Trofej svetskog šampiona u fudbalu.

Ovaj tim Srbije bi osvojio Mundijal

© Sputnik / Vladimir Pesnya
Vesti sa Svetskog prvenstva u fudbalu
Preuzmite kraći link
Vladimir Sudar
0 64

Istorija učešća Srbije/Jugoslavije na svetskim prvenstvima, sem u retkim izuzecima, obeležena je velikim očekivanjima koja bi se na kraju pretvorila u teška razočarenja. Ipak, i pored blamaža koje bi gotovo po pravilu doživljavali „evropski Brazilci“, bilo je i svetlih trenutaka i fudbalera koji su zablistali na najvećim fudbalskim smotrama.

U nastavku predstavljamo idealan tim Srbije (bez igrača iz drugih republika bivše Jugoslavije) na svetskim prvenstvima, izuzev prvog Mundijala 1930. godine, jer nemamo relevantnih izvora koji bi nam ukazali na partije Moše, Tirketa i kompanije.

Kriterijum za sastavljanje idealnog tima bile su partije pružene na prvenstvima, tako da u ovaj izbor nisu ušli možda i najbolji fudbaleri Srbije poput Dragana Džajića ili Stjepana Bobeka, koji se baš i nisu proslavili nastupima na Mundijalima 1974. i 1950.

Golman: Dragan Pantelić (Španija 1982.)

Verovatno je Milutin Šoškić zaslužio da bude golman idealnog tima, ali prvenstvo u Čileu iz 1962. bledi u sećanjima i najstarijih ljubitelja fudbala. Zbog toga smo izabrali Dragana Pantelića koji je branio gol Jugoslavije 20 godina kasnije.

Reprezentacija Jugoslavije došla je na prvenstvo u Španiji sa možda jednim od najjačih timova u istoriji (Safet Sušić, Pižon Petrović, Vahid Halilhodžić, Ivica Šurjak…) ali se po starom dobrom običaju — obrukala. Jedina svetla tačka na prvenstvu, na kome je Jugoslavija odigrala sa Severnom Irskom 0:0, izgubila od Španije 2:1 i pobedila Honduras sa 1:0, bio je golman Radničkog iz Niša Dragan Pantelić.

Osim po odličnim odbranama, prvenstvo iz 1982. ostaće zapamćeno i po neviđenoj krađi u meču protiv Španije, kad je posle čistog starta Velimira Zajeca na nekih 18 metara od gola sudija dosudio penal za domaćina. Pantelić je odbranio penal, ali ga je sudija ponovio zbog navodnog kretanja golmana van linije.

U poslednjoj utakmici Honduras je stvorio mnoštvo stopostotnih šansi, Pantelić je sve odbranio, a u poslednjim minutima utakmice, vidno iznerviran, uputio je gomilu psovki selektoru Miljanu Miljaniću zahtevajući da ga zameni.

Desni bek: Vladimir Durković (Čile 1962.)

Desni bek Crvene zvezde odigrao je sve utakmice na prvenstvu u Čileu na kome je Jugoslavija ostvarila najbolji uspeh (izuzimajući Montevideo) — četvrto mesto, kad su ga brojni novinari proglasili nezvanično za najboljeg desnog beka na svetu.

Levi bek: Fahrudin Jusufi (Čile 1962.)

Fahrudina Jusufija, člana čuvenih „Partizanovih beba“, mnogi smatraju prvim modernim, ofanzivnim bekom, pretečom legendi poput Manfreda Kalca, Roberta Karlosa, Kafua… Fahrudin Jusufi odigrao je sve utakmice na prvenstvu u Čileu. Stariji ljubitelji fudbala tvrde da Jusufi u životu nije odigrao lošu utakmicu, uključujući i mundijal u Čileu.

Štoper: Predrag Spasić (Italija 1990.)

Jedan od najčuvenijih izdanaka Partizanove škole „mesara“. Mnogi su se krstili kad su videli da ga je Osim ne samo poveo na prvenstvo, nego i uvrstio u prvi tim, ali je on svojim igrama u Italiji opravdao poverenje „Štrausa sa Grbavice“. Osim u prvoj utakmici, porazu od (ujedinjene) Nemačke od 4:1, Spasić je bio neprolazan. Klaudio Kaniđa je na gotovo svim utakmicama dao gol za Argentinu, ali u direktnom sudaru sa Predragom Spasićem nije uspevao ni da primi loptu.

Štoper: Branislav Ivanović (Južnoafrička Republika 2010. i Rusija 2014.)

Rekorder po broju utakmica za reprezentaciju zaslužio je da se nađe u idealnom timu sa svetskih prvenstava. Kao što se od njega očekuje, prvenstvo u Južnoafričkoj Republici odigrao je besprekorno, a što se tiče njegovog nastupa u Rusiji, važno je istaći da je uvršten u idealan tim prvenstva u grupnoj fazi takmičenja.

Zadnji vezni: Vladimir Jugović (Francuska 1998.)

Najtrofejniji srpski fudbaler Vladimir Jugović odigrao je prvenstvo u Francuskoj bez greške. Od reprezentacije predvođene Piksijem, Dejom i Mijatom očekivalo se mnogo više, ali… Piksi je bio odviše star i nije mogao da igra 90 minuta, Deja je boleo primicač, a Mijatović posle naporne sezone u Realu i osvajanja Lige šampiona odigrao je mnogo ispod svojih mogućnosti. Vladimir Jugović je i to prvenstvo odigrao perfektno, ali fudbal je timska igra…

Desno krilo: Milan Lane Jovanović (Južnoafrička Republika 2010.)

Ako ćemo biti pošteni prema sebi, ekipi Radomira Antića nemamo šta da zamerimo jer dva nesrećna poraza su nešto što se svakome moglo desiti. Međutim, ono što je uspelo Antićevom timu — da pobedi Nemačku, nešto je što se čekalo gotovo 50 godina, još od Čilea 1962. Možda je Miloš Krasić odigrao bolje na prvenstvu od Milana Jovanovića, ali je Lane bio u pravo vreme na pravom mestu i obezbedio nam pobedu posle koje su mnogi rekli: Sad možemo da ispadnemo. Nažalost, i ispali smo.

Levo krilo: Ljubinko Drulović (Francuska 1998.)

Na prvenstvu u Francuskoj očekivali smo spektakularan povratak posle sankcija, kao i da će protivnici kapitulirati kad ugledaju Piskija, Deju, Mijata ili Sinišu na terenu. Naravno, nisu se proslavili ni reprezentacija ni zvezde od kojih smo najviše očekivali, ali dobili smo levo krilo kakvo nikad nismo imali.

Iako je Drulović već proglašavan za najboljeg igrača portugalske lige, u Srbiji je bio nepoznat i tek smo ga upoznali na mundijalu u Francuskoj. Najbolje partije u državnom timu pružio je na Evropskom prvenstvu 2000, na kome je postavio i rekord po broju asistencija na kontinentalnom šampionatu kojeg je izjednačio Eden Azar tek pre dve godine. Nažalost, vratili smo se sa prvenstva posle poraza od 6:1 protiv Holandije.

Ofanzivni vezni: Dragoslav Šekularac (Švedska 1958. i Čile 1962.)

Ljubinko Drulović
© Sputnik / Vladimir Sudar

Druga „Zvezdina zvezda“ uvrštena je u idealan tim prvenstva u Čileu, a takvo priznanje dobio je još samo Dragan Stojković Piksi u Italiji 1990. Na prvenstvu u Švedskoj odigrao je samo dve utakmice i nije se proslavio kao i ceo tim, ali je u Čileu zadivio svet svojim majstorijama sa loptom i asistencijama Draženu Jerkoviću i Milanu Galiću, koji su postigli ukupno sedam golova.

Plejmejker: Dragan Stojković Piksi (Italija 1990. i Francuska 1998.)

Čovek koji je 1990. ušao u idealan tim prvenstva u konkurenciji Mateusa, Maradone ili Rožea Mile, nesumnjivo je naš najbolji fudbaler koji je igrao na mundijalima. Dva gola protiv Španije i odlične partije tada još mladog Stojkovića navele su jednog Safeta Sušića da ga proglasi najboljim jugoslovenskim fudbalerom svih vremena.

Iako na prvenstvu 1998. Stojković nije pružao partije kao osam godina ranije, na terenu se videlo da se bez njega igra raspada. Što se pokazalo njegovim odlaskom u fudbalsku penziju.

Napadač: Milan Galić (Čile 1962.)

Drugi centarfor jugoslovenske reprezentacije na prvenstvu u Čileu — Dražen Jerković iz zagrebačkog Dinama postigao je gol više od Galića, ali će malo ko ko se seća tog mundijala reći da je odigrao bolje od Galića. Golgeter legendarnih „Partizanovih beba“ postigao je u Čileu tri gola i, što je još važnije asistirao je Radakoviću za prvu pobedu u istoriji protiv Nemaca (1:0).

Tagovi:
fudbal, Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018, Rusija 2018, Fudbalska reprezentacija Srbije, Šekularac, Milan Lane Jovanović, Ljubinko Drulović, Ivica Osim, Dragan Stojković Piksi, SFRJ, Srbija
Standardi zajedniceDiskusija
Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga