama dešava? Kako uopšte te generacije „nestanu na prelazu u seniorski tim? Postoji li smisleno objašnjenje? Menadžeri, visoki ugovori ili nešto drugo?

— Najprostije rečeno, direktan odgovor na ovo pitanje ne postoji. Mnogo je stvari koje se tu mogu uzeti u razmatranje. Ono o čemu se priča — a prenosio sam i komentarisao to prvenstvo sa Novog Zelanda — jeste da je ključ našeg uspeha bio u tome što se turnir igrao mnogo daleko, što nije bilo novinara, što nije bilo menadžera i nikoga ko bi im punio glavu. Igrači su, jednostavno, bili fokusirani na fudbal i zato je uspeh i došao. Drugo, Veljko Paunović je drugačiji trener i od Krstajića i od mnogih drugih. Evo, vidimo šta radi sa „Čikago fajerom“: pre dve godine su bili poslednji u američkoj ligi, prošle godine igrali plej-of, a i sada stoje vrlo dobro. Dakle, mnogo je i do trenera. Šta se dešava? Mnogo puta sam pričao sa stručnjacima koji kažu da, kada ljudi rano počnu da se bave bilo kojim sportom, da se brzo izduvaju i, jednostavno, izgube žar. Mnogi mladi momci su nestali. Stalno se priča o tome — „Dajte šansu mladima, pa nema veze, neka ispadnu, neka se ne kvalifikuju, ali napravite generaciju“. To se, jednostavno, ne dešava. Da li zbog menadžera, da li zbog straha od neuspeha, pozivaju se stariji fudbaleri koji, jednostavno, ne daju maksimum na tim utakmicama. Uvek deluje kao da su rezervisani, kao da su uplašeni, kao da nemaju dovoljno motiva, a u čemu je problem — zaista ne znam. Evo, i sada se priča o mešanju menadžera, a menadžeri se mešaju već 20-30 godina. Mešali su se i ranije, i oni i razni sponzori. Setite se reprezentacije iz 1982. kada je „Puma“ nekim našim igračima platila sponzorstvo, pa je i tu došlo do raskola. Ni ta reprezentacija nije prošla dalje, iako je bila veoma jaka i jača od ove sada.

Đani Infantino
© Sputnik / Alekseй Nikolьskiй

I da se za kraj vratimo na polufinalne utakmice. Kako ocenjujete ova dva para i šta mislite ko će u finale? Da li možemo očekivati klasik Francuska — Engleska, ili će Hrvati iznenaditi i doći do finala i možda se čak okititi titulom, mada to, na osnovu dosadašnjeg toka šampionata, i ne bi bilo neko veliko iznenađenje?

— Shvatite ovo kao šalu, ali ne bih voleo da Hrvatska osvoji titulu, jer zezaće nas do kraja naših života i naslađivati se time. Naravno, želim im svu sreću, pa neka urade šta urade. Ne navijam nikada za Englesku jer sam navijač Seltika, to bi bio protivprirodni blud, ali bih voleo da Engleska prođe u finale i da odigra sa Francuskom, baš zbog tog njihovog klasika, jer mislim da će to biti utakmica visokog naboja, mada oni nemaju taj visoki naboj našeg lokalnog tipa — kao što je naš sa Hrvatskom ili Albanijom. Belgija je sjajna, može da napravi dva fantastična tima, kao Holandija pre nekoliko godina, tako da je tu sve otvoreno, ali mislim da će finale biti Francuska — Engleska, i da će Francuska biti šampion sveta. 

Tagovi:
Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018, Željko Čačija, Rusija
Standardi zajedniceDiskusija
Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga